Ženski pokret

Нешто је бољи положај ванбрачне деце у Далмацији и Словеначкој, где је на снази аустриски закон од 1914. год., где је отац дужан да се стара о мајци и детету, и да издржава жену у најкритичнијим моментима, после порођаја. Ово је велики напредак, али не задовољава сасвим. Као једино решење, које одговара части жене и достојанству човека, по мишљењу предавача, био би Норвешки закон од 1915. г., по коме је ванбрачно дете потпуно изједначено са дететом рођеним у браку, чим се докаже ко је отац детету. Како стојимо пред доношењем општег грађанског законика за целу земљу, морамо се сви старати, а нарочито жене, да и у наш закон уђу одредбе закона у Норвешкој од 1915 год. Тако би се једино скинуо жиг срамоте које друштво даје ванбрачном детету, и ствара од жене злочинца. Овим завршава г. Шиловић своје интересантно предавања. За жалење је, што је интересовање наших жена за ово предавање, било веома слабо, и ако је тема била једна од оних које су од највећег значаја, за сваку жену у опште.

Олга Јосиповић.

Савез Земљорадника и акција Женског Покрета.

У име Савеза Земљорадника, на позив Женског Покрета, говорио је Г. Др. Урош Стајић. Г. Др. Стајић излаже гледиште Главног Извршног Одбора Савеза Земљорадника на жену и акцију Женског Покрета. Хвали рад Женског Покрета на просвећивању сељанке. Изјављује да ћe Женски Покрет у Савезу Земљорадника увек имати искреног сарадника на културном и политичком подизању наше земље. Савез Земљорадника је покрет, то није партија која иде за влашћу, то је покрет социјалан, широк и велик који обухвата и сељака и сељанку. Без сељанке немогуће је замислити тај покрет. Без њеног активног учешћа у борби за културом и просветом, до праве цивилизације немогуће је доћи. Истиче значај жене, као мајке, као васпитачице, као домаћице, као раднице. 85% од нашег становишта су сељаци. А сеоска кућа је на жени. Велика је разлика између варошке и сељачке жене. Сељанка је и човек и роб. Човек, јер има слободу кретања и

4

Другарскн састанци Женског Покрета

137