Ženski pokret

опхођења, роб, јер је претрпана пословима. Варошка жена пренела је прибављање средстава за живот на мужа, док сељанка cвe послове ради упоредо са мушкарцем, а поред тога има дужности у кући као мајка, као домаћица, као куварица, као подрумар и т. д. А уз то она је чувар и извршилац разних обреда и обичаја, које нам је традиција оставила. Жена је стуб куће, и то јој се признаје. О томе сведоче многе пословице: „Кућа је на жени а не на земљи.“ „Вредна жена најбоља је штедионица.“ Али физички послови преокупирали су је толико да она не може културно да се развија. „Земљорадници" су запазили да је њен утицај на кућу, а преко ове на општину и на државу, врло јак. Напредак села не да се замислити без просвећене се љанке. А наша сељанка је непросвећена. 10% су писмене. Иза ње долази само турска и арнаутска жена. Али за њену просвету ништа није ни учињено. Предавач напада просветну политику владајућих на селу. Примера ради наводи, да је по новом буџету одобрено 47.500.000 дин. за позоришта, а само пола милиона за домаћичке школе. Г. Стајић хвали успешан рад Женског Покрета на селу и велича апостолски рад гђице Даринке Лацковић, организатора домаћичких курсева Женског Покрета. Пред рат Савез Земљорадника извршио је анкету у 14 округа, да би добио културну и привредну слику нашег села. Ево какве су културне прилике: 72% земљорадника нема здравог стана; 14% нема стакла, но хартију на прозорима; 30% неосветљава никад стан; 38% немају кревета, спавају на земљи; 12% служе се лампама без фитиља; 20% немају стола ни столице; 70% немају тањира; 85% немају земљаних, но плеханих пећи; 8% немају никаквих пећи; 50% има штедњак у спаваћој соби; 37% не једе никако месо; 20% не користе лекарску помоћ; 95% је без здраве воде; 50% је помор деце; 75% неписменост код људи;

138

Женски Покрет

4