Ženski pokret

Ja нећу да вам говорим на дуго и на широко о тим фактима. Зар је потребно београђанима говорити о београдској прашини, кад о њој знају широм целога света. Само један пример: Једном је нека Енглескиња, посматрајући Теразије отуд од Славије, рекла својој пријатељици београђанки: „Чудновато и код вас као и код нас у Лондону изненада падне густа магла“. „Ах, не, ово је као у пустињи; облак живог песка“. И збиља, такав је Београд. (У ову истину и београдски слепци морали су до сада да се увере.) Зар је потребно говорити о београдским улицама и београдском блату; зар је говорити о гомилама ђубрета наслаганог по авлијама, о распадању и трулежи и ројевима мува; зар је говорити о београдском водоводу, о трамвајима и осветлењу; зар је потребно говорити о контроли животних намирница. Ви сте сведоци какве су све страхоте изношене о београдској кланици: нечистоћа и смрад, стотинама пацова који трче по ладњачама где се оставља месо којим се ми после треба да хранимо. Таква нам је слика о београдској кланици пружена од стране самих општинских часника. Треба. ли о свему овоме и још о многим другим стварима говорити вама који живите у тим околностима, који дишете београдску прашину, који пијете (или боље не пијете) београдску воду, који, да не ређамо даље, од свега што вам је потребно једино имате добро уређено гробље. (На жалост њиме се можете да користите тек после смрти). Истина је, а ми би волели да није тако, да се код нас није ништа урадило да се Београд, ако не велелепно украси, а оно бар очисти, опере, да му се даду здрави станови, паркови, исправне животне намирнице, довољно воде и светлости и т. д. Последице овакве комуналне здравствене политике саме по себи довољно јасно говоре да је зло велико и да га треба лечити. Ја сам у немогућности да вам пружим опширне и потпуне статистичке податке о болестима и смртности за варош Београд. И сваки други на моме месту био би у истој неприлици, јер таквих статистичких података у опште и нема.

5

Збор жена

157