Ženski pokret

Ка лепшој будућности.

Од свију зараћених држава, за време светскога рата, и новостворених у Европи, Чехословачка је прва консолидовала прилике у земљи, стабилизирала валуту, учврстила положај на страни. Од жељене и дуго очекиване слободе, за коју је полако и систематски деценијама радила, она је дала свим својим грађанима и грађанкама; ујединила све напоре, позвала на рад, без разлике пола и узраста све грађане; највећи део својих напора посветила васпитању деце, грађана и целокупног народа. Такав систематски посао загреван општим одушевљењем, развијан је увек са циљем заједничке користи, а и боље, лепше будућности, не само чешких народа, него и целог човечанства. У Чехословачкој има могућности за свестрани успех на свима гранама и правцима, јер се женама указује исто поверење, пажња, захвалност, као и људима. На челу њиховога највећег, неоспорно, најважнијега друштва у свима земљама, Црвенога Крста, стоји жена. Председница Чехословачког Црвеног Крста, јесте госпођица Алиса Масарик, ћерка председника републике. Никада се, као сад, није увиђало да Црвени Крст не може вршити самарићанску и хуману дужност само за време рата. Он не сме сву своју акцију улагати у миру, да би пунио магацине санитетском спремом, очекујући да се народи закрве, па да његов племенити посао почне. Он треба за време мира да врши улогу пропагаторску и васпитну; да шири идеју братства и љубави међу својим грађанима и осталим народима, да припрема терен за отклањање ратова. Прва прецизна реч, у томе правцу васпитавања народа, чула се у Чехословачкој. Ми налазимо да ћe тај акт бити од нарочитог интересовања за наше жене, код којих се у последње време опажа велико кретање и јака жеља да са разу-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СВЕСКА 5. МАЈ ГОД. VII. (1926.)