Ženski pokret

њених тежњи једнополне владе јављају такви отпори овој борби за равноправност, да су у стању да задрже ове тежње за дуже или краће време. Тако се у Француској пре 10 година јавиле панталоне и кратко потсечена фризура као код дечака. Због отпора људи фризура није могла продрти, панталоне су, међутим, остале на Пиџами као одело, али само ограничено на кућу. Данас читамо да Енглескиња иде већ на свој посао у кратким локнама, панталонама и широким ципелама а не изазива смех као Американка једноликошћу одела, у које спадају дуге или кратке панталоне. Сви отпори нису били у стању да задрже неопходан ток таквог развијања. Они га могу успорити, чиме се уствари ништа не добија, јер после прве побуде иде се даље успешније. Психолошки је интересантно да су при промени ношње јачи отпори који долазе од владајућег пила. Данас се највише људи противе што се женска ношња приближава мушкој. За обрнути случај стоји пред нама једно саопштење из Мадагаскара Један краљ је хтео да уведе нове обичаје, заповедио је да војници посеку косу. Жене су се скупиле и спречиле то извршење. У времену прелаза од једнополне владе равноправности јављају се две тенденције. Beћa простота у оделу и неукрашавање боре се у циљу победе над развијеном жудњом за украшавањем. Обе изгледа да имају исте изгледе на успех,. јер утицај жене, који све више расте, развија мушку еротику и с њом заједно покреће тежњу за украшавањем, Код жена, пак које ступају у спољне позиве постаје ограничено слободно време за украшавање и доколицу, а буди се смисао за простотом и прикладношћу. Можда се смемо надати да ћe ношња у будућој фази једнакости ићи у правцу резултата обе моћи, и одело човека и жене наћи ће израза на новом путу који ће сјединити пуну украса лепоту и прикладну простоту. Превела, Милева Т. Петковић, проф.

М. и М. Вертинг.

Домаћичка Школа у Скопљу.

Двадесет учитељица поглавито из брегалничке области; завршило је домаћички курс, који је београдски Женски Покрет организовао и извео јула и августа 1926. год. у Скопљу,

240

Женски Покрет