Ženski pokret

davala je veoma lep utisak skupa sa prisutnim učenicama, njih oko 15 koje su bile zaposlene. Sve su čiste i uredne u belim keceljama i kapama. Podeljene su u grupe. Jedna se grupa bavi oko ognjišta, druga priprema salatu od raznovrsne zeleni, treća mesi hljebove i mlečni hljeb za katu, četvrta se bavi pripremanjem za puting. Pošto je bio petak ,bio je ručak bez mesa, ali ipak je bilo posla za sve. Jelovnik je bio napisan na tabli, a takođe od čega se spremaju jela i kalkulirano koliko staje jelo za jednu osobu. U tome je bilo 10 sati, a došla je dežurna učenica i upitala može li nam ponuditi čaj; na naš pristanak, servirala je, čaj, hljeb s puterom i kolačima. Za vreme čaja, primetili smo jednu devojčicu od osam godina, па naš upit čija je, odgovoreno nam je, da ima još jedna mala devojčica u Mladiki, majke su obema u bolnici a njih dve su sklonjene ovde; s njima spava jedna učiteljica. Trpezarija je takodje velika i lepo uredjena, u njoj se nalazi i glasovir te učenice mogu da se vežbaju u muzici. G-dja upravnica nas je uvela u prostorije za spavanje, (najviše spava po 6 devojčica u jednoj sobi). Sobe su velike, zračne sa belim nameštajem, vrlo čiste i uredne; vidi se na prvi pogled, da tu vlada uzorni red, koga se drže sve učenice. Na noćnim ormanićima spazili smo po koji nakit; na naše pitanje, kako mogu tako otvoreno ostavljati dragocenosti, g-dja Zemljanova se nasmešila i kaže: „ U mojoj školi, nikada ništa nije zaključano, a nikada se nije kradja desila. Učenicama se to još pri dolasku naglasi, kao i to, da one treba da se pokažu dostojne toga poverenja“. U sali za ručni rad, zatekli smo drugu polovinu učenica, koje su imale dan za šivenje. One se bave ovde popravkom stvari i šivanjem novog rublja, odela i gornjeg i donjeg i t. d. sve za svoje lične potrebe. Stvari, rublje i odelo mora im biti u potpunom redu i ne sme se ništa propustiti bez uredne popravke. Mladika osvaja na prvom razgledanju. Koliko Slovenija polaže na izobrazbu devojaka za dobre, čiste i uredne domaćice, vidi se već i po tome, da Ljubljana sa okolicom ima 4 gradjanske domaćičke Škole. Učiteljice plaća država (u Mladiki ima tri učiteljice), a škola se izdržava sama od sebe. Za nas članice Žen. Pokreta u Sarajevu od velikog je značaja ova škola, jer je u njoj radila kao učiteljica g-djica F. Sušnik, koja je uzela na sebe da organizuje pansion Ženskog Pokreta, u kome se nameravaju otvoriti tečajevi za kuhanje. Naše žene neka se ugledaju na svoje slovenske sestre, i kad već imaju ovu priliku prošire svoje znanje.

I

jSfMtadika

377