Ženski pokret

Интернационални Мир и Подмладак Црвеног Крста

Госпође и господо, Потпуно ми је јасно да је тема о интернационалном миру код нас непопуларна, али сам ипак, из дужности, преузела да о њој говорим, а зашто баш пред овим скупом изложићу одмах. Подмладак Ц. К. у коме су удружена деца свију народа, има, поред осталих циљева, да код деце до 18 год. негује познавање и љубав међу народима. За остварење тога задатка траже се средства, начини, методе. Пред Ускрс ове године било је решено да чланови подмлатка Ц. К. оду о празнику на гробље наших војника, да се поклоне сенима јунака, палих у одбрану земље, да прекаде гробове и тамо оставе по који цветак у знак нежне пажње и синовљег сећања. Кад су деца испунила свој дуг према нашим и савезничким изгинулим борцима, сетила су се и немачких изгинулих војника, у нападу на нашу отаџбину; прекадила њихове гробове и оставила на њих мало цвећа, као наду на боље односе с Немцима и лепшу, узајамну будућност. Одмах после тога, поочим једног петнаестогодишњег члана Подмлатка Ц. К. протестним писмом, известио је да његов посинак, чијег су оца и мајку убили Немци, за време рата, иступа из друштва, јер не може поднети да се гробови немачких војника ките цвећем! Мени је било стављено у дужност, да поочиму, који узгред буди речено није Србин, одговорим писмом. За мене је та ситуација била изванредно тешка, мада ми је тема о интернационалном миру и врло блиска и драга, а посао на њему дужност! Сама су ми се тада питања наметала: 1) Јесу ли дуги и чести ратови нама избледели појам у миру? Да ли је рат постао наше нормално стање? 2) Јесу ли нас подједнако изневеравали пријатељи и непријатељи, да смо изгубили веру у пријатељство? 3) Је ли нам братска и небратска рука била подједнако тешка, да нам је најлакше кад се о братству и не говори? 4) Јесу ли наше ране још толико љуте, да их пеку и капи љубави?

406

Женски Покрет

9и 10