Ženski pokret

него што се сме захтевати од једне самосталне државе. Италија је стално незадовољна; али до нас није кривица. Само у тежњи мира могу да се чине овакви уступци, какве смо ми чинили Италији; више се не може. Равнотежа европских сила много је поремећена одсуством Русије. Повратак Русије на њено раније место у европском концерту, била би једина гарантија за ново створене словенске државе, Француску и Светски Мир. То увиђају сви Словени, особито Чехословаци и ми, само још Пољацима није јаено. Избори за обласне самоуправе извршени су 23. јануара 1927 год. са резултатом који није још дефинитиван: Радикали: 447 Радићевци: 254 Демократи: 134 Самост. демокр. 97 Клерикалци: 88 Демокр. Заједница: 66 Земљорадници: 56 Хрват. федералисти: 9 Црногорски федерал.: 5 Радићеви дисиденти: 5 и т. д. Карактеристика наше унутрашње политике је, да сви политичари избегавају да погледају себи у очи, и за то све ниже падају. Објашњења за ову карактеристику налазимо у свакодневним по. јавама нашег политичког живота, а нарочито у изборним паролама пред 23. јануар. Међутим, обласне самоуправе, као добро организоване заједнице, имају задатак да што брже подигну све народне слојеве духовно и материјално. Њихова суштина је чисто економско-просветна, а оквир политички. За увођење у живот народне самоуправе било у општини, срезу или области морају се ангажовати све народне силе, а те нису само мушкарци, већ и жене. И за то жене с неповерењем гледају на све врсте народних самоуправа у којима, као и у породици, неће и не може бити напретка без жениног утицаја, без њене сарадње. И закон о обласним и среским самоуправама; као и пројекат закона о општима, израђени после доношења Видовданског Устава, који предвиђа изборно право за жене, и има само да се регулише специјалним законом показују јасно, да су основе демократије: једнакост и солидарност само релативни појмови у главама наших законодаваца. Међутим, те основе стављене су на висину једног социјалног, политичког и правног начела, без кога се не да замислити једна културна држава у XX веку. Сви људи, (а то су жена и човек) треба да се рађају и живе у слободи и једнакости пред законима правде. Основа људских заједница: породице, општине, среза, области и државе почива на солидарности и једнакости њених чланова. И стога што се у општине и др. политичке заједнице, које су прворедно и чисто економско-просветног карактера, не уводе и жене, све he те заједнице бити осуђене, да задрже само политички, односно партиско политички карактер, и никада, то подвлачимо, неће одговарати стварним народним потребама. Истинска демократија захтева: 1)удруживање свих и најмањих снага у интересу целине и; 2) развијање здравог подстрека читавог народа, дакле човека и жене, у смислу правог стваралаштва, како би свест о дужности и љубав према целини биле осовине народног живота. Само из таквог рада може понићи благостање, без кога опет нема интелектуалног напретка. А основе које подижу просвећеност, стварају и слободу и морал.

Наши законодавци потцењују добру половину народа и то бољу, бољу по племенитости душе, саосећања у болу и беди, трпљењу и пожртвовању. Непосредно подизање жене је често пута превазишло арогантне претенсије Мушкарца на веће знање и веће, управо потпуно, право. Нека и ови закони о народним самоуправама буду опомена нашим женама, и нека упамте, да само организоване можемо доћи до права која нам припадају и која ћемо имати, чим све жене буду свесне да женски пол није слаби пол.

Проф. Катарина Јовичић.

Жена у Просветном Савету

Г-ђица Катарина Јовичић, професор III. Женске Гимназије и потпредседница Женског Покрета изабрана је за члана Просветног Савета у Београду. Ово постављање жене у Просветни Савет стоји у вези са захтевима Народног Женског Савеза изнесеним у резолуцијама, које су донете на Конгресу Народног Женског Савеза на Бледу, и интервенцијом Управе Народног Женског Савеза код г. Министра Просвете.

Шта свака жена треба да зна?

Ако се изузму политичка односно бирачка права, жене уживају сва остала грађанска права предвиђена Уставом. Тако, нпр. слободу кретања, неповредност стана, слободу збора и удруживања, право да не могу бити осуђене на казне и за дела која нису законом предвиђена, итд. Чиновничким законом, међутим, потврђено им је и право на сва јавна звања у државној служби. А из дана у дан све је мање позива задржаних искључиво за лица мушкога пола. Па ипак, има једна професија, један занат, на који је признато право само женама, не и људима. Прописима државне власти, који се односе на овај занат, допуштено је да га може обављати свака неудата женска која је здрава и има 18. година. Нарочито се полаже на то да је здрава. Поред тога, тражи се да је чиста и уредна, а пракса захтева још да је привлачне спољашности. Особе које се баве том професијом немају слободу кретања, не уживају неповредност стана, скоро немају личне слободе. Овај занат, на који је признато право свима женама, јесте проституција. Ограничења слободе кретања, личне слободе, неповредности стана, старање о здрављу и чистоћи зову се: санитетско-полициски надзор. Прописи којима државна власт регулише и допушта проституцију као занимање од кога се живи, носе назив: „Привремена правила за сузбијање венеричних болести". Она важе за Београд од 3. јануара 1919 год. и заменила су „Правила о регулисању проституције" од 31. августа 1900 год., која је био овлашћен да изда Министар Унутрашњих Дела чланом 23. закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља од 31 марта 1881 г. Београдска Правила садрже овакве прописе: Тач. 1. „Једино ефикасно срество за сузбијање венеричких болести је излечење оболелих."

Т. 6. „Сваки лекар дужан је пријавити амбуланти оно Женскиње од које је ње гов болесник добио какву венеричну заразу.“ Не прописује се и дужност пријаве с оног мушкарца од кога је болесница добила заразу. Исто тако када се предвиђа принудно лечење за државне притворенице, не говори се и о притвореницима. По т. 7.: „Принудно ће се прегледати и лечити у болници до оздрављења одн. док не престану бити опасне по околину..." чак и оне женске за које „има само сумња да проводе блуд...“ Т. 8. гласи: „Оно женскиње које полно општи са више људи за новац, т. ј. блудничи или блудно живи проглашава се проститутком. “ По т. Т2. због проституције кажњава се само онда кад није пријављена власти, иначе не. Раније, по § 695 т. 6. Казн. Зак. у сваком случају су се кажњавале женске које јавни блуд као занат проводе". „Правилима" ово је измењено. Санитетско-полицијски надзор, по т. 10. јесте: l) редовно прегледање; 2) настојавање да стан проститутке одговара хигијенским приликама и дa je приступачан без опасности по походиоца; 3) контролисање да проститутка испуњава све одредбе ових правила и упута која од санитетске или полициске власти добије“. Када проститутка оболи, не од венеричне, већ од које друге болести, лечићe се у болници „о трошку народног caнитетског фонда“ т. 14. Т. 19.: „Женскиње под санитетским надзором мора пријавити сваку промену стана амбуланти у року од 24 часа, и уопште се не сме удаљавати из Београда без претходне пријаве и одобрења њеног. Т. 21. „Санитетска полициска власт ће забранити свем женскињу које стоји под санитетским надзором: а) Да иде у јавне локале, осим у оне који за то добијају дозволу од санитетске полициске власти, амбуланте, у споразуму са Управом Града, нарочито допуштење. б) Да се скупљају у групама на јавним отвореним местима; в) Да станују више од две у једном стану или више од четири у једном дворишту ит.д.“ По т. 22. „Полиција може проститутци забранити становање у појединим кућама, улицама ит.д.“ Т. 23. гласи: „Надлежни санитетски органи и полициски чиновници (т. 2. ст. 1) овлашћују се да у свако доба дана и ноћи могу ући у стан свег оног женскиња које стоји под полициским надзором да би се уверили врше ли се одредбе ових правила која се тога женскиња тичу“. Санитетски надзор престаје кад се проститутка уда или кад за 3 месеца напусти проституцију Т. 24. Прописи о проституцији у осталим деловима наше државе још предвиђају и јавне куће, као нпр. у Земуну. Изложеним прописима треба додати још ово: да се по Казненом Законику за браколомство кажњава само жена, а да се муж кажњава само онда кад у у кућу доведе милосницу §§ 169 и 199 Казн. Зак. ван куће ако тако што учини није кажњиво. Проституција је велико друштвено зло. Регулисањем се оно не само не локализује, већ напротив, шири. Прописи којима се она признаје и који јој не придају карактер противправности, не значе борбу против овога зла, већ, најблаже да се изразимо, значе толерирање.

* Нап. Курсив је наш.

Последице проституције не задржавају се на прагу прокажене куће, већ улазе у приватне домове, не погађају само неморалне, већ и чедне, не онакажавају само пијединце већ читаве нapaштаje. Проституцијом се најлакше и најбрже шире полне болости, она је само једно стварање могућности за безбројне случајеве новог зараживања. Сваки санитетски надзор долази ту Касно и само је једна варка. Па је ли оправдано онда лишити основних грађанских права читаву једну категорију лица? Зашто? За какво противправно дело? Правила не оглашавају проституцију за недопуштену, за противправну. Не предвиђају начине и средства да се спречи ново регрутовање проститутки, већ постављају тако минималне услове за отпочињ ње ове праксе за све неудате жене без разлике, да... Неко је цинично рекао да мушка природа захтева проституцију. Зар не постоји женска природа која захтева материнство? Па ипак се жени у нужди одузима ово најприродније право и ствара од ње проститутка. Проституција не оставља ниједну породицу нетакнуту, ниједну жену непонижену. Много је тешња, но што изгледа веза која везује судбину једне жене за судбину друге. Читав један менталитет човека према жени створен је из положаја зависности, који има најбеднији створ међу људима проститутка према ономе који је плаћа. И када прилази оној жени која то није, преноси човек нешто од овога менталитета и на њу. Зато he je, када je незадовољан, у бесу често засути погрдама и увредама, јер у љутини и он мисли слично ономе: „Ах да ми је да је као конкубину вучем за косу по поду...“ Проституција је несрећа која највише погађа жене. То је срамота која лежи на женама. Јесте ли приметили, против ње се буне и само жене, људи не? и

Страна 4.

.ЖЕНСКИ ПОКРЕТ'

Штампариј 3 „Рад“ Балканска ул. 21, Београд.

Број I.

.Прилажите за фонд листа.

Ширите око себе кру! претплатнш- а.

Шаљите одмах претплату бар за три месеца и употребите поштанске чекове. \ Претплатници добиће чекове у 2-ом 6p'bjy Женског Покрета.

Фонд листа За издавање једног листа потребно је материјалних средстав*, потребно је новаца. Алијанса Женских Покрета основала је Фонд за издавање листа, и ми ћемо редовно у сваком броју од првог доносити имена приложника. До данас за Фонд листа приложили су: 1. Женски Покрет, Вараждин 250 д.. 2. Г-ца Анка Поповић, Бос. Брод 500 „ 3. Алојзија Штеби, Љубљана 50 4. Ћирила Штеби, Љубљана 20 „ 5. Женски Покрет, Босан. Брод 000 „ 6. Женски Покрет, Сарајево 500 „ 7. Женски Покрет, Сплит 500 „ 8. Женски Покрет, Љубљана 600 „ 9. Вида Новак, Љубљана 100 „ Свега; 3.120 д.

Ko не врати први и дру| и број сматрамо га за претплатника.