Ženski pokret

društva so pričela akcijo za ustanovitev modernega dečjega doma, kateremu naj bi bila priklopljena šola za sestre. Leloten načrt se ni mogel ustvariti, ker ni bilo v vseh ženskih društvih đovelj razumevanja, ali kijub temu se je posrečilo malemu številu dalekovidnih in vztrajnih delavcev oživotvoriti vsaj en del lepega in ponosnega načrta. Ko so se premagale velike zapreke in težkoče, je uspelo vendarle ustanoviti poleg modernega doma za dojenčke tudi prepotrebno šolo za sestre, ki je pričela 1. 1924 s 1. letnikom. Do sedaj imamo 35 absolventk te šole, ki so se izobrazile na šoli za sestre pri Zavodu za socialno-higiensko zaščito dece v Ljubljani in ki službujejo po vsej drŽavi. To število je sicer majhno z ozirom na ogromno delo na polju higienske in socialne zaščite dece, premajhno in prešibko, da bi moglo tvoriti protiutež neizmernemu zapostavljanju te panoge soeialnega oela. Vodilni činitelji se Je niso povzpeli do razumevanja njegove važnosti za narod. Nas to ne straši Imamo nekoliko ljudi, ki z globokim razumevamem krčijo pot in v zaveđnem, probujajočem Ženstvu imajo največjo ороrо. A tudi sicer nismo osamljenje. Sesterske šole v Beogradu, Zagrebu in drugod snijejo svoje organizacije. Dobro bi bilo, ako bi se čimprej zđružile sve v enotno veliko jugoslovensko zvezo sester. Ta naj bi potem to, s trudom započeto delo nadaljevala in jačala, zveza nај bi izvedla to, kar је posamezni organizaciji nemogoče. Želim, da bi se oglasila katera izmed sester z Juga in obrazložila potrebno ter stavila predlogo za skupno platformo tega udruženja. Trbovlje.

Angela Boškin, oskorna sestra.

Годишња Скупштина Женског Покрета у Београду.

Годишња Скупштина Женског Покрета одржан је 17 децембра у Женском Клубу. Скупштину је отворила поздравним говором гђа Милева Милојевић, Председница; извештај о раду у току године поднела је г-ћица Олга Јосиповић, секретар, а затим је у живој дискусији учествовао велики број редовиих чланица. Из извештаја Се види како је Женски Покрет заступао и у пракси изводио своје идеје. Рад Женског Покрета и у овој години се кретао у неколико праваца: У току целе године Женски Покрет јс слао своје чланице у разна места у унутрашњости земље да одр жавају предавања са феминистичким темама и тиме буде свест и убеђују најшире кругове жена о потреби борбе ради побољшања положаја жене пред законом и ради осигурања 6оље и cpeћниje будућности будућих reнерација. Предавање су држале: г-ца Д-р Ксенија Атанасијевић, г ца Катарина Богдановић, г-ца Милена Атанацковић, r-ђa Јелица Јевђенијевић, r-ца Јелена Петровић и г-ђа Милица Дедијер. И Рад на просвећивању жена из народа био је врло много раширен: одржано јс пет домаћичких школа у разним местима, у крјима се са видним успехом спремило окo сто младих девојака за добре домаћице. А да би се кадар учитељица за домаћичке школе бројно појачао, Женски Покрет је у Женском Клубу организовао један курс од шест и по месеци за припрему помоћница управитељице домаћичких школа. У тој школи је било двадесет и две ученице из разних крајева земље: старих граница Србије, Старе Србије, Македоније, Босне (једна муслиманка), Војводне, Приморја и. т. д. Школа је завршила свој рад испитом 24. децембра. Пред званичним представницима Министарства Просвете и Пољопривреде ученице су показале пуно смисла за практичан рад и потпуно знање о хигиенским потребама дома и породице. Оне младе снаге, одушевљене за рад, имају за задатак да раде на просвећивању народа. Ш У Женском Клубу се стално одржавају курсеви за шивење и кројење хаљина и прављење шешира. Главни циљ ових курсева је да се помогне скромним домаћицама да малим средствима буду у могућности да направе

рубље, одело и шешире себи и својој деци. IV У Клубу могу увек пролазнице кроз Београд добити стан и храну јза 50 динара дневно. На тај је начин олакш анo младим девојкама и женама ван Београда да нађу хигиенско и удобно склониште за време свога боравка у Београду. V Поред овога рада који је прожет главном идејом: да се што више дође у додир са широким круговима жена, Женски Покрет је простудирао све законске пројекте и настојао код надлежних фактора да се у Законима поправи положај жене. Циљ Женског Покрета је да сви граћани, без разлике пола и класа, буду једнаки пред свима друштвеним и др жавним законима, и да у целокупном нашем животу друштва и државе победи велики принцип Правде. VI У току прошле године сви Женски Покрети у земљи су се организовали у једну јединствену организацију Алиансу Женских Покрета, чије је седиште у Београду под председништвом r-ђице Алојзије Штеби. Јединство рада свих Покрета из свих покрајина наше земље најбоље се манифестовало 9 октобра кад су у свима местима, где постоје Женски Покрети, одржани зборови и донета једнодушна резолуција за право гласа жене. У току осмогодишњег рада Женски Покрет у Београду енергично је радио на учвришћивању духовног јединства феминисткињама из свих крајева наше отаџбине.

Курс за спремање помоћннца учитељица домаћичких школа.

Да би Женски Покрет проширио свој рад на просвећењу жене на селу, потребан му је већи кадар учитељица домаћичких школа. Да би то постигао, организовао је два курса: један за учитељице пре годину дана у Скопљу за време школског распуста, а други за помоћнице учитељица ове године у Београду у Женском Клубу. Овај други трајао је шест и по месеци и завршио се концем новембра. Курс је свршило 22 ученице из разних крајева наше отаџбине. Свака од њих имала је најмање четири разреда гимназије. Предавано је: српски језик, рачун с књиговодством, историја, земљопис, душевно и телесно васпитање, сточарство, живинарство, наука о исхрани, кување, консервирање, вртарство, воћарство. 24 новембра, у сали препуној гостију у Женскоме Клубу, међ којима смо запазили и господу начелнике Министарства Привреде г. Ђурића и Стојановића, извршен је испит. Председавао је изасланик Министарства Привреде г. Влада Симић, шеф Одељења за Народно Просвећавање. Успех ученица, а тако исто и приређена изложба њихових ручних радова (од лике, вуне, платна), консервирано воће и поврће, разне посластице и сокови (безалкохолна вина), задивили су све присутне. На завршетку испита г. изасланик је честитао ученицама на успеху и одржао им је говор о њнховом узвишеном позиву и значају просвећавања нате жене на селу. Г. Изасланику је заблагодарила председница Женског Покрета, г-ћа Милојевић, молећи преко њега надлежне за материално осигурање ових будућих младих учитељица, које би без тога, бојати се, малаксале у овоме у истини узвишеном, али и врло тешком послу. Овај курс је још један више измећу осталих успеха у раду Управе Женског Покрета у овој години. А да гa сме забележити у успех, нека нам је дозвољено публиковати неколико штампаних редака г. изасланика из уписнице по завршеном испиту. ...»Овај курс организовао је Женски Покрет, чији досадањи рад у опште, а нарочито у овом правцу, заслужује сваку пажњу и признање.

Испитом је утврђено: даје настава основана на примени савремене методике, а практични део наставе кзвођен је очигледно и у вези са практичним радовима. Из смишљених одговора ученица види се да је стечено знање постало права духовна својина њихова. Рад управитељице овога курса, г-ђе Драге Пешић, као и осталих наставника који су радили у овој школи, за сваку је похвалу«. Материално cу помогли овај курс: Акндемија Наука, Министарство Народног Здравља и Министарство Пољопривреде. Благодарећи њима, наш народ ће добити у овим младим учитељицама нове и одушевљене пионире културе, а Женски Покрет 22 нова спремна борца за просвећивање жене и заштиту њених права, што ће се све постићи не демагогијом, већ истинским радом

J.

Један важан рад „Женскога покрета“ у Сарајеву.

Поводом организација општина у Босни и Херцеговини, још од Јесе нас je Женски Покрет у Сарајеву почео да интензивно пропагира политичку сарадњу жена у свима јавним пословима, па такође и у општинама. При томе послу разумљиво је да се морао нарочито обратити муслиманкама, којих је велики број у Сарајеву, а које cу стајале до сада врло удаљене од тога рада. У томе циљу у половини новембра Ж. П. је позвао муслиманке на један шири састанак да се са њима договори на који 6и се начин њихове другарице могле заинтересовати за општа актуелна питања. После дуге дискусије донета су два закључка: 1) да се једанпут недељно и то четвртком од 2—4 одржавају састанци са муслиманкама у просторијама Ж. П., којом ћe им приликом одборнице Ж П. и пријатељи говорити о дужностима, које савремени живот захтева од свакога, без разлике на спол и о правима, која би следствено томе, морала бити приступачна опет свима, без обзира на спол. 2) да чланице Ж. П. похађају са станке муслиманских женских и мушких организација и да том приликом тумаче циљеве Ж. П. и средства, којим се ти циљеви могу постићи. Наглашавамо „и мушких организациja, у колико то буде дозвољено, а ма овим путем на њих апелирамо да нам то буде могуће , јер по изјави њихових другарица ми видимо да се жена, мајка и сестра у своме животу и дјелокругу равна сасвим према мишљењу мушких чланова своје фамилије. Овај рад Ж. П. наишао је и у capajeвскoj штампи на прилично интересовање. Било је и муслиманки и муслимана, који су почели интензивније размишљати не само о биједи, и несрећи необразованих и неслободних муслиманки, које не могу да одговоре захтјевима модернога живота и подлежу му са здрављем, економски и морално већ и о опасности, које услед таквог занемари жања жене прете читавом народу и та своја мишљења почели су уносити у дневне листове. Ж. П. је тај факт срдачно поздравио, јер он доказује да су и широке масе схватиле да је питање образованости и равноправности жена, питање културе и напретка читавог народа. На састанцима, који су се четвртком одржавали. а којих је до краја децембра било четири морамо признати да је био веома мали број муслиманки, али сваки пут су придолазиле друге, тако да ће се и поред те врсте пропаганде, макар и тако уским путем ипак временом моћи захватити приличан број муслиманки најразличитијнх слојева. Извесни последњи догађаји у Сарајеву свакојако да ће веома користити овоме раду Ж. П. „Гајрет", просвјетна муслиманска организација, у намери да прослави двадесетпетогодишњицу рада сазват ће за фебруар 1928 конгрес муслимана, на коме ће се претресати ва-

жно питање њиховога живота и истиче у првоме раду програма засебну тачку: Женско Питање. И ако у томе питању не само муслимани, већ и многи остали наши суграђани - па и суграђанке! јавно или приватно заузимају сасвим реакционарно становиште Ж. П. сматра као велики добитак и велики корак ка остварењу свога циља, што се у Босни и Херцеговини толико популарисао. да се о његовом раду много размишља и говори. Реис-ул-Улема, вјерски поглавица муслимана r. Ђемакудин Чаушевић, вративши се са пута по Турској, импресионаран видљивим напретком турског народа, признаје да је потребна потпуна равноправност жена и мушкараца пред законом. и да је она дозвољена свима сљедбеницима Мухамедове вјероисповјести. А приликом посјете. коју су г. Реису учиниле две одборнице Ж. П. да га питају, на који би се начин могле најбоље заинтересовати муслиманке за савремени дух (и том му приликом предале правила Ж. П. и чланак др. Уроша Круља „Право гласа за жене“), он им је савјетовао, да опрезним начином просвјећујући их, састајући се са њима, и будећи у њима повјерење, као што je то Ж. П. почео да ради заинтересују муслиманке за Јавни живот - али да нема никаквог разлога да се оне из јавног живота а priori искључе. И мећу муслиманкама, нарочито на селу, има доста природно веома бистрих и способних за рад; не само да су дорасле мушкарцима, него су их "и надмашиле, а степен образовања им је прилично једнак. Приликом задњих састанака са муслиманкама у Ж. П. говорио је г. Хифзи Бјеловац, познати романсиер и добар познавалац муслиманске психе »О муслиманки« упорећујући је са женама мухамеданским осталих земаља, нарочито са турским. Предавање је било врло добро посјећено, а после њега развила се интересан тна дискусија. Сарајево.

М. Ж.

Белешке

Рад управе Београдског Женског Покрета. Повратком председнице г-ђе Милојевићке из Париза убрзан је рад управе. Сем редовних седница и конференција држе се врло често и ванредне седнице. На једној од њих решавано је: на који начин ваља уложити протест противу испод сваке критике нехигиенских школских зграда женских гимназија и Женске Учитељске Школе у Београду. Ми жене, које подједнако волимо cву децу мушку, женску, здраву, болесну, не схватамо зашто су гимназиске зграде за мушку децу боље од зграда за женску, и зашто су у опште школске зграде за слепу, глувонему и школске зграде за поправку деце боље од школских зграда за здраву децу? А зграда женске учитељске школе, то ругло престонице, у којој су смештена најпробранија деца по вредноћи, владању и учењу, будуће учитељице и васпитачице, носиоци културе, не може се ни поредити у погледу хигиене са казненим заводом у Пожаревцу за женске осуђенице, издвојене жене које кваре друштво!: Овде нам пада на памет један малишан, синчић Једног професора вз 1918 године, кад су разне стране мисије обилазиле школе и пописивале само децу погинулих ратника, одевале их, обувале и богато награђивале животним намирницама. Видео своје другове, сирочад лепо одевену док су он и остала чиновничка деца била још у изношеном оделу из окупације, рећи ћe једном: »Бога ми, много је боље деци чији се тата није вратио из рата«.

J

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

■ ЖЕНГ.КИ ПОКРЕТ

Број 1 и 2

Сида Кошутић: К свитању. Уредништво je примило симболичну драму у три чина г -ђе Кошутић, о којој ћ е исцрпнији приказ дати у једном од наредних бројева. Овом приликом горње дело само објављује .