Ženski pokret

дубоког замашаја као што то желимо. Не иде даље избегавати тугаљиве проблеме и губити се у сентименталним осе-ћајима, ваља смело погледати у ужасан понор сексуалности и расветлити све његове дубине и гудуре. Праг.

Др. Јулка Хлапец-Ђорђевић.

Смрт Хелене Јанине - Пајздерске.

Пољски народ изгубио је 4 овог месеца Хелену Јанину - Пајздерску, заслужног представника старе генерације књижевника, који су радили и стварали под најтежим условима. Она је позната под књижевним именом Хајота. Хелена Јанина - Богуска, први пут удата Шолц - Рогозинска и други пут удата Пајздерска, почела је да пише сразномерно још врло млада, у 18 години. Писала је врло много у раз ним варшавским ревијама, 1884 године издала је прву збирку лирских и љубавних песама, које су свратиле пажњу критичара на млади талент. Годину касније издала је збирку новела под насловом „Шта живот даје“ која је утврдила њену славу. 1888 године отпутовала је са својим првим мужем у Гвинејски Залив на острво Фернандо По, где је провела три године и знатно проширила свој хоризонат. Са успехом тако исто покушавала је на драмском пољу и њене драме биле су даване у варшавском великом позоришту. Многе њене но веле преведене су на руски, француски и немачки језик. У последњим годинама тешка болест онемогућила је Хајоти књижевни рад, а младе генерације ставиле су је у позадину. Али, Свакако заузимаће угледно место у историји пољског романа.

Пољске жене у борби за ослобођење народа.

Недавно је изашла у Варшави у издању „Главне војничке књижаре" и под уредништвом г-ђе Пилсудске, жене маршала Пилсудског и неколико других пољских дама, књига под насловом „Верна служба". То је први том већег дела у коме се износе успомене ових пољских жена, које су сарађивале у борбама за ослобођење. Овај први том обухвата доба од године 1910 до 1915, дакле само припремања за рат и прво доба рата. Анексија Босне изазвала је велики покрет у пољској националистичкој омладини. Тај догађај схватио се одмах као предзнак великих ствари, које морају наступити. Почеле су се оснивати тајне организације са чисто војничким карактером у циљу да би Пољаци могли играти активну улогу у будућем светском рату. У Лавову је основан „Савез активне борбе“ инициативом Казимира Соснковског, Владислава Сикорског и Марјана Кукиела, садашњих пољских генерала армија. Први је после рата био министар војни, други исто тако министар војни и неко време председник владе, сада је Соснковски командант војничке области у Познању, Сикорски у Лавову и Кукиел у Кракову. Друга организација, такозвана организација независности народа, основана је годину дана касније. Прва је створила организацију „Стре лац“, друга стрељачке дружкине. Овај покрет обухватио је одмах такође женску омладину. Прве женске формације основане су код стрељачких дружина, две године касније пристао је и „Стрелац" да се оснују женски одреди. Воља код ових патриоткиња била је добра, али је недостајало физичких снага. Онда се замишљало да ће се водити неке врсте герилски рат, као што је вођен у току последњег пољског устанка 1863 године. Цео овај покрет снажно је стојао под утицајем традиција овог устанка. Али, у великом рату организованих снага, женске нису могле да играју улогу, па су се брзо враћале женскијим задатцима; неговале су рањенике и болеснике, радиле код апровизација, вршиле обавештајну и курирску службу, али пре свега биле су знатан фактор за пропаганду. Мећу њима биле су и старије жене, једна је имала унуке у рату, а сама

је вршила курирску службу; у обавештајној служби неке су биле жртве овог свог занимања. Врло мало борило се и активно, и ниједна није дуго издржала на фронту. Као највеће јунакиње показале су се у неговању болесника кад су се појавиле заразне болести и много их је пало у овој служби. Исто тако у обавеш тајној служби чиниле су велике услуге и биле су готово без конкурен ције. Прелазиле су преко фронтова и доносиле врло драгоцене вести Догађаји ових извештачица и курирки најинтересантнији су моменти у овој књизи. У идућим томовима изнеће се рад пољских жена до 1920 године до краја рата са бољшевицима. Целокупно дело биће свакако интересантан прилог за историју Женског Покрета.

Скупштина Сарајевског Женског Покрета.

27 децембра пр. год. Женски Покрет у Сарајеву одржао је своју годишњу скупштину, која је била врло добро посећена. Извештај о раду у прошлој години прочитала је г-ца Јела Остојић. Рад је био веома агилан, и ако је доста спутаван тешким материалним приликама, у којима се Покрет налази. Остварена је одлука прошле скупштине, и основан је у Сарајеву Женски Клуб, у коме се свакодневно сакупљају феминисткиње, где се одржавају течајеви из француског и енглеског језика, гимнастике, разна приређивања у циљу пропаганде или ради прикупљања материалних средстава, и течајеви из домаћинства. У току прошле године, због недо статака материалних средстава, Ж,П. није могао да отвара курсеве за домаћице по осталим местима Босне и Херцеговине, већ их је одржавао само у Сарајеву за грађанке. Веома је активно рађено на феминистичкој пропаганди. Ж. П. је настојао да се често пише у локалним новинама о женском питању, и интересантне чланке је давао прештампавати да би се могли употребити у згодном моменту за јачу пропаганду у Сарајеву и по осталим местима. Одржано је више интересантних предавања, и организован је један циклус политичких предава ња, у циљу да се жене упуте и упознају са јавним и политичким радом уопште. Приликом велике, агитације која је последњих месеци јако развијена у Босни због општинских избора, који се имају одржати фебруара месеца, Ж.П. је агилно радио иа пропагирању идеје, да и жене морају учествовати у управи општине и у њеним радовима. У томе циљу је одржано и неколимо састанака са муслиманским женама, да би се и оне заинтересовале за улазак жена у општине. 9 октобра одржан је веома успео збор за право гласа, о коме је већ било речи у нашем листу. Поред најактивнијег рада мећу женама у Босни и Херцеговини, Женски Покрет у Сарајеву сарађивао је преко својих делегата на свима великим скуповима наших жена и у раду Конференције Мале Женске Антанте у Прагу. После прочитаног извештаја развила се дуга дискусија о раду Ж.П. која се завршила изгласаним поверењем старој Управи, која је поново изабрана.

Грација Деледа — Laureat Нобелове награде за књижевност.

Нобелову награду за књижевност зд годину 1926 добила је Грациа Деледа. Те је после Селме Легерлеф друга жена, која је добила Нобелову књижевну награду. Грациа Деледа рођена је у варошици Нуоро у Сардинији из мале грађанске породице. Била је учитељица основне школе, док није њен роман „После развода брака“ обратио на њу пажњу италианског књижевног света. У својим романима описује обичан живот сардинских се

љака, борбу са природом, борбу сардинских бандита са властима и у њеним причама симпатије народа и ауторке већином су на страни „племенитих бандита“, који се свете за неправде, појављујући се у улози заштитника сиромаха и оних, којима се наноси неправда. Њен стил знатно се разликује од стила, који влада обично у италианској књижевности. Она пише снажно и мушки, не тражи лаке ефекте, није сентиментална, њене мисли су зреле и јасне. Најлепша дела Грацие Деледе су: „Трска на ветру“, „Бршљан“, „Пожар у масли новом врту“, „Пепео“. Последње дело прерађено је за филм и у њему је играла Елеолора Дузе.

Заједничка судбина свих жена.

Није ни у земљи долара све златно. Ако пређемо преко малог броја долар принцеза, које се размећу у раскоши, видећемо да се жене, које се боре за насушни хлеб, муче на исти начин, као што се муче жене старога света. Број оних, које крвавим ногама трче за службом, које прелазе трновите путеве тражећи опстанак, сваким даном је све већи и тамо у земљи злата, богатства и слободе. С тога је све више уверена жена, да ће у борби за опстанак имати све више и више тешкоћа. И у Америци је економско питање навело велике главе на размишљање. Како су жене створиле своју самоодбрану? Заступнице свих позива су се састале и констатовале су на основу својих искустава да је равноправ ност и тамо, где је она законом предвиђена, само на папиру, а у пракси је сасвим другојаче. Учитељица се тужи на страховиту неправду, да је лошије плаћена од свога колеге, и да јој прети целибат. Женске намештенице се туже на нечувену неправду, да им је скоро онемогућено напредовање, а приликом редукције најпре се погађа жена. Жене лечници и адвокати се туже да им се у пракси праве непредвиђене сметње. Жене вајари, сликари и уметнице се туже да им дела искључују са изложаба, које приређују мушкарци. Представнице мале уметности се туже да све изложбе женских ручних радова приређују мушкарци. Сада долазе и домаћице, које се туже на своје бесправно стање. Никакво признање, никаква награда за домаћи рад. Никакво приватно право, никаква заштита материнства. никакво право по закону. Слика је јасна. Жене целога света су граћани другога реда и тамо, где им је законом осигурано право гласа, равноправност и тамо не постоји, жене још увек грцају под троструким јармом: позива, домаћег посла, и материнства. Време је да оне траже радикално побољшање ситуације. 1913 год. се већ увидело преко океана да је, поред женских савеза, који већ постоје, потребно створити политичке организације, које ће се постарати за спровођење свих праведних захтева. Ову политичку организацију основала је Алис Пол (Alice Paul) која се брзо развила као народна женска странка. Мисис Бенот (Miss Behnot) на челу са одушевљењем, енергијом и новцем означила је брзи темпо рада. Унутарња организација је сјајна, путеви спољне пропаганде одлични. Свака организација радних жена је у овој организацији заступљена преко свога делегата, и ако се ма у којој грани осети каква неправда, или донесе какав закон на штету жениног рада у Сенату, онда се сакупе жене у својој народној организацији и организују успешну противакцију. Свака је држава заступљена, и ови представници имају ту задаћу, да у своме кругу спроведу јаку организацију. Све се ради по строго једнаким начелима, а циљ је увек исти: „Жена се мора мерити истом мером, као и мушкарац". Помоћ изражена у организацији много значи поједина жена и њена судба се лако заборави, али глас масе се не може угушити. Главно је да ова женска заједница

преко великих веза ради у вези са дневним догађајима јавног живота, прати све појаве човечјег друштва и својом пажљивом одбраном пружа заштиту милионима жена, које би саме биле слабе за тешку животну борбу жене. Ми сви, које све то зна мо и осећамо, треба да се чврстим рукама ухватимо једна за другу. Панчево.

Ј. Познанова.

Дом студенткиња у Варшави.

Новембра 12 пр. г. свечано је отворен у Варшави дом студенткиња. Све чаности је присуствонала г-ћа Мостицка, супруга Председника Републике, варшавски војвода Солтан, председник општине Сломински, ректор Шлаговски, много професора високих школа, представници научног и културног света и пријатељи омладине. Овај дом саградиле су студенткиње саме и то на задругарској основи. Рад на организацији отпочео је од 1918 године и требало је много труда, пожртвовања и истрајности, док су студенткиње подигле свој дом. У дому је 132 собе за 205 студенткиња. Неке собе су са два или три кревета, мало их је са једним креветом. Свака соба има мало предсобље,. у коме се налази орман за одело и умиваоник и полица за куфер. Одвојене су собе за примање. Даље се налазе собе за домаћице и послугу, собе за болеснице, кухиња и узгредни простори. Овај дом развио се из малих почетака. Прве чланице задруге становале су у изнајмљеним просторијама, које су морале саме да уреде. Полагано се број чланица повећавао и прикупиле су капитал за подизање свог дома, мада имају још близу пет милиона дуга. Али, енергичне студенткиње чврсто су уверене да ће моћи да исплате тај дуг.

Белешке

Предавања. 27 децембра 1927 год. одржала Је у Женском Покрету у Љубљани предавање »0 некојим задатцима општина« г-ца Алојзија Штеби. 8 јануара 1928 год. предавала је г ца Др Јелка Перић из Сплита у Ж. П. у Шибенику о „Савременој жени“. — 25 јануара одржала Је г-ца Алојзија Штеби предавање »0 пацифизму« у Ж. П. у Сарајеву, а 28 јануара исто предавање у Дубровнику на позив тамошње Народне Женске Задруге. Кампања за Црвени Крст. - Црвени Крст отпочео је упис грађанства у чланство. Упис ће трајати целог јануара. На крају 1927 г. наш Црвени Крст бројао је преко 700 одбора на свима крајевима земље са преко 20.000 чланова Сада је Главни Одбор позвао све одборе да током јануара свима редовним и помажућим члановима Црвенога Крста замене старе новим чланским картама за 1928 г. Наложио је одборима да се свим силама заузму да се само у упише најмање 50.000 редовних чланова. Да то постигну, чланови управних и надзорних одбора понудиће својим пријатељима и познаницима чланске карте, а затражиће од свих својих чланова без почасних звања у управама да одбору своме приведу најмање по једног новог члана и чланицу. Ради бољег прегледа и исправног рада, Главни Одбор задужио је одборе нумерисаним блоковима са по 10 чланских карата које у исто време могу послужити и за претплатничке признанице на Гласник, а све су потписане од Председника Црвеног Крста, г. др Марка Т. Лека. Сакупљачи чланова и претплатника потписаће издате карте. Сем одборског рада око зачлањавања граћанства у Црвени Крст, то могу чинити још и нарочито овлашћена лица и одборски повереници који су снабдевени тим једнообразним књижицама (ћириличког, латинског и словеначког текста напосе), па се упозорава грађанство да полаже чланарину и претплату искључиво на добивену прописану карту Црвенога Крста за 1928 г.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Бцој 3