Ženski pokret

труди Бојмер и г-ђи Вебер, члану немачког Вајхстага. Ступивши у везу за приређивачким одбором, ове две истакнуте немачке јавне раденице изнеле су своје планове и жеље по којима се имала уредити »Женска Секција«. По њиховим упуствима многи појекти су измењени, многи планови су одбачени, тако да се убрзо осетило, да се целокупни рад око уређена »Женске Секције« прилагођава новим захтевима. Ови захтеви били су испуњени тежњом да се озбиљност и многостраност женина рада истакне на особито видан начин. Данас, када су главне линије програма већ завршене, када изложбени материал пристиже из свију крајева, све се више увиђа и отворено признаје да ће оделење »Женске Секције« бити једно од оних које ће привући видну пажњу свију посетилаца. Поред многих општих прегледа. први пут на овој изложби моћи ће да се сагледа целокупна штампа коју публикују жене, која стоји под њиховим утицајем или се издаје специално за њих. У томе оделењу изложиће се на најпрегледнији начин живот и рад жена минулих времена и садашњости. Ова секција показаће нам, како је жена постепено стварала своју сопствену штампу и колико је тежила да интектуално развије своју личност. На интересантан начин упознаћемо се са еволуцијом XX века, која ће се огледати у публикацијама сваке врсте. Из ових публикација осетићемо многобројне преображаје домаћега живота, који је био свагда у вези са непрекидним социалним и Културним напретком жене. Разним табелама и графичким моделима створиће се верна слика свих положаја које данас у разним земљама заузимају жене, успевајући све више како у професионалној каријери, тако и у целокупном јавном животу. Изложба актуелне феминистичке штампе учиниће да сагледамо сву оригиналност и разноврсност једног новог рада и да осетимо огромну продуктивност и снагу модерне жене, која је успела у великој мери да трансформира свој живот како би га прилагодила новим захтевима и потребама. »Женска Секција«, уређена са много смисла и разумевања даће прилике свима посетиоцима да баце поглед на целокупни духовни и социални покрет ХlХ века, који је био толико значајан по развиће жена. У овом оделењу више но игде осетићемо жену

мајку, жену домаћицу, жену која врши свој позив која се одаје науци или уметности и жену светску даму. Занимљиво је да су немачке феминисткиње, после документованих разлога, искључиле из »Женске Секције« све модне журнале, пошто су утврдиле да су уредници и издавачи ових листова готово увек мушкарци. Спољни изглед »Женске Секције« одговориће такоће својој намени. У томе циљу употребиће се сва помоћна средства, која пружа модерна техника. Чланице секције настојаће да се женској инициативи пропусти потпуно независно спољне и унутрашње уређење оделења. Ово се чину у жељи, да се знање и укус жене у пуној мери манифестује, како у архитектури и декорацији, тако и у бојама и формама. Посетиоци изложбе наћи ће у оделењу, које буду уредиле жене, много укусних сала за пријеме, осим тога један елегантан Tearoom украшен са много смисла за лепо и угодно. Предвиђена је и сала за читање, као и клуб за састанке и конференције. Највиђеније немачке жене водиће бригу, да се у »Секцији Жена« ство ри пријатна и интимна атмосфера, да карактер целокупног уређења буде у складу са тежњама жена свију времена, а то је, да све што их окружава буде лепо, укусно и складно. Наш Народни Женски Савез увидевши изванредне користи оваквих међународних састанака, на којима се упознају вредности свију народа, поверио је све послове око припреме за изложбу својим члановима комисије за штампу из Београда, Загреба, Љубљане и Сарајева. После рада, који је захтевао много труда и доста времена, савладани су сви послови и целокупни изложбени материал који представља духовно и социално прегнуће наших жена, налази се већ у Келну. Поред свију женских листова, који излазе у нашој земљи, испослате су и фотографије наших чувених жена, које су биле воће нашег женског света у њиховим огромним напорима да помогну човеку у тешком економском и социалном раду на побољшању живота. Југословенске жене могу бити и овога пута задовољне својим непосредним активним учешћем на овој необичној изложби, на којој ће жене свију држава још једном манифестовати своје убеђење: да добро човечанства почива на заједници мисли, осећања и циљева, и да је то прави

пут који омогућава рад на узајамном зближавању и поштовању. Искрено желимо да уложени труд чланова комисије за штампу око учешћа на овој изложби утврди лепо мишљење, које у иностранству ужива наш Народни Женски Савез и прошири га још више упознавањем наше духовне и моралне културе. Београд.

Мила Др. Симића.

Зар ерупција нашег друштва не пружа ни катафалке у којима би уметник стигао бар да сахрани једну индивидуалност, једно време, једно покољење, који су ишчекивали ново доба, а које је његова еруптивна снага засула? Зар ни то? Уметници, реците! Можда би се ипак нашло у овом превирању чисте »старе« супстанце, али би се можда могло помислити да многи наши књижевни кругови боље познају ту супстанцу код туђих народа по страним књижевним делима. О гуда се, можда, код нас нешто превиди, преувелича или накалемљава. Отуда, можда, несвесна тежња да се у нашој средини види друга средина, а нашим јунацима додају друге особине. Зато су нам, можда, јунаци бледолики иди неприродни. И тако би се могла разумети, с друге стране, појава сенсационалних романа Омађијан круг, Црни Паук, У кобном вихору са вештачким сенсацијама које су бледе према стварним сенсацијама београдског живота. Не би се ваљда могло помислити да неки у нашем књижевном кругу не познају Београд и не могу да нађу његово главно било и одвоје оно битно, стално од онога наметнутога, пролазнога, и уоче сукобе и виде двобој који деценијама траје? Али, има нешто за мене највероватније у овоме: Да нисмо, можда, сувише близу до-

гађајима? Да не лежи кључ решења у томе, што су, можда, наши уметници најинтенсивнији јунаци догађаја? Можда зато што су они баш та генерација, па у исто време имају две борбе и два живота борбу са свога места у животу, и борбу за уметничко стварање. Само тако би се могло опростити што су наши писци напустили ону средину која је најбогатији извор за њихова дела. Ја мислим да би на смотру требало позвати наше писце, заједно са најмлађима. Јер, и јунаци Врзиног кола који носе собом београдски живот, као што га собом носе и јунаци Станислава Кракова, и јунаци Анђелије Лазаревић у другу средину у којој се она губи у разрађеном животу Београђана нису „голубићи који су запиштали па умукли", него је то озбиљна појава једне стварне генерације, и,у њој сукоба измећу укорењеног схватања битно народнога са новим животом и новим идејама. Главни јунаци Врзиног кола, брат и сестра, свако на своју страну баца се у таласе живота не да их нестане, него да обоје собом изнесу своје опредељење Једно јако као нагон, друго старо као судба. И кад је реч о роману треба пожелети здравља и живота младоме г. Ћосићу; - можда, Београд треба од њега да очекује свој роман.

Даринка Стојановић.

Рад на јавној добробити у бечкој општини

Јавна добробит, коју спроводи општина Беч тако пише др. Карнер данас је сретно склапање законитих обавеза и из слободне воље преузетих радова, који задиру у популацијску политику. Њен круг задатака огроман је: не обухвата само поље социалне заштите, него продире у све јавне институције, које служе целокупном становништву, она се њи ма служи, допуњава их и даје побуду за одредбе, које ће једног дана направити јавну добробит за непотребну. Непотребну због тога, што ће имати сваки појединац, удружен у Једну јаку целину, само по себи разумљиво осигурање за случај осиромашења, душевне или економске неспособносги за рад и слично. Јавна добробит бечке општине је продукт историјских идеја и модерних нацрта и намера, али је она и продукт социалних борби и светског назирања. Њена ка рактеристика је у томе, што је издвојила дељење милостиње и надоместила га са друштвеном дужношћу помоћи равноправним суграђанима. Њена егзистенција саграђена је на друштвеној вољи не да би искључила додир од човека до човека, а њен економски моменат тежи да обухвати најмање удружење, државне целине породицу. Зато је она и прешла од индивидуалне заштите ка заштити породице. У техничкој организацији водила је бечку општину мисао да цепање снага највише шкоди онима, који траже помоћ, зато је цео рад за јавну добробит сконцентрисан у један централни уред за јавну добробит, кога води од народа изабран мандатор. Тај уред поразделио јс специалне групе добробити на поједина одељена општине магистрата. Алиова централизација не изкључује најширу децентрализацију у практичном раду. Поједине гране рада подељене су на шест одељења и то следеће: заштиту деце, заштиту. одраслих, управу хуманитарних завада општине Беч, целокупно здравство, опскрбнине, социалну управу и саветодавница са позиве. У појединим квартовима постоје квартовни уреди за јавну добробит. Целокупан рад ослања се на ове принципе: 1.) Друштво је дужно чак и без законских одредаба пружити свима потребнима помоћ; 2.) Индивидуална заштита може се рационално спроводити само у вези са заштитом породице; 3.) Рад на јавној добробити треба да је саграђен тако да је превентивна заштита; 4.) Организација мора бити једна закључена целина. На основу ових принципа важи следеће: породицу треба очувати и заштитити као непоколебљиву целину; помоћ јој треба пружити одмах; ако је проузрокована беда или опасност беде из различитих узрока треба пружити заједничку помоћ; сасвим бесплатно сме се давати помоћ само онима, који апсолутно ништа не могу добијати из властитих средстава. Све институције бечке општине за јавну добробит имају стручно школовано особље, које се спрема у дво годишњим течајевима. (Свршетак у идућем броју)

Скупштина Материн. Удружења у Београду

8 априла одржана је скупштина Материнског Удружења, на којој је поднет извештај о лепом раду овога друштва. После подизања новога великога дома Удружење се нашло у веома тешким материалним прили-

кама, у апсолутној немогућности да из сопствених средстава одговори обавезама и да одржи Дом, који је потпуно хигиенски и модерно уређен, и стога Се обратила за помоћ држави и Београдској Општини. Наишавши на добар одзив, Управа Материнског Удружењаје са много напора и жртава успела да развије свој рад, и Дом стави на потпуно здраве темеље. У том циљу, а према захтеву Министарства Здравља, за директну управу над самим Домом основан је у току године један одбор за вођење Дома, у који су ушли: три представника Матсринског Удружења, два представника Министарства Здравља и један представник Београдске Општине. Министарство Народног Здравља и Београдска Општина заједно са Материнским Удружењем финансирају ову велику социалну институцију. Дом, добро снабдевен и уређен, има стално 60 - 70 одојчади. У току прошле године број деце, неговане у Дому, био је 191 дете. Од ове деце 95 деце је рођено ван брака, 66 брачне деце, а нахочади 30. Знатно је постигнуто побољшање у смртности дечјој; тако да је у прошлој години било 15% смртних случајева. С обзиром на веома тешко стање, у коме се многа деца доносе у Дом, ова смртност не може се сматрати за велику. Уређење овога Дома и веома леп и са пуно разумевања рад чланица Материнског Удружења, означава један велики напредак на заштити одојчади у нашој средини. На предлог Министарства Социалне Политике за овај успешни рад Материнско Удружење и његова председница, неуморна г-ђа Зорка Влајић, одликовани су орденом Св. Саве 111 степена. На успеху у раду и на високом и заслуженом одликовању искрено честитамо. Рад Женске Подружине у Обреновцу.

На својој годишњој скупштини ова вредна Женска Подружина дала је прилике да се сви присудни диве лепом и успешном раду, који са пуно разумевања воде чланице управе под председништвом г-ђе Љубице Митић. У прошлсј години рад у школи био је веома добар, 39 ученица завршиле су школу. Ширећи просвету кроз народ, а нарочито просвећујући жене, у школи Женске Подружине одржан је један хигиенски курс, који је посећивало 40 жена и то већином бивших ученица Занатске Школе. Затим у циљу да се заштите деца, Женска Подружина је отворила дечје забавиште, да би и најсиромашнији родитељи и запослене мајке могле своју малу децу да дају у забавиште. Женска Подружина се одазвала позиву пододбора Удружења Резервних Официра у Обреновцу, да се кар споменик изгинулим борцима из Обревовца подигне један »Дом« за све културне установе у Обреновцу. У томе Дому би била и Женска Занатска Школа. У ту сврху је Подружина прикупила у прошлој години 15.000 динара. Подружина се постарала да помоћу Народног Женског Савеза пошаље своје оболеле ученица на опорављање и лечење у бању. Поред овог лепог рада у Обреновцу, Подружина је са интересовањем и са врло много разумевања пратила општи рад наших жена и у њему учествовала помажући их морално и материално из својих средства. Тако је послала новчану помоћ: Женском Покрету у Београду. Одбору за Народно Просвећивање, Матици Живих и Мртвих и т. д. Са највећим задовољством бележимо овај кратки извештај са жељом да и у будуће подружина настави свој лепи и корисни рад.

А.

Страна 4

Штампарија »МЛАДА СРБИЈА« Београд, Ускочка 6а. Телефон 14-40

»ЖЕНСКИ ПОКРЕТ«

Број 8

Нашим читаоцима. - Идући број листа изићи ће 10 маја као двоброј посвећен Материнском Дану.