Ženski pokret

ŽENSKO PRAVO GLASA U FRANCUSKOJ.

Da sam imala potrebe za kakvim jakim podstrekom u pogledu svoje feminističke aktivnosti, sigurno da bi mi ovaj put, koji sam napravila sa predsednicom Internacionalne Feminističke Alianse u Grčkoj, Bugarskoj i Jugoslaviji, tu potrebu potpuno zadovoljio. Naišli smo u svima tim zemljama na žene, koje su u najvećoj aktivnosti u borbi za politička prava. Naročito u Jugoslaviji izgleda mi da će žene uskoro postići u ovom pogledu prvi veliki uspeh - zadobijanje prava glasa za opštine novim zakonom, koji se uskoro očekuje. A mi francuske žene, gde se mi nalazimo u tome pogledu? Parlamentarni izbori, koji su obavljeni 22 i 29 aprila t. g. doveli su u parlamenat jednu značajnu većinu poslanika, koji su naklonjeni našim zahtevima. Sam predsednik vlade, gospodin Poincare, dokazao je javno u toliko prilika svoju volju da utiče na to da se i Francuskinja prizna za ravnopravnog građanina svoje zemlje. Ministarski savet sa osam glasova protiv pet ovlastio je g. Poincarea da i u ime vlade interveniše kod parlamenta u korist ženskog prava glasa. I samo javno mnenje potpuno je pridobiveno. Možemo reči da nam je i štampa cela naklonjena. I onda? Postoji senat, gornji dom, sastavIjen od ljudi, koji se brinu više za svoje lične interese no za interese svoje partije, više no za interes pravde i za interes same zemlje. I taj senat, sam nasuprot parlamenta, predsednika vlade, javnoga mišljenja i štampe, sam se odupire pristupu žena u politički život. I štogod više naši zahtevi pobeđuju, u toliko više odupiranje senata je sve jače to su poslednji očajni otpori pre definitivne propasti. Izgleda da ova naša borba ulazi o periodu najjače aktivnosti, jer ove nedelje senat se sastaje i moraće se izjasniti o pitanju, koje se stavlja na dnevni red - žensko pravo glasa. Već se unapred vidi jasno kakvu će taktiku zauzeti hrabri senatori: hrabro će se potruditi da izbegnu diskusiju, da uguše još jedan put ovu raspravu. Ali, mi koji smo uvereni da je u našu korist da svuda i u svakom momentu kadgod i gdegod se diskutuje javno o našim zahtevima, mi raznovrsne feminističke organizacije uđružujemo naše snage da bismo ovoga puta sprečili ovakav njihov manevar. U tome cilju pripremamo se da organizujemo 1 jula veliki defile žena po pariskim ulicama. Uverene smo da će se mnogobrojne organizacije pridružiti našim feminističkim organizacijama: sindi-

kati, ratne udovice, stari ratnici, studenti i studentkinje i t. d., i t. d. I senat će se možda uveriti u našu nepobedivu volju i razumeće da je u njegovom vlastitom interesu da jednom zadovolji pravdu u pogledu naših zahteva. Ko će između nas zabeležiti prvi triumf? Da li će to biti Jugoslavija ili Francuska? Poželimo zajednićki jedne drugima skori i potpun uspeh. Ja lično želim da kažem jugoslovenskim feminiskinjama da posle ove posete, koju sam im učinila, da ću sa još većom Ijubavlju i sestrinskim osećanjem pozđraviti njihovu eventualnu pobedu. Tu bi pobedu one zaslužile one su je potpuno dostojne. Paris.

Germaine Malaterre- Sellier.

Plenarna sednica Uprave Alianse Ženskih Pokreta.

Sednica Upravnog Odbora Alianse Ženskih Pokreta održana je u Zagrebu 3. t. m. Prisustvovale su predstavnice Ženskih Pokreta u Beograda, Belog Manastira, Ljubljane, Sarajeva, Splita i Zagreba. Predsednica je otvorila sednicu pozdravom pristutnih, zatim je bolno podsetila na veliki gubitak, koji je Aliansa pretrpela iznenadnom smrću jednog vernog druga, predsednice Pokreta u Bosanskom Brodu, Anke Popović. Zatim predsednica je rekla nekoliko reči o stanju našega Pokreta i njegovim velikim zadacima. U glavnom je kazala ovo: pažljivim rasmatranjem prilika može se jasno uočiti da javnost počinje da se sve jače interesuje za naš pokret. Dnevne novine iz svih krajeva svakim danom sve više poklanjaju pažnju na naš rad i oseća se sve veća ozbiljnost, sa kojom se prati u štampi svaka naša akcija. Pojava jednog četrnaestodnevnog feminističkog lista u Zagrebu dokaz je, da feminizam interesuje već velike mase žena, ali neuspeh ovoga lista tumačimo time, što nije mogao prodreti iz razloga, što je taj list trebao da bude konkurencija „Ženskom Pokretu" i nije dobio potporu naših redova. Možemo dakle sasvim objektivno konstatovati, da se odnosi između javnoga života i feminizma znatno poboljšavaju. Ovaj položaj moramo iskoristiti a to ćemo moći samo tako, ako naši redovi budu jaki, konsolidovani, uravnoteženi i nepokolebljivi. Kako naše prilike u zemlji nisu tako uravnotežene i staložene, đa budu povoljne za razvitak i podizanje jednoga pokreta. koji teži za tim, da približava, ujedinjuje i veže, mi moramo u toliko veću volju imati da predstavljamo uvek jedno, kako spolja tako i iznutra. Uslov za takve snage u našem zajedničkom radu je bezgranično međusobno poverenje. Mi ne smemo dopustiti

da se nepoverenje, koje vlada svuda kod nas, proširi i na naše redove, jer bi to značilo smrt za nas i načinilo bi od moćne organizacije, mala nemoćna društva lokalnoga značaja. Mi se moramo odupreti svakom uticaju, koji želi da unese u naše redove razđvojenost, koja slavi žalosne triumfe u našem političkom životu. Naš feminizam nije tako uzan, da ga identifikujemo samo sa borbom za politička prava žene. Iz feminističkih pokreta drugih zemalja jasno se vidi, da feminizam ima jednu vrlo široku osnovu, i da rasprostire svoje grane na sva polja javnoga života. Naš jugoslovenski feminizam pored toga ima još jedan važan zadatak. On mora to je njegovobiti ili ne biti pomagati da se stvara srećnija generacija u našoj zemlji, koju neće Sava deliti na dva fronta, već koju će spajati političke, ekonomske i kulturne tekovine. Predsednica je završila rečima: Ja vas iskreno molim da uvek u sebi suzbijete svaku iskru nepoverenja, koja može da poremeti naše iskrene odnose. Samo neograničeno međusobno poverenje će olakšati naš rad i ubrzati našu pobedu.“ Pored ostalih tačaka, istaknutih na dnevnom redu, najveća i najinteresantnija diskusija se vodila oko tri pitanja: 1) Da li da se u listu „Ženski Pokret“ piše o svima pitanjima, koja interesuju naše žene, bez obzira da li će izvesna pitanja izazvati jaka razmimoilaženja u gledištima među našim redovima. Diskusija je bila veoma živa i pojavila su se dva gledišta. Jedno, koje je zastupala manjina prisutnih članica, bilo je da Ž. P., koji želi da u svojim redovima ima sakupljene žene različitih veroispovesti i različitih političkih načela, u svome listu i na svojim sastancima treba da tretirasamo feministička pitanja u užem smislu, t. j. u koliko se ona odnose na ravnopravnost žene pred zakonom i zadobijanje prava glasa. Sva ostala socialna pitanja, ma ona bila u tesnoj vezi sa ženom i porodicom ne bi trebalo raspravljati s Obzirom da može doći do jakih razmimoilaženja u gledištima. Drugo gledište, koje je zastupala većina prisutnih članica, bilo je to, da Ž. P., kao jedna organizacija, koja pored svoga zadatka da se bori za ravnopravnost, ima takođe i veliki zadatak da budi građansku svest kod žena, da ih upoznaje sa svima socialnim problemima, a naročito sa onim, koje interesuju ženu i porodicu, jer o tim problemima ona mora naročito da vodi računa u momentu, kada bude postala punopravan građanin u našoj zemlji. Posle plodne diskusije, u kojoj su učestvovale sve prisutne članice, doneta je jednoglasna odluka, da se da sloboda reči svima ženama, koje žele da pišu u „Ženskom Pokretu" o pitanjima, koje tangiraju ženu i porodicu, i da se sva gledišta, ma koliko ona bila raznolika, štampaju u listu. Naravno da u tim slučajevima Aliansa „Ženskih Pokreta" zvanično neće nikad davati svoju reč, dokle god

Skupština Alianse ne bude smatrala za potrebno da u pojedinim slučajevima zauzme svoje zvanično gledište, koje bi tek tada bilo obavezno za sve Ženske Pokrete. Drugo pitanje, koje je zainteresovalo jako naše Ž. P. je pitane izjednačenja muških i ženskih potomaka u naslednom pravu. Kao što nam ie več poznato, zakonski projekat u tome pogledu pravi razliku među ženskim potomcima u varošima i ženskim potomcima u selima. Dok prve potpuno izjednačava, druge ostavlja još u prilično nepovoljnijem položaju od muških potomaka. Aliansa je donela odluku da najenergičnije protestuje protiv ovakvog rešenja ovoga problema kod nas i da traži potpuno izjednačenje svih potomaka, bez razlike pola. Treće pitanje je bio referat g-ce Milice Vlajić o novom projektu Kaznenog Zakona. Referent je izneo sve dobre strane novoga zakonskog projekta, obratio pažnju naročito na one stavove, koji su od naročitog interesovanja za Ženski Pokret. Nije bila otvarana debata, već je rešeno, da se u svima Ženskim Pokretima pročita referat gce Vlajić, da se prodiskutuje projekat i na idućem sastanku da se donese đefinitivna odluka, u kojim pitanjima i u kakvom pravcu će Aliansa preduzimati naročite korake. Na kraju su podneti veoma korisni predlozi za naš rad, koje će Aliansa da se potrudi da privede ostvarenju. Posle jednog dana, ispunjenog plodnim i važnim radom, zaključena je sednica. Izjavljena je jednodušna zahvalnost predsednici Alianse, g-ci Stebi, kako za njen rad u poslednoj godini, tako i na njenom pažljivom, delikatnom rukovođenju sednica. Delegati su se razišli u najvećoj harmoniji, sa čvrstom nadom u skoru pobedu naših napora. Beograd.

Milena Atanacković.

Boj priti prostituciji na Poljskem.

Leta 1900. je bilo v Warszavi ustanovIjeno prvo društvo abolicionistov. Ruska vlada, kateri je takrat pripadal ta del Poljske, je onemogočavala vsako socialno delo, zato je moralo ostati tudi to društvo tajno. Sama pa je poizkušala za demoralizacijo poljske mladine in za zatiranje patriotičnih čustev uvajati med narod razne slabe razvade, posebno največje zlo, prostitucijo, u nadi, da najde baš v tej močno zaveznico. V ta namen je olajšavala dijakom vstop v javne hiše s takozvanimi dijaškimi vstopnicami. Ruska politična poizvedovalna pisarna „Ohrana" se je posluževala navidoznih prostitutk, ki so v resnici bile ruske špijonke. Zato ni čudno, ako so se ruske oblasti energično branile zatiranja prostitucije, ker so jo tajno same podpirale. Kljub temu se je posrečilo 1. 1904. ustanoviti legalno „Krščansko društvo za varstvo deklet,“ ki še danes deluje. Vojna, posebno pa nemška okupacija Poljske sta pospeševali prostitucijo po-

ŽENSKI POKRET

Broj poštneg čekovnog računa: 53.191. Administracija: Knez Mihailova, 46/1.

ORGAN ALIANSE ŽENSKIH POKRETA U KRALJEVINI S. H. S.

Urednici: ALOJZIJA ŠTEBI DARINKA STOJANOVIĆ

Beograd, 15 juna 1928. BROJ 12. - GODINA IX.

Vlasnik za A. Ž. P.; MILICA DEDIER

Izlazi 1 i 15 u mesecu. - Godišnja pretplata 48 din. Za inostranstvo 60 din. - Primerak 2 dinara.

Poštarina plaćena u gotovu.