Ženski pokret

Била је инициатор великог броја удружења, чији је циљ биопобољшање жениног положаја у друштву и пред законом. Она се истакла и на књижевничком пољу рада поглавито као новинар. Сви њени чланци последњих година посвећени сy искључиво социалним проблемима жене средње класе, које највише пате услед послератних економских неприлика. Она се за њих заузима пером и личним посредовањем. Њена се реч чула и на пацифистичким састанцима, чији је она била један од најревноснијих присталица. Она је искрено веровала да решење проблема женског покрета лежи једино у успостављању трајног мира широм целог света. Марија Стрит била је ретко пријатне спољашности, убеђена феминисткиња која није знала за компромисе а која је ипак успела да не изгуби ничег од своје благе и нежне природе. Алианца њеном смрћу губи једног од својих најстаријих пријатеља. * Други, исто тако велики, губитак за Алианцу јесте смрт г-ђице Mary Garrett Нау. чувеног америчког пионира за женска права. Као и Марија Стрит, Мари Гарет Хаи, доживела је лепу старост, умрла је после навршене седамдесете године. Била је председник њујоршког одбора Лиге Жена Гласача све до 1923. И после оставке на тај положај, продужила је и даље да ради активно у том удружењу, али се нарочито била предала раду на ширењу пацифистичких идеја. Она је неуморни сарадник г-ђе Chapman Catt. Учествовала је на свима конференцијама које се од после рата држе у Америци сваке године „за проучавање узрока и лека рату“. Ниједан феминистички скуп у Америци није се могао замислити без Мари Гарет Хаи и њеног љупког лица, њене снежно беле косе, њених питомих плавих очију које су се увек тако весело осмешкивале. Гђа Chapman Catt најтеже је погођена смрћу ове ретке раденице, јер осим једног искреног и оданог сарадника она у њој губи своју најинтимнију пријатаљицу. Гђа Кет и гђица Хаи већ један дуг низ година живе заједно у истој кући, имале су заједничко газдинство, заједно су примале госте, заједно враћали посете. Госпођи Кет и Лиги Жена Гласача наше најискреније саучешће. Амерички феминистички покрет погођен је још једним губитком. Chrystal Eastman припада млађој генерацији јавних раденица. Узела је активног учешћа

на свима интернационалним конференцијама које би се дотакле и жениног проблема. Била је члан Народне Женске Странке која у Америци представља екстремни феминизам. У своме раду показала је ретку способност и стојичку истрајност. Смрт ју је отргла од друштва кад је она била на врхунцу своје стваралачке моћи.

и често не би умеле да објасне куда их вуче та њихова узнемиреност. Из два разлога се треба упитати да ли је све то добро? Прво, да ли нису људи срећнији ако живе једноставно, спокојно, хладно, не лупајући главу никаквим проблемима, ако живе са што мање бола и радости? Да ли нису срећнији ако су им дани празни, без духовних и душевних доживљаја, ако тако можемо да се изразимо? Један професор на Сорбони, г. Фортина Стровски, који је, разуме се, врло учен и начитан, те познаје многе велике душе и велике духове прошлих доба, прати живо и савремен живот, и много цени ту узнемиреност послератних нараштаја. Он просто не воли људе који нису узнемирени (inquiets), који су спокојни, хладни, празни, који не мисле нити осећају. Јер узнемиреност значи за њега то исто што и богатство душевно: човек узнемиреношћу својом издаје да му душа или дух стално доживљују нешто. А само онај човек који има развијен унутрашњи живот вреди, способан је да ствара.

Узнемиреност наша, жеља да свако од нас буде „нетко“ као што оно народ каже: („Нетко беше Страхинићу Бане,“) јесте дакле одличан знак. Истина је да је неузнемирен човек спокојнији, да га никад ништа „не мучи“, али зато је он нула. Човек не може живети само по нагону; и кад дођу тренуци у животу где треба да одлучи срце или ум, човек који нема ни једног ни другог, одлучиће глупо. Сада друго.

Многи се плаше да жена заузета својим личним усавршавањем не занемари децу и кућу, те да од тога породица и друштво не трпе. На то се може одговорити ово. Под личним усавршавањем ми подразумевамо и морално. Она жена која би пустила да јој се деца муче, не би се подигла као личност, већ само умањила, јер би извршила један неморалан чин. Некадање српске мајке биле су пример љубави и доброте, али ретко је било и других веза између њих и деце им. Често се оне нису умеле бринути и о души своје деце: било им је доста ако су сита и здрава. Често чак ни то здравље нису умеле да сачувају: погледајте како негују децу наше сељанке. Дакле, жена са развијеним унутрашњим животом значиће за своју децу много више од жена које су угушиле себе као личност. Само жена која је духовно и душевно развијена, која има јасне пojмове што је заиста морално, шта није, само жена која је за своје душевне потребе решила питања живота, умеће да буде јака пред децом, да им буде вођи пријатељ.

А докле се не промени менталитет нашег друштва, док наши људи не зажеле да имају у жени паметног друга, а не роба који ће да риба, кува и пере, дотле ће бити несугласица и развода бракова. Нећемо овим да кажемо да смо дали целу слику односа жене према мужу и деци, нити да су наши разлози једини разлози разводи бракова. Хоћемо само да кажемо да су опи једни од најважнијих, што може само да нас радује.

Вукосава Милојевић

Жена у модерном формирању друштва.

Г. Александар Јелачић, професор Университета у Скопљу одржао је 20 октобра предавање на Народном Университету, у корист подизања Дома Студенткиња о жени у модерном формирању друштва. Интересантне мисли из овог стручног и доброг предавања г. проф. Јелачића биле су у главном ове: „Од приче о изгубљеном рају почео је г. Јелачић жена губи. Све зло приписује се њој. У средњем веку се питало: да ли је жена човек? И одговор је, наравно, био да жена није човек. Давао се врло занимљив доказ да жена не улази у састав људског реда, а затим је дошла идеја да је жена подређено биће, да за њу треба добра мотка и бич „за умиривање дивље звери". Само, жену треба тући са великом учтивошћу, и такво мишљење се могло чути. У XVI веку образују се ритерске организације и поштуje се жена-дама. Јављају се сликари, списатељи, философи, математичари међу женама, као и књиге у којима се брани жена. Од Канта ћe поћи идеја о потпуној једнакости. „Свако људско биће је индивидуа чија су права света". Олимпија Гош пише књигу „Декларација женских права“. У Француској Револуцији је прокламовано начело: „Једнакост, Братство, Слобода,” али је изједначење жена са људима баш за време Француске Револуције пропало. Још 1702 године у Енглеској се траже женска права и нарочито економска независност жене. Васпитавају се заједно мушка и женска деца то је први прави принцип једнакости, после чега долази слободан приступ жена у све струке. Али тек 1830 год. у Француској ће се јавити гесло: еманципација жена. Ускоро се јавља и сјајна женска звезда Жорж Санд. Прокламује се већа, слобода љубави и морала. Ту има претеривања, али и здраве клице. Године 1848 научни социализам истиче идеју једнакости жене. Почиње борба за економско подизање жене. Тражи се да жена, која ради, буде плаћена исто као човек. Ова идеја се развија кроз цео

XIX век. Занимљив. је и страшан преглед како жена споро напредује. Прво јој се дају пошта и жељезнице. У Енглеској богате жене добијају право гласа. У другим земљама право на. образовање било је извојевано са великом и тешком муком. Жена се једва школује. У Немачкој, на пример, не сме жена да уђе на Университет. Поједине жене које су ушле, биле су извргаване руглу. Једну Рускињу је после часа извео сам. професор из сале: да је исмеје и да покаже да јој није ту место. Ипак, прво право су извојевале Рускиње са врло много тешких и крвавих момената. Руска жена је прошла кроз све фазе борбе. Тургењев је уздигао жену. Он у својим делима даје лиричну жену, али са јаким етичким моментом. Његова жена је етички карактер, а не само лепа и нежна. Тургењевљеве личности су изразито племенити карактери који воде човека и воде друштво. (Овде је г. проф. Јелачић ради илустрације прочитао Тургењевљеву песму Праг) После Тургењева развија се етички покрет за изједначење жене са мушкарцем. И Ибсен је уздигао жену. Жене се боре за економску изједначеност, за права на образовање и политичка права. Противници, међутим, наводе као најјачи аргуменат да би политиком жене страдали: Küche, Kirche, Kinder, Kleider.

Али, политичка права су видљив знак једнакости. И жена их при крају XIX века добија. Август Бебел је подвукао даће експлоатација жене увек бити већа од експлоатације мушкараца. И то је од великог значаја. С тим почиње XX век. Два највећа догађаја у историји света јесу Светски Рат и Руска Револуција. Какву је улогу одиграла жена? Огроман посао рата имали су људи. Жене су биле лекари и болничарке у рату. Улога ових жена била је добротворна. А главна ствар била је чување огњишта, дома и отаџбине. Српска жена је сачувала земљу. У страшној глади основе хуманости чува жена. Она је показала необично самопожртвовање. Затим је г. проф. Јелачић нагласио да идемо у сусрет врло тешких и озбиљних догађаја, и због тога треба женско питање што пре решити. Већина земаља су решиле проблем жена: чак и у Турској. У свима земљама је најпре решено питање жениног школовања то је етички важан моменат, Али, мора се водити рачуна о целокупној улози жене у животу. Жену не пуштају у политику да се не окаља. Међутим завршио је г. Јелачић жена треба свуда да унесе елеменат хуманости и нежне осећајности. “

Дан Мира

Народни Женски Савез 11 новембра прославиће са својим организацијама Дан Мира и у томе циљу послао је следећи апел: 11 новембра ове године навршава се 10 година од тренутка када се завршила крвава катастрофа светскога рата, која је до темеља потресла културне основе развитка човечанства. Тај датум означава преокрет у историји човечанства. У жељи за новом епохом мира и узајамне солидарности, народи целога света учинили су за последњих 10 година гигантске напоре да створе солидне основе за свој мирни и несметани развитак. Мир је данас идеал свих народа који су учествовали у грозотама светскога покоља. Они су

данас уверени, да рат уништава културне тековине, кидајући све корисне међународне односена пољу привреде, индустрије, технике, трговине и духовне сарадње, не рачунајући грозоте, губитке живота и телесних и душевних способности појединаца. Страх од рата и припреме за рат су терет данашњице и народи желе да га збаце са својих леђа. Али. као што је било потребно припремити и организовати рат, исто је тако потребно и још потребније организовати услове за мир. То је замашан, али неопходан посао, који свака културна нација мора примити на себе. Организујући услове за мир, народи самим тим уништавају могућност нових светских сукоба. У овом организовању и стварању могућности за мир међу народима, а нарочито у васпитавању нових поколења која ће, искрено

волећи своју отаџбину и народ, схватити душу, потребе и одлике других народа и поштовати све што су они за развитак и напредак човечанства допринели морају учествовати сви друштвени слојеви па и појединци.

Жена, као мати и васпитачица својих синова, као супруга и сестра, првенствено је позвана и неоцењиво много може допринети покрету за међународни мир. Она је та, која ћe прва васпитавати нова покољења и развијати у њима смисао за међународну солидарност, љубав и братске односе. Она ћe нова покољења научити, да сваки народ у животу човечанства има своју одређену улогу, да се народи узајамно поучавају, допуњују и да су потребни једни другима. Ми вас молимо, да се изволите према својој могућности, постарати да на дан 11 новембра са свима својим организацијама у месту приредите макар и најскромнију манифестацију своје сагласности у напору за осигурање међународнога мира и тако не изостанете у општој прослави Дана Мира. На првом месту постарајте се да издејствујете, да се на Лан Мира у 11 часова обустави сваки рад. 11 новембра уl l часова у целоме свету посветиће се два минута свечанога ћутања успомени палих жртава у досадањим ратовима. Молимо Вас, да подејствујете и у најширим масама да се и код нас, свуда; у свим крајевима 11 новембра уll часова посвети два минута ћутања успомени свих палих ратних жртава.

Програм прославе нека је прилагођен приликама Вашега места, како би се могло најбоље извести и како би могло служити као васпитни пример за своју околину. Могу се приредити свечана предавања о идеји међународнога мира, о Друштву Народа и слично, које би одржале виђене и истакнуте личности у месту. Постарајте се да дневни листови ако их у месту има донесу тога дана чланке о братству, љубави, слози и међусобној сарадњи међу народима. Подмладак Црвеног Крста прославиће такође Дан Мира. За извођење програма прославе можете доћи у везу са њима.

Скупштина Друштва Народа *) Од Оливере Бел (Oliver Bell)

*) Из Билтена Интернационалног Женског Савеза од октобра 1928 r.

Девета Скупштина Друштва Народа је закључена, и за читаву годину дана нећемо моћи гледати ону активност, која је владала у Лиги Народа последњих недеља. Можда је прерано говорити и судити о свима радовима овогодишњег заседања, али можемо већ сада констатовати да су политичка питања бацила у засенак многа, веома важна питања из других домена. Не треба мислити да су ти политички преговори били непотребни, веома је значајно н. пр. то што је питање Рајне било дотакнуто. Ови преговори садрже сигурно остварење извесних ствари, које ми још не можемо да замислимо; о њима се писало опширно у штампи свих земаља, и стога се ми на њима нећемо задржавати.

Радови пете комисије нас жене највише интересују, јер они резимирају хуманитарну акцију Лиге Народа у току последње године, и обавезују је за нове. Међу делегатима педесет разних народа, заступљених на Скупштини Лиге Народа, налазило се и неколико жена по општем мишљену врло мали број. Неколико између њих су већ добро познате у Женеви: гђа Кадит Литлтон, која је већ трећи пут делегат Велике Британије; Гца Елен Вакареску, која присуствује Скупштинама Друштва Народа и осталим састанцима ; гђа Forchhamer из Данске; контеса Апони. жена. првога угарскога делегата, једна врло виђена личност. Ово је, мислим, први пут да су муж и жена чланови исте делегације на заседању Лиге Народа. Деца и биоскопи. Једна секција пете комисије се посветила заштити Дискутовало се о утицају биоскопа на децу. У Риму је, као што се већ зна,

Број 17

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 3