Ženski pokret

Конгрес феминисткиња у Берлину

За дванаест дана озбиљнога и напорнога рада од 12 до 24 јуна било је на окупу преко 700 делегата из 45 држава на овогодишњем јубиларном конгресу Интернационалне Алиансе за женско право гласа и политичко грађански рад жена. Упоређујући конгрес у Берлину са ранијим конгресима Алиансе и са конгресима других интернационалних организација жена, може се слободно тврдити да се никад и нигде досада није тако значајно манифестовала високо развијена свест жена као одговорних фактора за судбину човечанства. Како на раду у комисијама, где су се детаљно претресала питања и стварале резолуције,* тако и на дебатама пленарних седница конгреса била је права, жива радна атмосфера; врло стварна и прецизна излагања и дисциплинованост давали су доказа да су у Алианси скупљене жене са пречишћеним појмовима и чврстом идеологијом. Тај огромни интернационални парламенат жена убеђивао је из дана у дан да су жене за кратко време од како иступају у јавности брзо ушле не само у технику парламентарног живота, него да су прожете и духом истинског парламентаризма, то јест говорити стварно и само по потреби, саслушавати мирно и супротно гледиште, - одвајати важно од неважног, говорити због ствари, а не због публике. Јасно се осећало да су жене, од којих је већ један велики део бар за последњих десет година прошао кроз политичке борбе, учиниле један огроман корак напред у формирању самих себе. Поред те младе традиције, на коју се оне чврсто ослањају, допринела је још једна околност да је берлински конгрес дао у сваком погледу сјајан резултат. Велики удео за успех има средина: немачка радиност, солидност, организација, ред и дисциплинованост, рационалност живота све то је снажно утицало на вољу за рад, који је у тој средини освежавао и дух и тело. Берлински конгрес још се по једно) ствари маркантно одваја од ранијих. Пун пиетета и признања он се зауставио за моменат на прошлости, али ипак се и у томе моменту осећало да је поглед упрт у будућност, да је прошлост са својим несумњивим успесима лепа, а да је много лепше очекивање борбе, коју треба да поведу у будућности феминисткиње свих континената. Прошлост се није позивала због тога да би послужила као самохвала и одмор, него због тога да покаже континуитет рада, да да храбрости за нове напоре

* Види чланак „XI Конгрес Интернационалне Алиансе" у овоме броју.

и да у учвршћеној вери и верности идеји што снажније повеже старе искусне борце и младе свеже снаге. Успеси двадесетпетогодишњег рада позив и одзив омладине борба за мир гранитни стубови овогодишњег конгреса су му давали оштро, значајно лице. У моме сећању на берлински конгрес ређају се моменти све један лепши од другога. Отварање конгреса: председница госпођа Corbett Ashby, пуна младалачке свежине и ведрине, са светлом бојом

гласа, јасним челом под косом, која полако седи оличење праве мо дерне жене, чија вредност сигурно почива у душевној слободи и која као магнетичан флуид привлачи ову бујицу разноликих индивидуалности на конгресу и без напора управља све у један ток. Њен говор без фраза, јасан, одлучан, понекад мало ироничан, прожет религиозношћу кад говори о феминистичко политичком значењу Алиансе, заноси хиљаде и хиљаде слушалаца, који су се окупили на првој свечаној седници у огромној дворани Крол. Завршетак њенода говора изазива одушевљено одобравање: „Отворите ма коју књигу с етикетом „Велике жене“. Она ће да пева о љубавницама краљева, а не о женама, које су организаторке и судци, које се залажу за реформе казнених завода, решавају научне проблеме, управљају болницама и колеџима или воде велике трговачке послове." После ње устаје немачки државни министар унутрашњих дела, социалиста Северинг. Његов соноран глас

сече ваздух, његове речи „из властитог искуства могу вам peћu да ни један министар унутрашњих дела не може радити добро, aкo не тражи јаког ослонца у женама cвoje земље" запале буру одобравања која се диже, и диже до неочекиване јачине. Његово упоређивање феминистичког покрета са светлом фигуром Ибсенове Хилде Вангел понесе хиљаде присутних у заносно расположење. Затим се појављује на говорници један заиста краљевски лик, једна између оних жена, које су године

1904 оснивале Алиансу, и жена која је постала три године доцније прва парламентарка у Европи: госпођа Furuhjelm из Финске. Као јелка из пространих и мрачних шума њене отаџбине, тако стоји поносна и равна кад говори о „успесима од године 1904 даље“. Њен глас звучи пуно, топло кад набраја по реду земље, које су прилазиле Алианси из године у годину. Oceћa се кад јој глас подрхтава да је задовољна жетвом, коју је спремала са осталима пре 25 година. Музика засвира и младе, свеже девојке, све једнако обучене корачају кроз дворану, у високо подигнутим рукама заставе земаља, које припадају Алианси. Госпођа Furuhjelm говори: „...године 1904 биле су у Алианси државе Северне Америке, Енглеска, Аустралија, Норвешка, Холандија, Немачка, Данска и Шведска..." и девојке које носе заставе тих земаља прилазе степеницама, које воде на трибину и разврставају се. Госпођа Furuhjelm продужава: „...године 1906. приступају Францу-

ска, Белгија, Аустрија...“ и опет се појаве девојке са заставама, и тако даље док није на степеницама права шума шарених застава свих земаља, свих континената... Вечерњи јавни зборови. Ко не дође много пре заказаног времена, може само да добије од полицајца пред вратима љубазно, али одлучно објашњење: препуно, улаз забрањен. Тако је било на сва три јавна скупа: кад се говорило о жени у полицијској служби, кад су говориле у помпозном Рајхстагу жене парламентарке и кад је била манифестација за мир. Свуда у огромном броју и женска омладина, која пажљиво и напето слуша и не миче се до последње речи. На скупу, посвећеном женској полицији, заступао је пруску владу државни секретар Абег, који је између осталога казао ове значајне речи: „Устав гарантује женама једнакоправност, али за државни живот то не сме да значи шематичну једнакоправност, него ону која се оснива на жениној индивидуалности“. Сјајно је било вече у Рајхстагу. По степеницама, по патосу је седела публика и нестрпљиво очекивала да се отвори скуп. Одушевљење је било огромно и са лица свих тих хиљада и хиљада жена, које су дошле, могло се разабрати да уживају у замисли да и парламенат није више искључива домена мушкараца. Свест поноса над постигнутим успехом је доминирала. Вече је отворила и водила чехословачка сенаторка госпођа Пламинкова. Госпођа Пламинкова је вођењем ове манифестације одавала скроз и скроз политичког човека, њени маркантни уводи код свакога говорника и њене речи после говора давали су одличне доказе њене политичке рутине и њеног дубоког феминистичког убеђења. Основни тон њених уводних речи био je искрено признање за непоколебљиво дело за мир, и њено феминистичко и политичко убеђење је нашло израза у завршним речима: „Питање светскога мира може се решити само на темељу парламентаризма". Прва говорница, немачка социалисткиња Марија Јухач која је као прва жена проговорила у немачком Рајхстагу је ванредном топлином говорила о раду немачких жена у парламенту за заштиту матере и детета. Њен говор је био одлучно одбијање мишљења, које заступа једна мањина у феминистичким редовима и која се испољила у Берлину на засебном скупу, тако-

КОРБЕТ АШБИ председница Интернационалне Алиансе као девојчица

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 августа 1929. БРОЈ 13—16 ГОДИНА X.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин. Примерак 2 динара