Ženski pokret

званом „Оpen door council”* да жени радници није потребна никаква законска заштита због њених материнских функција и да јој треба дати слободу да искоришћава своје физичке и душевне снаге, јер може бити само на тај начин једнаковредан конкуренат са мушкарцем. После ње је говорила симпатична Американка, госпођа Мод Вуд Парк, која је изнела историат борбе за женско право гласа у Северној Америци. Местимично је била веома саркастична, што је публика примила са пуно разумевања. Посланик норвешког парламента, госпођа Вих, је говорила врло духовито о начину борбе норвешких жена да добију јаче заступништво у парламенту. Норвешке жене су прибегле оснивању женске партије, али само као привременом средству. Госпођа Вих каже на то: „...чим смо основале своју партију, почели су нас облетати мушкарци и нудити нам прва места на кандидатским листама, док су нас раније бацали на последња места....“ Белгијанка ван Думен говорила је о изборном закону своје отаџбине, који је јединствен на целоме свету: даје женама пасивно право, да буду биране, а не даје им активно право, т. ј. немају права да бирају. (Госпођа ван Думен прилично је била сенсација на конгресу, јер је био с њоме њен муж као једини мушки делегат женске организације; он није изоставио ни једне седнице конгреса). Позната енглеска феминисткиња, Е. Ратбон, која има ту част да је била изабрана као прва жена за посланика од осам енглеских университета, нагласила је у своме говору да је најбитнији задатак жениног парламентарнога рада тај да ради за корист целога човечанства, а не за корист појединих група. Говориле су још Украјинка, госпођа Рудницка, посланик Пољскога сејма и Др. Елза Мац, посланик немачког Рајхстага. Ове манифестације жене у полицијској служби и жене парламентарке показивале су успехе организоване борбе феминисткиња. Жене су ту јавно износиле шта су до сада урадиле доброг, али ни кроз један говор се није осећала самохвала, као да су све говорнице непрестано мислиле на речи госпође Corbett-Ashby, које је рекла на отварању конгреса: „Говорићемо о нашем досадањем раду и не тражимо ни комплименте, ни милости, него тражимо само да нас судите по успесима наших напора“. За феминисткиње из такозваних „неослобођених земаља", т. ј. из земаља где жене још немају право гласа, биле су ове манифестације најјача побуда и давале су моћне наде да и њима неће изостати успех, ако раде свесно, и промишљено и без личних амбиција. Тако су се на тим вечерима тихо, а чврсто везле нити из прошлости у садашњост и будућност. Стари борци су полагали рачуне и задуживали својим радом оне који се тек бојажљиво појављују на позорници. Најјачи, најхармоничнији акорд са конгреса биле су манифестације за светски мир. На њима је триумфовала интернационална солидарност жена, и солидарност жена и мушкараца у заједничком настојању да створе боље, моралније друштво. Прва манифестација, на којој су говорили као представник немачког ми-

* Види 7 и 8 број „Женскога Покрета“ из тек. год.

нистарства спољних послова министар Др. Bирт, председник Светске Уније Удружења за Друштво Народа гроф Бернсдорф, госпођа Крауди као изасланик Друштва Народа, најјача између савремених немачких интелектуалки, члан Рајхстага, госпођа Др. Г. Бојмер и т. д. давала је јасан утисак да је остварење светскога мира еминентно политичко дело, али и најтеже политичко дело. Друга манифестација, један тако јак приказ ужаса модернога рата са гасовима да су сви учесници одлазили из позоришта као у грозници, била је више управљена на осећаје. Утисак је био тако јак да би у том моменту сигурно сви створили својим живим телима баријеру против топова и пушака на фронту..!. Та манифестација, названа манифестацијом „раднога народа и жена“, чинила је са овом првом једну хармоничну целину; обе заједно захватиле су мозак и душу. Под јаким утисцима манифестација за мир био је завршен. конгрес. Ти утисци су сплели најјачу везу међу члановима Алиансе, која је тиме још једном потврдила да је између женских интернационалних организација најконсеквентнији и најмоћнији борац за мир. Кад је године 1914 цео свет беснео у ратном лудилу и садистички уживао у мржњи, Алианса је без обзира на десно и лево прогласила кроз свој лист: „...Ми морамо подржавати веру да су праведност и самилост веће од мржње и беснила рушења. Ми жене које смо заједнички радиле за једну велику ствар, имамо заједничке наде и идеале, они су несрушљиве везе, које нас удружују. Ми морамо показати да је оно што нас везује јаче од онога што нас раздваја.... 1 ' Завршни акорд конгреса неће никад да изгуби своју боју и јачину. Омладина и женски покрет трећи значајан моменат берлинског конгреса. Омладина из многих земаља, која је ту манифестовала, дала је до-

каза да се њен живот креће у врло озбиљним правцима, али да због тога није изгубила ни мало свога чара. Та омладина је весела, револуционарна, руши и гради, забавља се и размишља о свима проблемима живота. Била је критична према женскоме покрету, а била је и захвална. Своју критику je изнела на састанку, који се бавио нарочито питањем феминистичког покрета, своју животну снагу је показала онога вечера кад је расправљала о питању „Омладина и алкохолизам", а своју захвалност женскоме покрету је изнела у дивном, симболичком приказивању постанка и напретка феминизма. Таква омладина неће никад допустити да феминистички покрет малаксава, она ће га водити до највиших висина. Борба од почетка феминистичког покрета, борба да се он пробије, борба у будућности за највиши идеал човечанства, за светски мир, спајање омладине и женскога покрета, идејно сродство жена свих континената, боја и раса, то су моћни камени темеља на коме почива Интернационална Алианса. Она не носи назив интернационалности као украс, него је њена интернационалност реална чињеница, чија вредност се није никад јаче осетила него што се осетила на берлинскоме конгресу. У ново четвртстолеће свога живота ступа Алианса духовно јака, по својој организацији несломљива, због чега је неопходно средство за напредак феминистичког покрета у свакој земљи. Као идеје водиље нашег будућег ра да у земљи и у вези са Алиансом, нека нам буду речи госпође CorbettAshby, које је изговорила на крају свога говора при отварању конгреса: „Lasst uns den Ausspruch Wein, weib und Gesang umwandeln in Frau, Freiheit und Friede." (Пустите да променимо лозинку „Вино, жена и песма" у лозинку „Жена, слобода и мир.“) Београд.

Штеби Алојзија.

Конференција Мале Женске Антанте

Извештај Од 25—28 јуна т. г. одржана је у Варшави пета конференција Мале Женске Антанте, којој су присуствовали: 2 делегата из Чехословачке, 2 из Грчке, 3 из Румуније, 3 из Пољске и 1 из Југославије (Др. Маша Живановић). После отварања у магистрату 25 јуна у вече којему су, осим извесног броја жена, присуствовали посланици појединих земаља М. Ж. А. и на којем су делегати укратко приказали досадашњи рад феминистичких организација у својој земљи почео је 26 јуна рад читањем извештаја централног бироа, који је био за последње две године у Пољској. Констатује се да је рад у ове последње две године био веома слаб, траже се овој неактивности разлози и председница моли за предлоге, како би се почело интенсивније радити. Према извештају, ревија која је по закључку последње конференције у Прагу, требало да почне излазити као гласило М. Ж. А. није могла излазити ради помањкања средстава. Наместо ревије председништво је за ову конференцију приредило за сваку земљу по 50 примерака кратког извештаја о досадашњем раду М. Ж. А. О „материнству и професионалном раду“ реферисала је најпре г-ђа др. Тилицка-Будзинска (Пољска) приказујући опћенито утицај послератних промењених социалних и економских прилика на материнство као физиолошку функцију и на друге појаве које прате материнство. Из Чехословачке је г-ђа Червенка реферисала о форми чиновничких за-

кона из свих земаља М. Ж. А. с обзиром на удате жене. После дискусије примљена је следећа резолуција: 1. Да нарочите благајне економски осигурају мајку, т. ј. да свака мајка добије пуну плаћу три месеца пре и после порођаја. 2. Да се уведу породични додаци који ћe се исплаћивати мајкама. 3. Да се ванбрачна деца правно осигурају по међународним споразумима. 4. Да се посао жене у кући сматра доприносом за издржавање породице и да јој тај рад осигура право на део прихода њеног мужа за њене личне потребе. 5. Старајући се о квалитету исто толико као о квантитету потомства, конференција М. Ж. А. препоручује својим члановима: а) да буде и развијају одговорност људи при стварању нових индивидуа. б) да пропагирају свесно зачеће (концепцију) нових организама. 27 јуна дискутована је „Борба против проституције и трговине женама". После извештаја југословенске делегаткиње, који је обухватио узроке, стање и последице проституције (инкл. трговинама женама), и специално узроке, стање и последице реглементиране проституције у нашој и још неким другим земљама у вези са ширењем венеричних болести и положајем жене — реферисала је г-ђа Кантакузен (Румунија). Она је приказала прве покушаје борбе румунских женских организација против трговине женама. Г ђа Крацзинска (Пољска) приказала је рад пољске

женске полиције на сузбијању проституције (посебни извештај)* а г-ђа. Карбанова (Чехословачка) приказала је стање венеричних болести у Чехословачкој после проведене аболиције. О овом предмету створена је следећа резолуција: 1. Да се укине свака форма реглементиране проституције. 2. Истовремено да се у свим земљама М. Ж. А. уведе антивенерични закон. 3. Да принцип једнаког морала за оба пола буде база сваког васпитања. Да се у све наставне планове уведе и сексуално објашњавање. 4. Да се борба против трговине женама регулише међународним уговорима. 5. Сматрајући да су експлоатисање женске радне снаге и врло ниске плаће најважнији разлози за настајање проституције, конференција М. Ж. А. препоручује својим члановима: а) да се женама осигура економска самосталност, б) да се женама омогући професионално образовање, в) да се помоћу женске полиције осигура надзор омладине. 28 јуна дискутовано је након кратких реферата грчких и пољских делегата „Могућност светског мира“. У дискусији се опазило више интересантних перспектива: 1) да жене раде на пацификацији у својим земљама; 2) да успоставе пријатељске односе свог најближег суседства (у том смислу је предложила југословенска делегаткиња сарадњу са Бугарском) и 3) да помогну образовати савез свесних и образованих домаћица, који ћe сигурно бити одлучни пионири за мир (посматран са економског гледишта), кад се узме у обзир да н. пр. у Пољској 62% привреде и потрошње лежи у рукама жена домаћица (извештај госпође Карцевске). На крају је примљена следећа резолуција: 1. М. Ж. А. желећи да створи сталне пријатељске односе на Југоистоку Европе: сматрајући да ће на тај начин помоћи бржем постизавању мира не само у Европи него у читавом свету, усваја следећи програм: а) да ћe се борити против ширења сваког милитаристичко-империалистичког духа. б) да ћe се борити против склапања тајних уговора, који би могли сметати економском и политичком зближавању земаља М. Ж. А. 2. Да би се постигло економско и политичко зближавање конференција тражи: а) царински савез земаља М. Ж. А. и укидање путних исправа; б) олакшавање транспорта увођењем модернијих комуникационих средстава. 3. Конференција М. Ж. А. тражи: а) да се осигура свим грађанима земаља М. Ж. А. слобода културног и економског развитка и противи се пропаганди, коју изазива претерани национализам; б) да се шири у школама пацифистички дух, који ћe искључити све, што би могло изазвати мржњу или презир према којем другом народу. 4. На предлог Пољске М. Ж. А. изјављује да се противи смртној казни и препоручује својим члановима да у том правцу воде живу пропаганду. При дискусији о даљем раду М. Ж. А. мора се признати дошло је до јасног изражаја подвојености у мишљењу о циљевима М. Ж. А. Док Румунска и Чехословачка мимо феминистичког и пацифистичког рада траже да М. Ж. А. првенствено чува постојеће уговоре политичке Мале Антанте, Грчка, Пољска и Југославија су мишљења да М. Ж. А. треба да проводи до крајњих могућих граница свој пацифистички и феминистички програм рада. Из ових схваћања постало је и име М. Ж. А. спорно. Док Грчка и Пољска траже измену имена, Румунска и Чехословачка хоће да остане. Југословенски делегат изјављује да је име споредно, али да је врло потребно пре свега дискутовати смисао и raison

* Види број 6 „Женског Покрета“ из год. 1929.

Страна 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 13— Гб