Ženski pokret

говој канцеларији. Доктор је слушао и нотирао. Телефон је звонио непрестано. Затим се опет обратио гошћи: „Да ли ћете бити љубазни да однесете ово цвеће ванбрачној мајци на клиници: Златно дете има. Прошле недеље су је извукли из реке“. Да, Sonnenschein је делио судбину жена као што је може поделити само најхрабрији свештеник и мушкарац пун витешких особина. Због свога безмерног поштовања жене, остаће незабораван и безпримеран". Љубљана.

Ј. К.

Пре 15 година

Август 1914 године пола Европе у пламену, пола Европе на путу у смрт. У лудилу тих дана трезвене речи против крвавог разрачунавања народа биле су говорене у ветар, али их, ипак, не смемо никада заборавити. У тој катастрофи Интернационална Алианса за женско право гласа није попустила, и храбро је иступила протав рата. Подпредседница Алиансе г-ђа М. Фосет (М. Fawcett) 3. августа 1914 r. је на своју одговорност поднела свима представницима страних држава у Лондону и енглеском министарству спољних послова следећи акт: „Ми, жене из свих делова света, гледамо са страхом и ужасом на моментани положај у Европи, који ћe један део света, а можда и цео свет, повући у грозоте и несреће рата. У овоме страшном тренутку, у коме почива судбина Европе на одлукама, у којима сy жене без удела, ми не можемо као мајке ове генерације, мирно остати по страни. Пошто смо политички бесправне, можемо само молити владе и силе да спрече безмерну несрећу, која нам прети. Ни у једној између држава, које су непосредно учествовале у избијању рата, жене немају никакав директни утицај на политичку судбину своје земље. Оне су у једном неиздржљивом положају, гледајући угрожено оно што највише воле и цене отаџбину, породицу, наследство чак и више, све то је изложено сигурној и дуготрајној штети, а оне, у својој бесправности, не могу то да спрече ни ублаже. Ма како да се сврши овај рат, он ћe само учинити да човечанство осиромаши, да потисне у натраг цивилизацију, и спречи тежњу да се народним масама постепено побољшава њихов положај, од чега зависи право благостање. Ми жене из 26 земаља, које смо се удружиле у Интернационалној Алианси за женско право гласа са жељом

да делимо са мушкарцима силу, која формира судбину народа, обраћамо се вама са молбом да употребите сва могућа средства за споразум, као што је арбитрарни суд за интернационално споразумевање, да се половина света не утопи у крви“. М. Fawcett У горњем чланку „Пре 15 година“ објављујемо један докуменат, који ће за увек сведочити за јуначко држање госпође М. Fawcett, некадашње подпредседнице Интернационалне Алиансе га женско право гласа. Сада долази из Лондона вест да је ова храбра жена умрла 5 августа у јутру, стара 82 године. Госпођа Fawcett заузима у историји енглеског феминизма часно место и добила је назив „мајка сифражеткиња". Почела је активно радити у енглеском феминистичком покрету године 1869 и остала је у његовим првим редовима 50 година, до 1919. Те године дала је оставку као председница енглеског Савеза за женско право гласа. Била је те cpeћe, да је доживела прве борбене почетке енглеског феминистичког покрета и његову победу. За борбу за женско право гласа она је умела придобити онако знамените личности као што су John Stuart Mill, John Morley и Charles Kingsley. Госпођа Fawcett ce удала г. 1869 за познатог, слепог енглеског министра пошта, Fawcetta. Одмах, кад је настао рат, госпођа Fawcett је образовала један одбор у Лондону, који је под покровитељством Интернационалне Алиансе за женско право гласа радио на томе да бар мало ублажи страшне последице рата. Рат je био затекао у Енглеској око 1000 жена, које су биле грађанке Немачке и које су брзо остале у туђој земљи без средстава. Поменути одбор је успео да их смести по породицама и да их тако сачува страдања, а доцније му је пошло за руком да их пошаље у пратњи жена из неутралних земаља преко Холанске у Немачку. Још веће хумано дело учинио је тај одбор за избеглице из Белгије, који су се налазили у Холандској. Било их је око 80.000. Одбор у Лондону је одмах онога дана, кад је чуо за њих, послао 4 вагона животних намирница и скупио за кратко време 4500 фуната стерлинга. Госпођи Fawcett, као правој феминисткињи пуној пожртвовне љубави и неустрашивом борцу за правду и мир, биће сачувана међу целим културним светом трајна успомена. Београд.

Ш. А.

Брак и политика популације

Наставак III. Брак Прије, него се сасвим летимично послужимо хисторијом људског друштва с обзиром на брак ми можемо данас да га дефинишемо ријечима филозофа-пјесника Ничеа, који каже: не само да се расплођујеш, него да се усавршаваш томе нека ти помогне брак (Брак је воља двоје људи, да створе нешто боље од себе). („Nicht nur fort sollst du dich pflanzen, sondern hinauf! Dazu helfe dir der Garten der Ehe! Ehe: so heisse ich den Willen zu zvveien, das Eine zu schaffen, das mehr ist als die es schufenl) Брак и ако једна од најтрајнијих установа људског друштва, као и све остале установе мењао је форму а данас је стигао дотле, да се од широких маса игнорише његов природни разлог и природни циљ. Ову је тврдњу потребно конкретно објаснити: Друштво данас сматра пуноважним онај брак, које је санкционисан од неке људске власти не испитујући нити могућност потомства, нити ако га предпоставља његов ев. квалитет. Друштво толерира, оправдава чак и законом заштићује намјерно стерилан брак а не признаје него законски запоставља одношаје људи којих су последица

често здрави и способни потомци - ако ти одношаји немају легитимацију какве контролне власти. У погледу схватања брака излазе из тога два опречна мишљења: једно чисто биолошко које браку даје важност само по његовој функцији за индивидну и врсту друго, које по произвољно постављеним правилима, која често нису сагласна са принципима биологије, тјера брак у службу капитализма, друштвених амбиција итд. Оваква дисхармонија у схватању морала је довести у питање установу брака. Вјероватно је да ће ново схватање брака, које ћe водити једнако рачуна о његовој биолошкој, као и социалној задаћи, бити темељ за здравију и сретнију будућност човечанства. О развитку брака постоје разне теорије. Најближа стварности изгледа да је следећа: Хипотезе о полигамним прастадима дјеломично су потврђене истраживањима Дарвиновим и Аткинсоновим а биогенетски основни закон Hackel-ов добио је скоро значење научног факта истраживањима О. Ланга и нарочито Фројда и омогућује нам реконструкцију сексуалних одношаја у прехисторијском времену. Овај је период означен општим промискуитетом. Митоси најдавнијих времена као и хисторијски

подаци извјесних културних народа н. пр. Египћана слични су церемонијама данашњих дивљих народа Аустралије и Океаније, и показују да је међу њима на пр. incest т. ј. брак блиских сродника врло распрострањен. Тек допирањем културе видимо извјесно избјегавање, неко диференцирање тко с ким смије живити у браку. Последице овога били су „бракови група - из којих су се развили моногами бракови, на које наилазимо у првим почецима хисторије. И ако се је форма брака у хисторији мјењала релативно промјенама друштвенога схватања уопште, те је показивала абнормалне појаве многоженства, мормонства, слободне љубави и т. д.; и aко у сва доба до данашњих дана према степену културе дотичног народа видимо, да је брак имао неку капиталистичку ноту, јер је отмицом, као поклон, као награда, као монета у трговини служио само повећавању нечијег имовног стања ипак од свих људских установа видимо у хисторијском времену моногамни брак као најсталнију форму којој се, после најчуднијих ефемерних појава људи увијек враћају. Јер брак органска заједница двоје људи, који стварају нову индивуу садржи елементе биологије, етике, личног интереса и националне економије. Образлажући свој Code Civil (у којему је брачни закон додуше још доста далеко од заштите брака у смислу квантитативне политике популације) већ Наполеон је изјавио: брак се постепено усавршава и њему изгледа да су подложни сви остали људски интереси. Полазећи са становишта, да брак служи стварању потомства а не задовољавању сексуалне раздражености, стицању иметка или извјесног друштвеног положаја сваки брак има далекосежни утицај на много каснија покољења преношењем особина и диспозиција и стварањем прилика, од којих ће овисити јакост или слабост њихових потомака. После истраживања и опажања Мендела и Дарвина разумљив је и оправдан увод, којег је написао оснивач модерне науке о еугеници Галтон у својој књизи: Генијалност и наслеђе. Он каже: „Ја у овој књизи хоћу да докажем, да су природне особине човјека стечене наследством под истим условима, који одлучују за форму и физичке особине целог осталог органског свијета. Али, ако је одабирањем могуће одржати и усавршити неку расу паса или коња, који се одликују брзином или којом другом сличном способности морало би бити могуће кроз генерације нарочито изабираним браковима однеговати нарочито даровиту људску расу. Ја ћу тако, каже Галтон доказати, да дневни социални фактори утичу: неки на пропадање а неки на усавршавање људске расе. Ја тврдим да свака генерација има ванредан утицај на следећу генерацију и тврдим даље, да је наша дужност испитати величину ове силе и примјенити је тако, да она постане што кориснија становницима ове земље". Можда је Галтон претјерао, кад је устврдио, да дијете наслеђује 1/2 особина од родитеља, 1 / 4 од дједова, 1/16 од прадједова и т. д., али узевши у обзир правилност наслеђивања у Менделовим покусима, па извјесну правилност у наслеђивању неких људских особина (на примјер код хемофилије коју редовно женска дјеца преносе на своје мушке потомке) не смијемо Галтонову тврдњу сасвим одбити поготово стога што се већина досадашњих опажања о наследству међу људима односи на негативне стране, на дефекте; а појава наслеђивања код намјерног одабирања квантитативно добрих јединица међу људима тако су ри* јетке да за сада не дозвољавају никакве дефинитивне закључке. Ако за сада не усавршавање, оно бар одржање извјесног типа људи, извјесне расе на неком повољном степену дужност је квалитативне политике популације. Ово је могуће само у смишљеном браку, т. ј. у браку који искључује физичке и психичке де-

фекте у антесценденцији и који искључује индивидуалне особине, које би могле оштетити наследну пласму. Ови су услови при склапању брака досада скоро сасвим занемарени. Водило се рачуна о економским приликама брачних другова, тражила су се увјерења о познавању извјесних грађанских или религиозних закона, особинама тијела, које се односе на пролазне захтјеве естетике а врло мало, спорадично и несистематски се водило рачуна о здрављу душе и тијела, и ако баш то здравље чини судбину појединаца и народа. Судбине појединаца и народа и јесу сви они биолошки, а усљед њих и физички, економски и социални фактори, за које појединац није одговоран, јер су последице лоше комбинованих пређа, а народи нису одговорни, јер још нису постали свјесни одговорности појединаца за заједницу. Треба се сјетити Ибсенових „Сабласти" трагедија, која је у животу чешћа, него што се замислити даде примјера индивидуалне судбине, а како се стварају судбине људских заједница показати ћe нам овај провјерени случај: Једна алкохоличарка, рођена 1740 године у Њемачкој живела је до смрти као вагабунд. 1893 живело је 834 њених потомака од њих 709 била је позната судбина: било је 181 проституткиња, 142 просјака, 40 неспособних за самосталну зараду; 76 тешких зликовца међу њима 7 убица. У четвртој генерацији све су жене биле проституткиње, а сви мушкарци злочинци. Њемачку је државу та фамилија коштала отприлике 5 милиона марака т. ј. 50 милиона данашњих динара! Да би брак свјесним и намјерним, целисходним одабирањем осигурао егзистенцију једног доброг типа људи, једног здравог народа, једне расе дужност је правилне политике популације: осигурати економски брачну заједницу, заштитити је законима, који одговарају природном смислу брака и стално обавјештавати најширје слојеве о правом смислу и правим дужностима брака и о начину како да се тај смисао и те дужности испуњавају. Наставиће се Сарајево.

Dr. Маша Живановић

248.297 потписа

6 јун ов.г. биојеза швајцарске жене веома значајан дан. Тога дана предале су парламенту петицију за женско право гласа са 248.297 потписа, од којих отпада 169.435 потписана жена, а 78.862 на мушкарце. Месецима је трајала пропаганда за ову петицију, и жене, а и много мушкараца, скупљали су потписе од куће до куће. Петиција са потписима је била предана влади Швајцарске Федерације, и то по 5000 потписа у једном свежњу. И ако је била највећа киша, 100 швајцарских жена, делегаткиња из свих кантона, према одређеном програму однеле су у поворци петицију са потписима својој влади. Жене, које су предводиле ову поворку, приликом предаје петиције влади веома су енергично иступиле, и истакле су важност, коју оне придају политичкој акцији. Оне су упозориле владу, да ће за овом првом акцијом, организованом на великој бази, следовати и друге још много снажније, ако се њихови захтеви не задовоље. Преставнице швајцарских жена врло су се кратко задржале у разговору са владом, јер су посланици овај упад жена сматрали за сметњу, и журили су се да доврше своје говоре! Али онај, који има пред очима свој велики задатак, који је прожет цео циљем коме тежи, може увек са мало речи да формулише своје захтеве његов говор је у делима. Са највећим задовољством можемо констатовати да су шрајцарске жене у овој својој акцији имале сарадњу великог броја њихових мушкараца, и то нам највише даје наде да ћe оне у својој борби за ослобођење скоро успети.

Број 13 —16

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 5