Ženski pokret

гову невероватну проницљивост, за његову тежњу да све упозна потпуно прецизно, за његову огромну ревност са којом предузима свако своје дело, и за његову строгу логику са којом он продире у ствар. Али, изнад свега уздиже се његова морална јачина. која му не дозвољава да ћути када се чини жени неправда. Он се увек борио за истину. За истину и за правду. За правду према свакоме. Цео његов живот је био борба за добро. Ово га је доводило увек на то да је стајао на страну слабих, да пише »Социјално Питање« да стане на страну жена и, стога га зовемо ослободиоцем чехословачке жене. Како би могла у једном чланку написати шта јс он за Чехословачку а шта је за нашу жену? Чехословачки женски савез је издао приликом 80 годишњице његовог рођења књигу: Масарик и жене (340 страна). што је прва свеска овога дела. Колико би желела. драге југословенске сестре, да Ви читате овај рад, који нам је дао много радости и успеха. Ту говоримо о женама, које су утицале иа развитак Масариков нарочито о његовој мајци и његовој жени износимо Масарикове речи, као професора и као председника, о женском питању, докази како је он покушао да реши горућа питања у животу жене, како је правично оцењивао и најситнији рад жене било у породици, било у професији; ту се налазе још многи докази разних мушкараца и жена како је Масарак на њих утицао у погледу жене и напослетку једна анкета: »Најјачи утисак који сам имао о Масарику«. Да ли је могуће да вам пишем о свему томе? Даћу Вам само неколико тачака: Сам Масарик је ценио уплив његове матере на његово развиће. Али, изнад свега он цени уплив његове жене. Сам је писао о њој у писму једној нашој сарадници (још пре 2.0 година када је његова жена била још жива): »Треба да признамо за себе оно што је Стуарт Мил* признао. Ја сам Beћ себи створио мишљење о женама: моја жена је имала на моје развиће, на консолдацију мојих уверења и на мој карактер одлучујући и најбољи утицај.« У истом писму он говори о феминистичком покрету: »Пре но што сам формално писао о такозваном женском питању, говорио сам о томе у литерарним чланцима, нарочито о Золи, о Фаусту (од Гетеа) у којима сам анализирао типове жена. Ја сам по магао покрет на све начине. али само са извесном резервом. јер нисам хтео да се некаквом претераношћу поквари цела ствар«. Ћерка Масарикова, Г-ђа Олга Ревиљиод-Масарик (Revillod — Masaryk) писала ми је: »Масарик је један од оних ретких људи, који признају не само пред самим собом. већ и јавно, да за половину ствари које је он свршио заслуга припада његовој жени. Оп је io толико пута изговорио, јасно и отворено; својим животом он је доказао своје гледиште, да је жена потпуно равна мушкарцу и да чак има момената кад му је она неопходно потребна за његов рад...« Гледиште Масариково о породичном животу и о традиционалној дужности жене и мужа у породици је такође неисцрпан извор мудрости. Тако н. пр. ове речи: »Нашој породици недостаје отац (не мајка). Човек се одушеви породичним животом, али у највећем броју случајева он побегне из породице.« Или ово: »Циљ породице није да жена постане куварица или служавка.« Или: »Равноправношћу мушкарца и жене ће добити и породични и јавни живот.« Или ово: »Ја мислим да једна обична радница, која сама гаји неколико деце, мора више мислити но што мора мислити мушкарац. који ујутру одлази у канцеларију. Његов

* Енглески мислилац, писац књиге „Ропство жена“. У предговору своје књиге „О слободи" гласно признаје да га је жена инспирисала на тај рад, и да јe једним делом она писац те књиге. што год је у њој најбоље. задатак у погледу интелектуалном није толико тежак. Када се 10-12. година човек спремао. ни мало није нарочито заслужно што уме да чини, и т. д. Сви ти закључци су навели Масарика да изговори још пре рата (1900 г.) ову девизу: »Жена мора постати равноправна са мушкарцем у погледу културном. правном и политичком.« Он је то ставио у програм своје политичке партије. Целог живота он се старао да и практично изводи своју девизу: у своме приватном животу као муж и као отац; као професор универзитета у својој практичној философији; као новинар у своме изврсном дневном листу: »Час« и у својој ревији »Наше доба«; као политичар у бечком парламенту. Они који су га окружавали, млади и стари, следбеници и другови са универзитета, долазили су до сазнања о другојачем односу између мушкарца и жена, односу једнакости у погледу сентименталном, интелектуалном, моралном и религиозном (као што је он често говорио). У њему и у његовој партији (прогресивној) ми смо имали од самога почетка сифражетског покрета најверније савезнике. Није то случајност да cу кандидаткиње за чешку скупштину биле подупрте присталицама његове политичке партије ма да ни ја као организаторка а ни тадања кандидаткиња нисмо припадале његовој партији Тако јe професор Масарик припремао са нама нашу равноправност. Верујем да Вам је познат огроман напор, који је Масарик чинио за време рата за моју отаџбину, као и са све народе који су били угњетавани. Када je ор 1918 године, пред крај светског рата. на крају свога пелеринажа за слободу народа и победе демокрације у целом свету, трасирао са оне стране океана у Вашингтону, скицу прве конституције слободне Чехословачке државе, написао је ове значајне речи: „Жене ћe бити равноправне мушкарцима у погледу политичком (реч политичком долази на прво место), социјалном и културом«. Као председник републике никада није заборавио ово дато обећање. У нашем Уставу од 29 фебруара 1920 године ова фраза је формулисана овако: »Привилегије секса нису дозвољене«. Тако, заслугом Масариковом може се рећи највише чехословачке жене су равноправне са мушкарцима. оне могу заједно студирати, заједно гласати, заједно бити биране. бити примљене у све јавне функције под истим условима .. Наравно да многобројни функционери. нарочито они на великим положајима, нису могли и нису хтели схватити промену мишљења, толико различитог од старе Аустрије. Ми жене морале смо то спроводити у практичном животу корак по коракАли, наш драги претседник је био увек на нашој страни. И када је н пр. Министарски савет одбијао да жени правнику дозволи приступ у државну службу. председник је био готов да узме једну жену у свој лични биро, да би доказао да има поверења у жене, а уједно као знак протеста према назадњаштву бирокрације. У својим »Порукама« он је са једном или две речи осуђивао реакцију, или је пак изражавао своје задовољство у погледу положаја жена. Тако. је приликом своје осамдесетогодишњице у манифесту упућеном члановима парламента и влади рекао: »Видим прогрес у томе, што су жене, са универзитетском спремом нашле места у највишим положајима.« Шта ми, чехословачке жене, највише ценимо код првог председника републике? Што са истом оном озбиљношћу, којом испитује сваки проблем који га интересује, он испитује и женско питање. Што он. остајући чврсто на реалном терену, признаје прост факт о међусобном свакодневном утицају оба пола; што је за њега остварење идеала човечанства постићи живот морално. физички и духовно здрав,

само могуће заједничким напором оба пола. Стога и мушкарац и жена морају се трудити да уздигну жену, да ослободе и жену и мушкарца. По Масарику: »Не постоји феминистичко питање, већ то је једно социјално питање«. Зато је у Чехословачкој за време његове мудре владавине жен-

ско питање теориски потпуно решено а у пракси видимо стално једну здраву еволуцију. Чехословачке жене се сећају и сећаће се свакога дана са жељом за његово добро здравље. свог првог грађанина ослобођене домовине који је такође и њихов ослободилац!

Поводом ревизије чиновничког закона

Чим јe одређена комисија за израду новог чиновничког закона, Алијанса женских покрета са Народним женским савезом је покушала да утиче да се у ту комисију наименује и један женски члан, који би при изради закона утицао да се унесу све оне одредбе које су биле предмет многобројних петиција разних заинтересованих женских организација. Овај наш захтев није могао бити остварен. Стога су Алијанса женских покрета и Народни женски савез сазвали 20 фебруара у Женском клубу у Београду сва женска београдска друштва и жене чиновнице на један састанак ради договора на који начин да се утиче да нови чиновнички закон не садржи одредбе које би имале неповољне последице за жене. Састанак је отворила г-ђа Лепосава Петковић, претседница Савеза. и изложила је циљ тога скупа; а затим је г-ца Милена Атанацковић поднела реферат о досадашњем чиновничком закону, изложивши његове недостатке и ту добру страну. да је кроз цео закон био спроведен принцип равноправности чиновника оба пола. Она је напоменула да на жалост у пракси овај принцип није био спровођен. а чак је био и погажен доцнијим уредбама и законима. Уредбом о додатцима на скупоћу одузета је половина додатка једном од супружника, ако су обоје активни државни службеници што је у пракси готово увек погађало целокупну чиновничку породицу; законом о судијама овај принцип равноправности је потпуно уништен, пошто је жени забрањено да постане судија; доношењем многих посебних закона као закона о средњим школама, о основним школама и т. д.. тежило се да се женама oгpaничи напредовање у струци, што је са великом муком и борбом било спречено. Завршавајући свој реферат г-ца Атанацковић је напоменула, да морамо б лаговремено гледати да спречимо сваку тенденцију која би ишла на то да унесе какве негативне одредбе за жене чиновнице, и да се комисији за израду закона скрене пажња на потребу уношења извесних одредаба у погледу регулисања положаја жена чиновница. Затим је г-ца Алојза Штеби, претседница Женског покрета. прочитала једно писмо из Љубљане у коме се скреће пажња да се пе дозволи никакво ограничење у принадлежностима удатих жена чиновница, пошто су се осетиле код извесних организација неке тенденције у томе смислу. После ових излагања развила се жива дискусија, јавиле су се многе говорнице, које су у многобројним примерима износиле тешкоће на које наилазе жене у државној служби, велике препреке за напредак жена у њиховим позивима, па чак и неки озбиљнији покушаји да се законом спречи слободан приступ жена у све професије. Констатовано је са задовољством да код данашњих законодаваца не постоје никакве сличне тенденције и напослетку донета је једногласно следећа одлука: Да се преда писмена преставка комисији за израду закона и Господину Претседнику Владе, да ову представку и усмено образложе чланови делегације који је буду предали и да она садржи ове четири тачке: 1) Да нови чиновнички закон сачува потпуно принцип равноправност чиновника оба пола. 2) Да се жени чиновнику повећа законски одмор приликом порођаја ва два месеца, и то месец дана ире и месец дана после порођаја. Ово одсуство не сме се сматрати као нека

привилегија, већ да се жени омогуђава ово одсуство стога, што у томе моменту она врши једну другу функцију од примордијалне важности за друштво и државу;. 3) Да се чиновницима II категорије побољшају принадлежности сразмерно принадлежностима чиновника I категорије; 4) Да се укине чл. 11. Уредбе о додатцима на скупоћу с обзиром да се том Уредбом поглавито штете чисто чиновничке породице, а да је уштеда учињена за државну касу несразмерно мања од штете нанете чиновничким породицама. и на послетку што је тај члан основан на савршено неоправданим аргументима.

Г-ђа Анка Гођевац експерт при делегацији наше државе на конференцији у Хагу.

На интервенцију Народног женског савеза, Алијансе женских покрета и Удружења универзитетски образованих жена г. Др. Коста Кумануди, заступних Министра Спољњих послова наименовао је за експерта при нашој делегацији на Конференцији за кодификацију међународног права г-ђу Анку Гођевац. Ово поверење у стручну спрему наших жена што сматрамо као један леп успех наших феминисткиња верујемо да ће бити леп пример и осталим државницима. Нашим чланицама је већ познато да је Женски Покрет неуморно радио у заједници са свима женским организацијама, које имају за циљ да улажу напоре како би се жени у нашој држави поверавали сви они послови за које она има и спрему и способности, да се наше стручно спремне жене позову у сарадњу у разне комисије, које регулишу питања од нарочитог интереса за жену. децу или породицу. Стога је и пред одашиљање наше делегације за Хаг поднета представка у којој је Господину Министру скренута пажња на једну резолуцију Друштва Народа, да све националне делегације у своме саставу за Хашку конференцију наименују и жене. пошто ће се на тој конференцији решавати питање о држављанству удатих жена. Ово питање које је у нашој земљи повољно решено, још остаје велика препрека за жене многих народа, које се удају за држављанина друге државе, што често у мешовитим браковима доводи до огромних незгода у породичном животу. Сматрајући да је једино могуће ово питање дефинитивно и срећно решити једним међународним споразумом, жене свих држава нарочиту пажњу обрађују раду овогодишње Хашке конференције, која ће ово питање решавати, и стога је била веома жива акција, да делегације свих држава у своме саставу имају и жене. Ми смо срећне, а ово је уједно и први случај, да је при једној нашој делегацији на интернационалној конференцији, наименована жена стручњак по питању које се решава. и ово задовољство имамо из два разлога: прво. што је поверена жени важна мисија, а друго што наименовањем жене за експерта господин министар је показао велико интересовање баш за питање држављанства удате жене, које већ дужи низ година сачињава предмет важних дискусија на многобројним феминистичким скуповима. Све наше феминисткиње са великим интересовањем прате рад Хашке конференције и учешће нашег перта, г-ђе Гођевац у раду паше Делегације. Са великим задовољством

Страна 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Bpoi 5 и 6