Ženski pokret

забележићемо у идућем броју Женског Покрета све што се буде у Хагу ових дана дешавало, како на великом митингу који приређују Интернационална феминистичка алијанса и интернационални женски савез тако и о учешћу, а надамо се и успеху, који ћe г-ђа Гођевац у Хагу имати. Хашка конференција. маркира један важан датум у историји феминистичког покрета у нашој земљи, и све наше лепе жеље и наде данас се већ јасније оцртавају и дају бољу наду за блискост срећније будућности наших жена, које се истичу као јавне раднице. Београд

Милена Атанацковић

Писмо из Румуније

Избори у Румунији пасионирали су све крајеве, јер су везани за практично извођење новог административног закона, који предвиђа широку децентрализацију, и који у духу законодавца, тежи да осигура административну стабилност. Али на жалост одустало се од суштине нове реформе, која је имала за циљ да позове у сарадњу све што вреди, све техничаре, за велики рад административне управе. И у место да се схвати та велика основна реформа, опет се почело са политиком котерија, захтевајући да сви који желе да се ставе на листе за општину, морају се одмах уписати у владину партију. Ово је изазвало један отпор у јавном мишљењу нарочито међу женама, које први пут излазе на општинске изборе, појавила се велика узбуђеност; жене су ставиле одлучно не, организујући једну групу, која има за циљ на припреми женске масе за њихове нове задатке; затим неколико личности, привучене политичким партијама, подлегле су. и уписале су се у владину партију и кандидоваће се на њиховој листи. На жалост, оне већ јасно осећају, да је њихов утицај сведен на нулу; у односу 80 чланова које броји букурешка општина са прикљученим општинама; женама се-дало само четири места, т. ј. једна за сваки сектор, једна за сваку општину, тако рећи тиме се није готово ништа добило. У оваквом случају ситуација је остала гора но што је била до сада, пошто су жене као кооптиране имале 7 у централној општини, три мандата за сваку општину, што износи тотално 16 мандата, према четири мандата данас отетих од владе, која каже: „Право гласа једном добивено може се само рачунати на изборни контингенат“. Принцеза Кантакузен је тражила да све жене остану солидарне, и да

је тако учињено оне би могле имати 20 кандидата на изборној листи, а њихов утицај, који би се ставио као арбитер политичких партија, био би сигурно огроман. На супрот ове велике тактичке погрешке енергична борба, коју спроводи г-ђа Кантакузену овоме моменту, заслужује поштовање и дивљење: већ четири недеље како она иде из вароши у варош одржавајући јавне скупове, анализирујући данашњу ситуацију Румуније, указујући на улогу, која је додељена женама, излажући програм и апелујући на савест румунског народа да се једном прекине са партизанством и да се све енергије сконцентришу на широкој политици народног споразума и међусобне сагласности свих грађана, без обзира на расе и религије. За четири недеље одржала је преко 60 зборова. Пододбори Националне групе жена су у целој земљи организовали ванредне зборове. Говори г-ђе Кантакузен се сматрају као . модели, она све своје моћи ставља у службу своје земље и у службу феминизма са топлотом и одушевљавајућим заносом. Група Румунских жена у Букурешту организовала се у секцију: она је развила огромну активност; многобројне нове говорнице се појављују на политичкој позорници, и може се рећи да се феминистички покрет само утврђује нарочито захваљујући принцези Кантакузен, која је успела да придобије јавно мишљење, так»» да је веома мали број жена, које су се уписале у политичке партије. 16 марта ће бити велика борба, то је дан општинских избора у Румунији: ма какав био резултат моралну победу је добила Група Румунских жена. којој је на челу г-ђа Кантакузен, јep су оне знале да створe један изборни програм, и да се боре за његово остварење. Букурешт

Ел. Будакам

Скупштина Друштва Српске Мајке.

У недељу 15 т. м. одржана је у Дому Српске Мајке годишња скупштина Друштва Српске Мајке v Београду. Из извештаја који је Управа поднела скупштини веома пластично је изложен систематски рад на свестраној помоћи, коју друштво пружа матерама и њиховој одојчади. Од првобитног малог диспансера за одојчад, са којим је Српска Мајка скромно почела свој рал, са овогодишњом скупштином се дочекује век друга година у лепом светлом и хигијенском дому, који је подигнут захваљујући напорима управних чланица и готово

искључиво прилозима приватних лица. У приземљу дома налазе се просторије за диспансер одојчади, саветовалиште за трудне жене и амбуланта за преглед венерично оболелих матера и одојчади. Под руководством стручних лекара и свестраном помоћи чланица Српске Мајке. све ове установе развијају свој рад и свакодневно врше важну социјалну и хигијенску функцију у нашој престоници, спасавајући многобројне матере и њихову одојчад. Из извештаја се види да сваког месеца рад све више напредује и посетиоци свих ових оде лења све су многобројнији. На другом спрату дома налази се обданиште за одојчад и једно оделење за матере-дојиље, које после порођаја ту налазе склоништа, док физички ојачају и оспособе се за рад. У светлим, хигијенским просторијама око 30 одојчади проводе по цео дан, где им се пружа првокласна нега, за време док су њихове матере заузете свакодневним послом за зараду насушнога хлеба. У току прошле године је кроз обданиште прошло 100 деце и примљено на одмориште после порођаја 35 жена. Многобројне матере cv обдарене повојницом. са најнужнијом спремом за новорођенче, а многе интервенцијом друштва нашле су запослење а за једну је чак управа успела да детињег оца убеди у то, да је најбоље за дете ако родитељи склопе брак. и тако у сложном породичном животу лете нађе најбољу гаранцију за свој развитак. Свој рад Српска Мајка развија и у другим местима наше земље преко својих пододбора. којих већ има у Нишу, Алексинцу, Скопљу, Поскурници код Крагујевца, који је уједно и први пододбор у селу. Председница г-ђа Панић је на скупштина изнела предлог да се прошири рад Српске Мајке на просвећивању жене у погледу схватања и вршења њихове материнске дужности, и да се припреме раднице, које ћe овај задатак просвећивања жене v народу моћи што јаче развијати. Предлог је једнодушно прихваћен, и скупштина је ставила у дужност управи да се позабави у своме раду тиме. на који би се начин најбоље организовала у главном два посла: 1) да се оснује једна врста курсева или школе, која би спремала стручно особље за негу деце и социјални рад на заштити деце и 2) да се прошири рад на просвећивању жене у погледу вршења њихове материнске дужности. како припремајући за матерински позив младе девојке и мајке из великих места. тако и припремом наших сељанки.

Саројини Наиду.

Учесницима конгреса Интернационалне Алијансе за женско право гласа у Берлину (јуна 1929) готово је направила најјачи утисак жена, пуна темперамента, пуна виталности и песничког заноса. Њено живописно одело још је појачало утисак. То је била Индијка Саројини Наиду. Кад је говорила о миру, њене речи су биле страшне, дивље оптужбе угњетача Индије, а убрзо на то у меком и топлом тону опевала је бол мајке која изгуби дете у рату. Многима је била загонетка. Неки су примали њене страсне речи и њене кретње као театралну позу, а други су се распалили и егзалтирали с њоме заједно; неки су говорили да је све добро прорачунато, други су били дубоко убеђени и њену искреност. Свакако веома интересантна жена. Биће од интереса ако баш сада, кад се налази њен земљак Ганди у оштрој борби против Енглеске, мало поближе упознамо ту необичну жену. Саројини Наиду је најугледнија жена у својој домовини. И ако има 50 година, она је веома еластичног духа и тела, она је вулкан, који никад не мирује. Она је песник и политичар, заправо била је песник „јер је напустила“ како само каже „торн од слонове кости да може ићи по прашном друму ка људима". Док је била заробљеник „торна од слонове кости“, она је имала само једну жељу: „Кад би могла испевати само једну једину песму савршене лепоте и величине, ућутала би за навек". Али, кад је напустила торн од слонове кости, палату, како је може подићи само стара индијска феудална култура, сјајну и раскошну и када се преселила у хладну и шаблонску собу хотела у Бомбају, она је тек нашла праву мелодију свога живота: постала један између најватренијих и најистакнутијих бораца за слободу Индије. Кад се преселила у скромни бомбајски хотел, цела Индија се скандализирала зато што је напустила мужа. А скандализирала се је над њоме и раније, кад се је она, богата, племенита браманска кћи удала за њега, који је био пз ниже касте. Оставила је своје троје деце још већи злочин; оставила је и своје раскошно свилено одело и обукла се у грубо платно индијских сељака. Почела је борба „на прашноме друму“, она је приступила националистима и није трајало дуго да је скупила око себе на стотине хиљада потлачених. Они који су је пре кратког времена осуђивали, јер је безобзирно погазила освећени идеал индијске жене, они су били

Милка Погачић (О 70-годишњем јубилеју 10-II-1930.)

Јака личност Милке Погачићеве, жене богатих идеја. далеких погледа, широког схваћања и неуморне активности манифестирала се на многим подручјима. Радила је у тешким приликама, политичким и новчаним перипетијама, каткад без икакве потпоре и помоћи. а често и осуђивана и нападана. Али борбена, смиона и енергична, а увијек реална, знала је и умијела сломити запреке и присилити и прилике и људе, да заједно с њоме крче пут до циља. Зато је створила трајне вредноте. Као учитељица основне школе радила је 10 година. Никада није била шаблонски школник. Доста је да прочитамо двије три новеле из књиге »Из мојега свијета« (1905,). да осјетимо топло срце Милке Погачић, која попут лијечника психолога диже јадну дјецу, буди успавале животе, ускрсује мрачне душе. Уметничка јој интуиција помаже те често обраћа своје јунаке из злобних и ренитентних дјечака у ведре и драге другове, који су пуни топле етике. На вишој дјевојачкој школи радила је 8 година. Као равнатељица вишедјев. школе израдила је нови тип више дјев. школе смјера кућанскога

и саградила према својој основи и нову зграду. Школа јe била намјењена практичној женској наобразби, имала је 4 виша разреда и као наставак једногодишњи практични течај, у којем су се ученице вјежбале у кухањч, шивењу, пpaњу, вртларству, у њези здравља, одгоју дјеце, кућанству, књиговодству, упућивале се у грађанским правима и дужностима, те социјалном раду. Ова школа пуна свијетла. зрака и цвијећа, с лијепим модро олаштеним покућством. широких степеницама. великим вртом била јe весеље за ученице и учитеље. Откад је на почетку рата та лијепа зграда претворена у болницу, пропала је за школу. И на подручју социјална рада створила ie М. П. много. Год. 1901. основала је Клуб учитељица, 1904. Удругу учитељица краљ. Хрв. и Слав.. којој јe кроз 10 година. Бринући се за биједну и незаштићену дјецу основала је „Секцију за нашу дјецу“, којој је била задаћа, да оснива фериј. колоније. склоништа. колијевке. домове. Средства за све то имала су се намаћи сакупљањем, зато је увела „Дјечји дан“, који се од онда слави сваке године у липњу. Тако је настало 1909. прво склониште и прва колијевка, год. 1910. склониште а 1912. Дјечји дом. При свему томе

на Сушаку, опоравилиште Милковац*. водио ју је принцип: дајте и прибавите другима оно. на чему оскудијевају: заштиту. помоћ, разумијевање. увиђавност и благост. Данас посвећује М. П. све своје силе удружењу »Материнство«. којему је задаћа. да помаже сиротне матере правним савјетом. заступањем код судова и области, посредовањем зараде, давањем потпора и т. д. Књижевни рад сачињавају пјесме, приповјести, скице те педагошки чланци разасути по разним часописима и новинама. У часопису »Домаће Огњиште«. који јe уређивала од 1902 до 1911.. одштампани cу многи њени радови. Збирка приповјести из школскога живота »Из мојега cвијета« изашла јe год. 1905., роман »Исповијест« 1912. »Милодарке« »Слава младости«. »Сунчани дани« те неколико сликовница с пјесмама намјењена су дјеци. Два дјечја игроказа »Задњу ноћ« и »Јуначко срце« кани ове године излати Хрв. педагошки књижевни збор. »Пјесме« издала је М. П. у двије књиге. прву 1905., другу 1912. Те су пјесме огледало њене душе. полетне. ведре. борбене. У најведријим и најтежим часовима живота дала је М. П. себи одушка у пјесми,

Опо рав илиш те, у старом Франкопанском граду у Краљевици.

па јер су те пјесме везане уз реалност, дјелују спонтано и непосредно. У свом животу М. П. заиста је много урадила. Усрећила је и насмијала много биједно дијете, утрла сузе многој матери, одушевила безброј својих ученица, створила дечјем и девојачком нараштају узорне школе и домове саградивши тако народу трајне вредноте, а себи monumentum aere perennius... Загреб.

Д-р Славка Растовчан

На изричите и упорне молбе Милке Погачићеве, да сe пригодом 70-годишњице њена рођења не удешавају никакве прославе. одлучио је уски круг њених пријатељица и сарадница, да обрадују свечарицу књижицом. у којој ће уз опис живога и рада њена бити одштампане двије између најбољих њених, већ давно разграбљених новела. Новеле. »Он и ја« и »Еуген« приказује тешке трагедије дјечје душе и остављају најјачи дојам у нама. Реални и неизвјештачени стил Милке Погачић. још појачава тај дојам. Књижица* изашла је ових дана и добива се уз цијену од 10 Дип. (поштарина посебно) код г-ђе проф. Камиле Луцерне Загреб. Грич. бр. 2. Р.

*Под насловом: Погачић „Двије приповјести".

Врој 5 и 6

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 3