Ženski pokret

In memoriam Хелен Ланге (1848—1930)

Стара 82 године, умрла је почетком маја у Берлину Helene Lange. Дуги низ година је била духовни вођа немачког женског покрета. Она је била у центру рада за социјално, културно и политичко ослобођење немачке жене и проживела све фазе тешке борбе, а дочекала је и дивно испуњење. Најснажнију борбу је водила за то да се отворе женској омладини све средње и високе школе и победила је; борила се за политичка права жена и могла је још да чује прве немачке парламентарке, а сама је добила једно ванредно признање своје борбе тиме што је умрла као почасна председница немачке демократске партије. „Живот који је почео 1848 и свршио 1930“, тако пише њена најинтимнија сарадница и пријатељица D-r Gertrud Bäumer у „Frankfurter Zeitung", „већ сам по себи даје осећање широкога ритма истинско великих снага, које формирају развитак у немирном темпу дневних догађаја. Из њеног живота то се још нарочито oceћa. Мирна. неподмитно сигурна духовна снага расте и скупља у себи у другој половини XIX века плодове немачког класицизма; једна у најдубљем смислу слободна природа тежи из теснаца женскога живота ка акцији, да приведе идејно богатство у дело и захтев: у политичком, културном и социјалном правцу.... Најближи политички задатак јој је био: ослобођење жене. Каква страшна иронија а веома мали бpoj је то oceћao да је била онаква жена искључена из грађанског права за које су звали вагабунде из азила за пијанице. Она је разумела демократију као морални принцип, т. ј. да су права и дужности, област и одговорност нераздвојни фактори, који зависе један од другога. Њoj је било одвратно да се бори за спољне позиције, а да се истовремено и не брине за унутарње услове којима би могла да задржи спољне позиције. Тако је била заједно и радикална и умерена." Ова карактеристика унутарње величине Helene Lange отвара разумевање за њен солидни и успешни јавни рад и за поштовање које је уживала. Њy нису никад услужни журналисти, који могу данас да пишу са убеђењем о једној барској певачици и сутра са истим убеђењем о некој важној политичкој акцији, називали истакнутом и познатом јавном радницом и т. д., јер је све што је урадила говорило само за себе и јефтина журналистичка реклама би је само понизила. Helene Lange је дала немачким женама и преко њих женама целога света такве вредности које he трајати вечито. Она је саградила чврсте, непорушљиве темеље једној генерацији жена, на којој данас у великој мери стоји јавни живот Немачке. Helene Lange је дошла из редова учитељица. Тај њен позив дао јој je могућности да види сву мизерију и површност женске наобразбе. Beћ прва немачка женска организација, основана год. 1865 „Allgemeiner deutscher Frauenverein" тражила je реформе у женској настави и сама основала продужне курсеве за женску

омладину. У том смеру је почела радити и Helene Lange. Пошто власти нису хтеле упркос упорном тражењу жена изаћи у сусрет њиховим захтевима и дозволити женској омладини посећивање средњих школа, једна мала група жена на челу са Н. Lange оснива у Берлину год. 1889. „реалне курсеве за жене“. Четири године доцније ови курсеви претварају се у праве гимназијске курсеве. Материјалну помоћ за ове курсеве дала су женска друштва, а вођство је било у рукама Н. Lange. Она пише у својим „Успоменама“ (изашле г. 1921.) о томе времену: „Може се рећи да се први пут у просветној историји XIX века фактично преломило у томе заводу са естетизирањем у вишој настави женске омладине и први пут се дао практични пример да женска наобразба буде прожета здравим реализмом. Да би младе девојке положиле и матуру, то се чинило широкој публици, журналистици и на крају крајева чак школским областима као слаба шала. Школски одбор Берлина, који смо молили да нам и за будућност да на расположење просторије једне гимназије за наше курсеве се „кривио од смеха" према причању очевидца. Али, било је и таквих мушкараца, који нису посматрали ствар само са хумористичне стране; смех је престао и заменило га је велико чуђење кад је првих шест жена за Ускрс 1896 положило матуру са најбољим успехом. Министар просвете изјавио је: „Оне су дале исто толико, некоје чак много више, него наши младићи". После таквих успеха, очекивало се да he се широм отворити врата средње школе и универзитета женској омладини. Али, баш напротив. Противници женскога покрета су подвојеном снагом почели борбу против уласка жена у средњу школу и универзитет, и требало је још више од десет година да немачке жене успеју да се законом (1908) дозволи слободан пут за студије. Кад је почела ова борба за улазак жена у средњу школу, написала је Н. Lange једну књижицу „Виша женска школа и њен циљ“ (г. 1887), која је била сензација. Сви дневни листови су били пуни дискусија о начелима, које је у књижици износила Н. Lange и бура се веома дуго није стишала. Helene Lange је ту развила целокупан проблем женскога питања и јасно одредила, који удео има сваки између сполова у развијању културе. Удео жене оснива се на материнству и ту њену функцију треба потпомоћи да се развије у томе правцу, у коме се мења и култура породице, која услед промењених привредних прилика постаје социјална. Ову идеју је Н. Lange детаљније развила опет у једном краћем делу „Интелектуалне границе између жене и мушкарца“ (г. 1897.) где тражи да се прекине са механичном поделом рада и да се приступи органској подели рада. „Наш захтев је“, тако каже Н. Lange у тој књижици, „да престанете са механичном поделом рада да може добити маха органска, природи свакога спола одговарајућа подела рада. Дајте пуно слободе индивидуалитету свакога спола на свима културним подручјима; само под тим условом

се може показати, које нарочите снаге указују на нарочита прља рада. У природи ствари саме је да ћe они без нарочитог гурања споља узети она поља која су им најближа“. Пошто се Н. Lange тако енергично заложила на ново васпитање жене, није ни мало чудновато што се обратила и онима, који треба да спроводе то васпитање. И тако је видимо г. 1890 међу првима, који пропагирају организацију учитељица. Била је и председница организације учитељица и одмах прве године бројала је та организација 3000 чланова. Данас има та организација око 40 000 чланова. Године 1894 био је основан Немачки Савез женских друштава и Н. Lange је била у првој његовој управи, а доцније је била изабрана за његову почасну председницу. Године 1893 основала је феминистичку ревију „Die Frau“, која излази као месечни часопис још данас и који је у програматичном погледу један између најбољих женских часописа. Тој ревији остала је поред Dr. G. Bäumer уредник до последњег дана свога живота и број њених чланака у »Die Frau“ је непрегледан. После рата је сконцетрисала ту све своје снаге и није их цепала на друге послове. Колико је био признат рад Helene Lange и у научним круговима се по томе што ју је берлински универзитет наименовао за почасног доктора државних наука. Најглавнија дела Helene Lange су следећа (без обзира на чланке у разним часописима): Die höhere Mädchenschule und ihre Bestimtnung (1887): Frauenbildung (1889); Entwicklung und Stand des höheren Mädchenschulwesens in Deutschland (1893); Die Frauenbewegung in ihren modernen Problem (1908, 111 издање г. 1924); Lebenserinnerungen (1921); Kampfzeiten; Handbuch der Frauenbewegung у пет делова, које је издала заједно са Dr. Gertrudom Bäumer године 1901 —1906. Helene Lange завршила je свој живот, који је био заправо један револуционаран живот. Ако данас немачке жене могу да продиру свуда, то је највећа заслуга њене енергичне, доследне борбе за ослобођење жене. Да и јавност данас другојаче гледа на жену, њене способности и њен рад, та еволуција је такође у великој мери заслуга Н. Lange, јер њен промишљени, солидни рад уливао је поверење у женине способности. Била је срећна у своме раду, јер није свакоме дато да сачека и плодове својих напора и жртава. Њој је судбина поклонила то највеће задовољство, што га може добити човек, искрено предан идеји. Београд

Штеби Алојзија

Савез европских држава

17 маја т. г. добило је 26 европских држава споменицу француског министра спољних послова Бриана о организацији европскога савеза држава. Овај дан остаће свакако један историјско важан датум у послератноме политичком животу Европе без обзира да ли ће Брианов корак донети одмах видног успеха или не. Важност тога корака је у томе, што га предузима једна проминентна политичка личност, и што прихвата један активни државник идеју, коју је до сада огромним идеализмом пропаги-

рала једна засебна организација, „Паневропска Унија”, али заправо једна особа, аустријски гроф Coudenhove-Kalergi који је први покретач те организације. Брианов поступак може сматрати Coudenhove-Kalergi као један велики успех, јер ће о његовој идеји, коју тако многи одлични политичари и привредници отклањају као утопију, расправљати одговорни фактори европских држава. На споменицу треба да одговоре европске државе до 15 јула да се може спремити за септембарско заседање Друштва Народа извештај о одговорима. Споменица Бриана, који је почасни претседник „Паневропске Уније” је веома прецизно састављен програм мера, које би требало предузети у најближој будућности. Скоро све те мере су привредне природе као н. пр. организација једне привредне конференције, питање картела и трестова, социалнополитичко законодавство, трговинске тарифе, питање транзита и саобраћаја, и коначно проблеми хигијене. Какву ћe судбину доживети Брианов предлог тешко је рећи. За сада изгледи нису најбољи, и ако се налази читава Европа у једном страшном привредном хаосу, јер велике силе нису много одушевљене нацртом „великога адвоката науке о миру”, као што називају Бриана. Он се свом силом труди да склони од европских народа опасност, коју представља 20.000 километара европских царинских и политичких граница. Те границе успостављене су биле у Паризу, Версајским уговором о миру. Сви који искрено теже миру, тврде да је баш тај уговор створио највећу опасност за будући мир, јер није задовољио захтеве ни једне нације, ни једне државе и што је омогућио стварање државица, које су у привредноме погледу неспособне за живот. Те мале државе прибегавају високим заштитним царинама, да на тај вештачки начин омогуће себи један веома тежак живот. Али, изгледа Да ни један између садашњих државника у Европи нема довољно храбрости да призна тај факт јавно и да га узме као полазну тачку за нову оргнизацију Европе. Coudenhove-Kalergi сматра четири фактора за највеће противнике остварењу једне паневропске организације држава: 1.) Националне шовинисте. 2) Комунисте. 3.) Милитаристе. 4.) Индустрије, које траже заштитне царине. Он сам сматра индустријске капиталисте међу свима противницима за најопасније, јер имају свуда највећи утицај на владе. Пошто су они највећа сила, борба против њих је најтежа, јер својим предузећима стварају свуда зависност појединаца и група. Без обзира на све тешкоће које за сада спречавају истински, искрени почетак једне нове организације држава у Европи, ипак је важно да је бачена у најширу јавност једна без сумње здрава идеја, коју ће можда доцније генерације прихватити озбиљније, него што је прихватају садашње, које немају вере у гесло „Паневропске Уније": „In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas". (У потребним стварима јединство, у сумњивим слобода, у свима љубав). Београд.

Штеби Алојзија.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 јуна 1930. БРОЈ 11 и 12 ГОДИНА XI.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара