Ženski pokret

Ради ових изјава пред женама су француски националисти Бриана ужасно напали и примили су га при повратку у Париз са малом и неуспелом демонстрацијом. За право расположење француског народа је карактеристичан факт да је примио Бриан, после свога повратка, од већa свих департмана из целе земље телеграме и писма са одушевљеним признањем за његов пацифистички

Ш. А.

Од 1. новембра адреса администрације нашега листа јесте: Београд, Књегиње Љубице ул. бр. 1. Промена адресе важи такође за Женски Покрет у Београду и за Женски Клуб.

Рад Друштва Народа

У септембру одржано је 11 заседање Друштва Народа. Заступљене су биле 52 државе; 25 држава послало је своје министре спољних послова. Око 400 журналиста из свих делова света је успоставило везу међу женевским парламентом и јавношћу. Најважније тачке расправа овогодишњег јесењег заседања су биле: Унија европских држава, разоружање, привреда. Бриан је у сјајном говору образложио свој нацрт за организацију Уније европских држава и његов нацрт је предат нарочитој комисији, такозваној европској комисији на студирање. Ова комисија заказала је за јануар идуће године први састанак. У питању разоружања, још увек најболнијој тачки у раду Друштва Народа, не може се забележити никакав напредак. Две тезе су у борби: Једни траже поступак: сигурност држава и тек после разоружање, а други најпре разоружање, и сигурност ће доћи сама. Све државе, чланови Друштва Народа, обавезне су према његовом пакту да приступе постепеном разоружању али до сада овај захтев још није приведен у дело. Енглески делегат Henderson и талијански делдегат Scialoja подвукли су у својим говорима ову обавезу чланова Друштва Народа и чињеницу да је сви презиру. Италијански делегат је иступио противу француске тезе: сигурност пре разоружања. Бриан је бранио француску тезу која гласи: арбитражни суд, сигурност, разоружање. Он је мишљења да је сваки други пут превара „и грешка и да води у опасност новога рата. По овоме питању заказана је за новембар т. г. припремна конференција, која мора припремити главну конференцију за расположење. Та главна конференција одржаће се или крајем идуће године или почетком године 1932. О питањима привреде је било много расправа, што је природно због опште светске привредне кризе. И у томе питању Друштво Народа нема никаквих успеха. Државе још нису склоне за економску сарадњу, без које је немогуће решити привредна питања. За новембар т. г. сазвата је конференција свих министара трговине, која ће можда ипак прокрчити пут за привредно зближавање међу државама. Биланца овог заседања је: питања Уније европских држава, разоружања и привреде покренута су на пут решавања, ако буду специјални састанци за њихово решење успешни. Ш. А.

Међу миром и ратом

Удружење Лига за Друштво Народа је одржало од 13—15 октобра своју скупштину у Зопоту. Лиге постоје у 35 земаља. и већина од њих је послала своје делегате на овогодишњу скупштину. Међу делегатима је била и госпођа Malaterre-Sellier, која је потпредседница француске Лиге. Друштво Народа је заступала принцеза Radziwill. Скупштина је радила у четири комисије, и то: комисија за васпитање, комисија за народне мањине, комисија за привредна и социјална питања, комисија за правна и политичка питања. Комисија за васпитање се овога пута бавила питањем о минималној старости за школу и индустријски рад; комисија за на-

родне мањине расправљала је о школству мањина у Румунији и Маџарској; остале две комисије расправљале су о проблему особа које су без држављанства. На пленарним седницама је била дебата о питању Уније европских држава. Закључено је било да се за проучавање тога питања успостави нарочита комисија, која he помагати рад Друштва Народа у томе питању.

На 14 интернационалној конференцији Црвеног Крста која је била почетком октобра у Брусљу у главном су расправљали о томе које мере су најуспешније при одбрани последица хемијског рата. После исцрпног реферата париског професора Мауеrа дошла је конференција до закључка да нема одбране од хемијског рата. Нити маске, нити скровишта, нити међународне гаранције, све је недовољно, остаје .једино средство рат рату.

Ромен Ролан о условима за мир у Европу. George Pioch објављује у часопису „Volonté” следећи одломак из писма славног француског књижевника Ромена Ролана: „Тврдо сам убеђен да је мир у Европи немогућ док се не приступи законитој, а храброј ревизији мировних уговора. Данашњи мир је саграђен на лабавом темељу неправде и може се одржати само силом. Јасно је да Француска не може приступити разоружању, ако не дозволи да се измене уговори. Ако би једном нестало силно наоружање, у немогућој конструкцији Европе не би остао камен на камену. Не могу мислити да су наши државници тако заслепљени да не виде истину. Али, ако знају истину, раде злочиначки, јер нису довољно храбри да би рекли своме народу: Мораш једном утврдити мир, или се мораш одлучити за нови рат. Изабери!

И Gustave Hervé тражи ревизију! У своме часопису „Victoire” пише Gustave Hervé: „Од свих великих народа данас је једино Француска истрајала на потпуном спровођењу версајског уговора. Али баш зато што сам националиста, и што страстно волим своју земљу, имам храбрости да отворено изјавим да сам за ревизију ако се може тиме спречити злочинска лудост рата између Француске и Немачке”.

Три велика проблема: Разоружање, ревизија уговора, ревизија репарација. Један између најмлађих француских посланика, Пјер Кот, је на предавању у Берлину рекао: Некa се Немачка не обазире на расположење које моментано влада у Паризу, средишту француског нациоиализма. Париз није Француска. Француско опште јавно мишљење схвата веома добро потребу зближења између Француске и Немачке. Наравно да he такво зближење бити спорије, ако победе у Немачкој екстремни националисти. Али, надајмо се да је та победа само привремена. Он је тврдо убеђен о апсолутној потреби зближења међу оба народа. Привредни положај Европе је такав да је катастрофа неминовна ако овај континенат не саградимо изнова. Французи јасно виде да је за ову обнову Европе потребна ревизија уговора о миру, али они неће да делимичном ревизијом, или решењем једног малог питања троше време. Они теже темељном раду и теже да саграде Европи тако чврсте основе да нова зграда остане трајна. Ни Француска сама, ни Немачка сама, не могу ово дело привести крају: сви народи морају помагати и зато је европска федерација најнужнији захтев. Три велика проблема који сада највише интересују Француску и Немачку разоружање, ревизија уговора о миру и уговора о репарацијама могу се најбоље решити у оквиру европске федерације.

ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА

Умољавају сe претплатници ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА да известе администрацију о евентуалној промени адресе, а нарочито о промени кућних бројева у Београду. У исто време сe моле они претплатннци који нису послали претплату за 1930 годину да то што пpe учине. Администрација листа

Жен Адамс 70 година

У целоме свету позната домаћица »Hull Hous-a« првога сетлмента, председница Интернационалне лиге жена за мир и слободу, Жен Адамс напунила је 6 септембра 70 година. Ко год је имао срећу да једном види и разговара са овом необичном женом, никад неће заборавити утисак њене јаке личности. Нека меланхолична благост koja је последица дубоког познавања добрих и рђавих особина човека, одмереност у кретањима, енергија и оптимизам целог њеног бића то су јаке црте, њене личности, које се одају и у њеном животном делу. Жен Адамс је изашла из веома угледне и богате куће, пропутовала је у раној младости много света, размишљајући самостално о уређењу друштва и још веома млада, у годинама кад други мисле да имају само право на забаву, а никаквих дужности, она оснива у Чикагу сетлмен, у целоме свету познати »Hull Hous-e«. Ова кућа постаје средиште за све, без разлике вере и националности, према којима је друштво сурово, неправедно, безобзирно. Око себе скупља једнакомишљенике обојега спола, који под њеним вођством пружају том интернационалном шаренилу забаву, поуку, савет, моралну и материјалну помоћ. Све своје огромно имање она улаже у ову праву социјалну насеобину и проширује је из године у годину. То њено дело није доброчинство у обичном смислу речи, оно је много више, јер није само даривање новца, материјалног средства за добро дело, него је и даривање самога „ја”, свих духовних и интелектуалних способности за оне, које је живот свирепо преварио. Под воством Жен Адамсове покрећу се из »Hull Hous-a« непрестано социјалне акције за целу варош, за целу њену земљу, за цело човечанство. До године 1914 цела њена делатност била је сконцентрисана око заштите социјално слабијих и oko феминизма. Никад се није везала за политичке партије, али њена искрена и поштена борба за социјалну правду јој отвара врата у све партије, свуда у њој поштују човека и несебичног радника. Светски рат покренуо је њену делатност у нови смер сва се предаје раду за мир. Године 1915 је основала Лигу жена за мир и слободу и пропутовала је све земље, да би утицала на водеће личности да што пре сврше ово безумно клање. Кад се опет вратила у Америку, организовала је пре свега велике акције за помоћ европском становништву, а нато је почела свој апостолски рат против рата. Путовала је ноћ и дан по Америци, говорила противу рата, скупљала присталице за један велики пацифистички покрет али није могла спречити улазак Америке у рат. Влада и јавно мишљење, све је било против ње и њених присталица, али она је продужила своју акцију. Прва формулација познатих Вилсонових 14 тачака за склапање мира је њено дело, и прва је била која је протестовала у Паризу против мировног уговора. Њена поратна делатност је сконцентрисана у Интернационалној Лиги жена за мир и слободу, која има своје секције скоро у свима државама на свету. »Hull House« никад не напушта, то благо острво у сред бучне, покварене, мрачне вароши у њему је њена душа, из које су црпли и црпу хиљаде и хиљаде понижених и преварених нове снаге за живот.

Ш. А.

Апел политичарима

Апел политичарима који доносимо на првоме месту нашега листа предала је нарочита делегација интернационалних женских организација истакнутим политичарима, који су били на окупу у Женеви. Када јс предат овај манифест г. Титулеску, председнику скупштине Друштва Народа, он је био дирнут јачином и опортинутетом овога манифеста, који је званично разделио свима делегацијама. Г. Хендерсон, први делегат Ве-

лике Британије, изјавио је делегацији жена, која је затражила његово мишљење по овоме манифесту, да је он уверен у огромну важност жена за пацифистички покрет. Признао је да у истини у овом моменту постоје знаци опасности и да је најважније васпитати народе у циљу пацифистичких тежња, нарочито припремити терен за успех конференције за разоружање која he се састати идуће године и осигурати њен успех. Верује да ће женске организације моћи много утицати на успех ове конфренције, ако буду истрајне у својој пропаганди, подижући свој глас за мир и разоружање. Г. Бриан је такође примио делегацију, која му је предала манифест. Он је изјавио да је за мир исто тако потребна организација као што је потребна за рат. Детаљније његове изјаве том приликом су у чланку „Бриан у разговору са женама”. Белешке

Прва жена примариј болнице у Југославији. Госпођа Др. Милица Дунић наименована је за лекарапримарија на интерном оделењу државне болнице у Београду.

Резултат немачких избора и жене. На последњим изборима за немачки парламенат изабрано је 39 жена за посланике. Године 1928 је било изабраних 35 жена. И ако улази сада у парламенат већи број жена, ипак то не значи напредовање, јер је године 1928 био целокупан број посланика 491, а сада 575, тако да су биле заступљене жене у ранијем парламенту са 7.12 %, а сада само са 6.78%. По партијама су подељене жене на следеће: социјални демократи 16 (раније 14); комунисти 13 (4): католички центрум 4 (4); немачки националисти 2 (2); немачка људска партија 1 (2); државна партија 1 (2); баварска људска партија 1 (1); хришћански социалисти. 1 (0). Шест партија улази у парламенат без женских посланика. Између парламентарки, које су познате и у интернационалном женском покрету није била више изабрана Dr. Маrija Elizabeta Lüders, а изабране су Dr. Gertrud Bäumer, Schreibef-Krieger и Marija Juhacz. Жене у Друштву Народа. Званичне делегације за Друштво Народа све више и више позивају и жене да сарађују на заседањима као делегати, експерти и аташеји. На септембарском заседању ове године су биле у званичним делегацијама следеће жене: Аустралија Магу Holman, заменица делегата Немачка Lang Brumann, заменица делегата Данска — Forchhammer, заменица делегата Вел. Британија Susan Lawrence, пуноправни делегат, Магу Hamilton, заменица делегата и Janet Campbell, технички експерат Канада М. I. Parbly, пуноправни делегат Литванија Sofija Ciurlioniene, пуноправни делегат Холандска С. А. Kluyver, заменица делегата Норвешка Dr. Ingeborg Aas, заменица делегата Румунија — Н. Vacarescu, заменица делегата Шведска К. Hesselgren, технички експерат Маџарска грофица Apponyi, заменица делегата. Поред тога су имале многе делегације међу њима и персијска жене као секретаре. Први пут је била ове године изабрана једна жена, и то госпођа Apponyi за претседника једне комисије. Она је претседавала раду пете комисије, где се расправљало о социјалним питањима. У четвртој комисији, која обрађује питања хигијене, интелектуалне сарадње и филмова су радиле четири жене: Lawrence, Hamilton, Hesselgren и Vacarescu. Енглескиња Lawrence је била у тој комисији изабрана за известитеља пред пленумом Друштва Народа. У петој комисији је била изабрана за известитеља у пленуму опет жена, Шведкиња Hesselgren. Осим тога су четири комисије имале жене као секретаре. Страна 4

ПЈТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЋ И МАЏАРЕВИЋ - ЦАРА'НИКОЛЕ 11. (МАКЕНЗИЈЕВА) УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. ТЕЛЕФОН 11-42 и 47-35

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Број 19—20