Ženski pokret

u jednoj između institucija za zaštitu dece, koju je ona osnovala. Deca ovoga doma su se svakog dana ponova radovala kad su svakog jutra stajala pred njihovim skromnim domom lepa kola Lordmera i odvela ga na posao. Koliko muškaraca bi ostalo ovakvo skromnih na takvom položaju? Jedan nesebičan život je zavržen, jedna nepokolebljiva ličnost je nestala, još u mladim godinama je morala ova retka žena napustiti rad, koji je tako volela.

Стрпљења и труда!

Наша жена још задуго неће постићи једнака права с човеком. Она ту равноправност не може ни очекивати од својих савременика. Савременици нису криви што се њихово схватање не мири с новим захтевима. Околности под којима су одрасли учиниле су их таквим. Да човек призна жени једнакост потребна му је висока култура. Ова се не постиже обноћ, него кроз генерације. Како може наша жена надати се већ данас изједначењу кроз законе које кроје људи чије су бабе, а често и мајке, биле искључене с трпезе мушкараца; које су мушкарцима, макар ови били и млађи од њих, прилазили руци и ишле неколико корака иза њих; чији су мужеви говорили о њима с извесним устручавањем уз уводну примедбу „да простиш” и т .д. Да се трагови ове оријенталске традиције збришу, потребне су читаве деценије систематског рада нaшe жене, и то првенствено рада у кући. Акција ван куће засада је од мање важности; њу треба наставити колико да се одржи континуитет до бољих дана. Главну пажњу пак треба обратити у породици неговању равноправности код деце: не показивати нарочиту радост за рођење сина, а негодовање према рођењу кћери; избацити из фамилијарног речника оно стереотипно „мушка глава”, и престати с неправдом према девојчицама да та „мушка глава” од првих својих дана буде средиште пажње и милоште целе околине; образовати упоредо и дечаке и девојчице према њиховим способностима; делити им нежност и имовину на равне части и т. д. Кад унуци данашње жене, однеговани у равноправности, буду стигли да пишу законе за своје жене и сестре, писаће их и примењиваће друкчије него њени мужеви и оцеви који „од свијетла оружја” нису могли да поштеде жену ни најтежих послова, или бар да јој тежи део домћих брига признаду. Што се специјално девојчица тиче њих у сваком случају упознати с домаћинством. Уколико се пак оне морају спремати за самосталан рад, упућивати их у слободне професије и на послове приватне иницијативе. На њима оне могу да развију, и несметано да искористе сву своју способност. И као што су показале у извесним гранама уметности, показаће и овде да су дорасле људима, У чиновничкој каријери међутим бивају неравном борбом спречаване и потискиване од мушкараца. Шта ви-: ше ови им се често и с мањом спремом и с мањим квалификацијама намећу за старешине, а после с положаја ниподаштавају њихов рад. Али ништа зато; ни добронамерне ни злураде изјаве појединаца, нити икакав закон не треба данашњу жену да баца у бригу. Кључ за решење женског питања је у њеној руци, само стрпљења и труда!

Др. Никола Смодлака

Обавештајни биро

Имајући у виду бригу, коју имају све мајке кад сина или кћер треба да пошљу на страну на студије и гледајући толике младе људе. како се муче, јер не знају где и како да се сместе кад дођу у једну непознату велику варош ради науке, Помоћна женска секција - Фидака мишљења је, да би они били срећни, кад би имао ко да их упути и помогне, да буду примљени у какву честиту породицу по пристојној цени. С тога је решила да при свима својим националним Секцијама оснује обавештајни биро за студенте и студенткиње, које желе да своје студије продуже у савезничким земљама. Свака национална Секција даваће обавештења о путу, трошковима и т. д. Постараће се, да преко секције дотичне земље, у коју канди-

дат жели ићи, нађе стан за њега код какве честите породице по цени, која конверира његовом имовном стању, дајући му препоруку на биро те секције, где he добити адресе, цене станова у породицама и сва потребна обавештења, па ће према својој могућности моћи изабрати стан, који му буде подесан. Улазећи у једну грађанску породицу младић или млада девојка биће сачувани и морално и физички, па и материјално и брже ће и боље научити језик, као и да правилно цене земљу и народ, у који су отишли. Првенствено ће се гледати, да се кандидати смештају код ратничких породица или удовица, да би се на тај начин и њима помогло и олакшало њихово тешко стање, а које чланови Секције лично познају као честите и ваљане. Југословенска Секција имаће такође свој обавештајни биро. Сваки родитељ, који жели да своје дете у туђем свету сигурно смести и буде по" пријатељским надзором, нека се обрати писмено претседници Секције гђи Даници Рад. Агатоновић, Београд, или секретару Секције гђи Вели Јовановић, Крунска 8, Београд.

Један предлог

У нашој јавности избор „лепотица” наишао је на оправдано негодовање, чему су доказ чланци штампани тим поводом у неколико наших озбиљних листова. Многа женска друштва у иностранству подигла су снажан протест против тог најновијег начина залуђивања девојака. Примајући учешћа у конкурсу лепоте, оне понижавају у себи човечије достојанство, јер излажући своје тело погледима „жириа” спуштају се на степен животиња, које купци разгледају на марвеном тргу. Жалосно је да су код нас у провинцији нека женска друштва на својим забавама бирала „мис” дотичног места, која је затим ишла у Београд на избор „Мис Југославије”. Бирање „мис” уобичајено је на понеким забавама наше средњешкол ске младежи. Па и „Јадранска стража”, чији узвишени циљеви су нам свима познати, из Прага је летос послала једну „Мис” да прошета по Јадрану. Смешно је било видети у приморским градовима, како уважене личности, људи са положајем и у годинама, који сачињавају одбор „Јадранске страже", трче на пароброд да поздраве „Мис”. Ово је једна нездрава појава, која негативно делује на наш женски подмладак у васпитном погледу развијајући код њега сујету и жељу за лаким животом, а да и не говоримо о материјалној штети, коју трпе породице, јер много је девојака, које би хтеле да буду „Мис”. Зато је време да поведемо одлучну борбу против овог ружног туђинског обичаја код нас. Држим да би се та борба најуспешније могла повести преко нашег Женског савеза, који би свим женским друштвима у земљи скренуо пажњу на ову појаву и упутио их да свако од тих друштава у свом месту настоји да онемогући ово компромитовање наших девојака. Оволико на размишљање.

Z.

Zaveštanje Marije Račićeve iz Dubrovnika

56 od 23 - II - 1931 god.) objavio je g. Jaša Miloslavič iz Dubrovnika članak, u kome opširno piše o zaveštanju pokojne Marije Račičeve, koja je ostavila celo svoje ogromno imanje kao zadužbinu za osnivanje »Pomorsko trgovačke akademije« u Dubrovniku. Zadužbina iznosi bez nepokretnog imanja 24 miliona dinara u gotovom. U svome testamentu kaže između ostalog gđa Račičeva, da če akademija nositi ime njenog pokojnog muža Ive Račiča i da je mogu pohađati i žene, a dalje još ovo: Ako dohotci budu dotjecali, određujem, da se ustanove 4 do 12 štipendija za siromašne đake iz Plata (župa Dubrovačka) i iz Cavtata. Broj i iznos štipendija ustanovit će kurator Akademije i on će ih razdavati natjecateljima, i to dvije trećine među muške i jednu trećinu među ženske«. Dakle, prema torne imaju devojke iz Plata i Cavtata mogućnost da postanu pomorski kapetani

Književnost

Dr. Arrowsmith od Sinclair-a Lewis-a. - U vrlo uspelom prevodu gđe Leposave Simič izašlo je ovo veliko delo velikoga Sinklera Luisa, nosioca Nobelove nagrade za književnost 1930 godine i čuvenog amerikanskog pisca. Ovo izdanje Dr. Arrowsmita se može dobiti kod g-đe L. Simić, Petra Mrkonjića 11 - Beograd. Cena: 55 din. broširano izdanje, 85 din. u tvrdom povezu. Delo se najbolje preporučuje samim imenom pisca Sinklera Luisa. Radmila Petrovič - Radojičič: Pravo žena na rad i zaradu. (»Riječ«, Zagreb, br 6, 1931). Gospoda Petrovič - Radojičić u jednoj veoma lepoj, iscrpnoj študiji raspravlja problem ženinog rada i dolazi do zaključka da je apsurdno raditi na tome »da se žene silom povrate u onaj položaj, iz koga su tek posle mnogih borbi i napora uspele da iziđu.« A. Christitch : The Women of the Gospel. (London, Burns Oates & Washburne, 1929). Naša zemljakinja, gđa. Ani Hristić, koja stalno živi u Londonu, napisala je duboko osećanu študiju o ženama u evanđeljima. Marcelle Capy: Des hommes passerent, (Edition du Tambourin, Paris, 340 str.). Pojavu ove knjige odlične francuske pacifistkinje zabeležili smo već u prošlom broju našega lista.

Beleške

Počasne članice Udruženja nastavnice. - Na ovogodišnjoj skupštini U. N., održanoj 22 marta, izabrane su g-de Leposava Bošković i Kruna Aćimović, profesori, za počasne članice Udruženja zbog svojih velikih zasluga za nastavu i školu u kojoj su predano radile više od tri decenije. Sarajevski ženski pokret i Udruženje nastavnica. Posle objavljenog ciklusa pedagoških predavanja U. N., uprava je dobila poziv od sarajev skog Ženskog pokreta da se ista predavanja održe i u Sarajevu. Uprava udruženja rado prihvata ovaj poziv. Primena savremenih metoda u našim školama. Pod gornjim naslovom prijavila je svoje predavanje Udruženju nastavnica g-ca Ljubica Janković, profesor Druge ženske gimnazije u Beogradu. Ono će se održati po mogućstvu, u svoj sezoni.

Турско посланство и наше наставнице—Турско посланство у Београду обратило се писменим актом Удружењу наставница и замолило за Правила удружења ради оснивања сличног удружења међу турским женама-професорима у Цариграду. Prva finska žena - profesor univerziteta. Dr. Laima Leidenius neimenovana je za redovnog profesora ginekologije na univerzitetu u Helsingforsu. Ona je prva finska žena, koja je dobila ovaj položaj. »Wum«, tako se zove izložba za stanove i modu, koju je aranžirala berlinska radna zajednica ženskih društava. Izložba je otvorena od 8 marta do 12 aprila. Najbolje specijalne trgovine u Berlinu snose sve troškove izložbe, a celokupen čist prihod dobiće zeštita dece i matera. Na izložbi vide se praktično opremljeni stanovi, rublje, upoređivanje izmedju dobrog i slabog uameštaja itd. Izložba ima i svoj kino. Lavanburg-House u Hew - Yorku se zove novi dom za žene, koji je opremljen najmodernije. Kuća ima 8 spratova i apsolutno je sigurna u slučaju vatre. Kad bi se pojavila u kući vatra, izgorelo bi samo rublje na krevetima i zavese, a sve što je u ormanima, koji su spušteni u stene, ostalo bi nedirnuto. Svaka soba ima drugu boju i na svakome spratu, od trećeg dalje, je po 30 soba za stanove. Na prvom i drugom spratu su plivački bazen, dvorana za gimnastiku, biblioteka, klupske prostorije, restauracija, ambulante, dvorana za pozorište i ples. Na krovu je bašta. Na svakome spratu je šest kupatila i 6 duševa, 4 toalete, 2 telefona i foaje. Kirija je odredena prema prihodima i 1200 dolara godišnje prihoda je najviša granica za prijem u ovaj dom. Nedeljnose plaća 8—l2 dolara i to za stan,za dva dnevna obroka hrane, a kad je praznik daju se dnevno tri obroka; prosečno svaka žena plaća 50% svojih prihoda za stan i hranu. Stanovnice smeju primati posete gospode u svima prostorijama osim u svojim sobama za spavanje i takođe mogu pozvati na ručak muškarce i za takav ručak plaćaju 35 centa. Sada stanuje u ovom domu 120 žena, a na prijem ih čeka oko 300. Ovaj dom podignut je zadužbinom gospodina Freda Lavaburga. Njegova majka se uvek mnogo interesovala za žene koje se naseljavaju u Americi, stoga je njen sin poklonio 1% miliona dolara za dom za emigrantkinje, a kako je emigracija skoro prestala, mesto toga je podignut dom za samostalne žene. Napomenuti je još da je nameštaj iz Čelika u bojama i da je sasvim siguran protivu vatre.

Čitajte „Ženski Pokret"

Смрт Катарине Огњановић. - Heдавно je преминула претседница Жен ског покрета у Крагујевцу, једна од највреднијих чланица наших, позната феминисткиња Катарина Огњановић. Женски покрет ће у идућем броју изнети њен плодни живот и рад.

ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА Умољавају се претплатници Женског покрета који нису послали претплату за 1931 год. да што пре учине. Администрација листа

Strana 4

ŠTAMPARIJA ŽIVKA MADŽAREVIĆA (PREĐE „TUCOVIĆ"), BEOGRAD, ČARA NIKOLE II 3. TELEFON 11 42.

„ŽENSKI POKRET“

Broj 7—B