Ženski pokret

ra ne temelji se na spolnom nagonu, nego na želji da žena zadrži svoju moć i poziciju. Ukoliko se žena osjeća kraj muža sigurnom i zastićenom, utoliko je sigurna stanovita toplina u odgosu njihovu. Što je međusobno povjerenje veće, to će i sreća (das Beglücktsein) i harmonija braka biti veča. Žena-mati trebalo bi uvijek da ima svoje zvanje, jer će na taj način biti više čovjek, kad joj djeca poodrastu, razumjet će da ne smije djecu vječno vezati uza svoje skute. Lakše će pregorjeti prirodnu pojavu, da djeca polazeći u život ostavljaju roditeljski dom, jer će naći neku rekompenzaciju u svom zvanju. Mušku i žensku djecu trebalo bi jednako odgajati ulivajući svakome od prvoga časa pestovanje pred radom drugoga, ma koje vrste taj rad bio. Danas se prezire ženski kućni rad zato što se taj rad ne plaća. Predavačica stavlja zah-

tjev da bi se taj rad kao svaki drugi imao plaćati, i tvrdi da će u doglednoj budućnosti doći do te reforme. Prigovore da ulog žene za kulturni napredak čovječanstva daleko zaostaje za ulogom muškarca, pa i u muzici, kojom su se žene oduvijek bavile ,predavačica odbija time, što tvrdi da je cjelokupno biće potrebnno, da se nešto stvori, a žena nije nikad bila izgrađena. Njeno biće nije bilo izgrađeno, ona nije imala što da kaže, jer nije imala nikakvog nutarnjeg dubljeg života. Muškarci su 2000 godina priječili ženi, da se razvija i da sarađuje, e pa dajmo sada ženi 2000 godina, da sebe u slobodi i nezavisnosti obrazuje i svoje sposobnosti razgrana, pa će vidjeti koji će ulog dati žena za kulturni napredak čovječanstva. Zagreb.

S. R.

REFREKBIJE K PROBLEMU „UDATA ŽENA I POZIV"

U poslednje vreme opažamo u svima zemljama jaku opoziciju protivu rada udate žene u pozivu, i ako se on razvija iz kauzalne doslednosti rada neudate žene, koji se manje više svuda odobrava i mora se odobravati. U koliko se tiče opozicija protivu žena u slobodnim pozivima, njima ona ne može mnogo škoditi, a druga je stvar kod udatih žena koje su u državnoj službi. To je i shvatljivo, kada pomislimo na tešku socijalnoekonomsku krizu, koja obavezuje državnu vlast da obezbedi svakom pojedincu izvesni minimum prihoda. Ako državne vlasti danas vele da nije pravedno da drže u službi muža i Ženu dok ima bračnih drugova od kojih nema ni jedan zaradu, ne može se mnogo prigovoriti tome argumentu. Ali, zašto deo koji se otpušta, mora da bude uvek, i to principijelno žena? Razlozi treba da budu stručnna sprema, volja, višina plate, trajanje službe i slično, a ne spol. U XX stoleću ne smeju se više rešavati socijalna i ekonomska pitanja na bazi spolne pripadnosti. Neka se vlasti, silom okolnosti, postave na stanovište: ako jedan od bračnih drugova mora biti otpušten, nesocijalno je ako se principijelno žrtvuje žena. U praksi i u ovom momentu, posledice bi bile više manje jednake sa opšteg čovečanskog gledišta, a individualno rešenje dalo bi feminističkom pokretu mogućnosti da se pravilno razvija. Zašto je žrtva uvek žena? Bez sumnje zato što je, po porodičnom pravu, ideologiji i propi-

sima patrijarhalnoga braka muž obavezan da izdržava svoju Ženu, da joj je tako reći pokrovitelj. Iako postaje ova njegova obaveza sve više i više iluzorna, ne možemo joj odricati veliko principijelno značenje. Protektorati su uvek opasni, oni navode pokrovitelja da eksploatiše svoga štičenika, a u štićeniku se time ubija samosvest i energija. Ostavimo na stranu pitanje, da li je bio potreban protektorat kao što nam ga pruža patriarhalni brak, danas je izlišan, tegoban i nesnosan za muža, ponižavajući za Ženu, a što je glavno, on sprečava nadspolno, pravedno rešenje socijalnih problema izvan granica braka, jer deli obaveze i prava po spolu, a ne po individualnim sposobnostima i zaslugama. Zar ne odgovara mnogo više duhu vremena da se prebaci problem zarade udate žene na problem braka, gde mu je mesto, da se razreši muž prevelikih obaveza i tereta koje mu nalaže brak, a da se ostavi ženi pravo na samoizdržavanje? Taj novi nazor o braku izražen je u zakonodavnim bračnim reformama naprednih država. Tako u Finskoj prima muž po ženi penziju, kao što je prima ona po njemu, i onaj bračni drug koji napusti svoj poziv da se ceo preda domaćinstvu i odgoju dece, ima pravo na izdržavanje od Strane ostalog bračnog druga, pa bio on muž ili žena. Nije dovoljno izgrađivati nove institucije za Ženu, isto toliko je nužno da se ruše stare, i ako ona time gubi privilegije. Svi zakoni stoje u unutarnjoj vezi i izražavaju jedan te isti nazor o svetu: ako se promeni jedan deo, treba da se pramene i ostali delovi.

.АПРИЛ, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ