Ženski pokret

дањим калупом у многим случајевима и био, зар жена интелектуалка није међу првим позвана да му тај калуп измени, а не да ненормално стање одржава или још и потенцира. Брак у интелектуалним круговима на првом месту то не би смео да буде, а ако би на жалост постао, обе су стране позване, ако не желе и не могу заменити љубав једним поштеним пријатељством, да га раскину. Рећи ће нам се, а деца? Друштвени обзири? Код паметног и честитог света ништа лакше него решити питање деце само добра воља. А што се тиче друштвених обзира, доста са тим лажима. Ништа теже на свету него сакрити од других прљавштину породичног и личног живота. То се увек дозна, јер се таква лица при најбољој пажњи сама издаду. Па кад ће се о тим њиховим стварима сашаптавати, боље да се о њиховом разумном и поштеном разилажењу гласно говори. Ништа гнусније на свету, него кад жена мужа кога вара, или обратно, има неку извештачену болећивост да разводом другој страни не причини бол. Сем тога несимпатична је појава код жена уопште, па и интелектуалка, које стално наглашавају: робовање кући, умор од кућњег рада, од бриге око мужа и деце, јер то су ствари које им пре брака нису могле бити непознате, ма да се са њиховим изразом „робовање“ никако не можемо сложити. Шта да кажу оне жене, које то не раде у својим већ туђим кућама за често пута бедне плате, или чије су куће празне па немају чему да „робују.“ А већ несносна и неукусна наглашавања жена интелектуалака, наравно појединих, о њиховој општој интелигенцији, о њиховој супериорности над мужем итд., не могу се подносити. Изазива чуђење, како извесне интелектуалке ту неукусност не увиђају. Најзад, Слобода, нама свима најдража, како овом књигом жели да се у окове стави. Зар је то слобода волети кришом од мужа, од жене? Измишљавати путовања, не смети примати писма од миле особе, патити као очајник у близини мужа или жене које варамо? Зар се слобода само у томе састоји: ослободити себе од патријархалне честитости, или како се књигом жели нагласити од буржујског ситничарства у моралу, па моћи имати љубавника уз масу лажи, страха и превара? За таквом слободом бар жена интелектуалка не треба да тежи. У осталом интелектуалност, карактер и морал у општем смислу, засебни су појмови, а као својства не морају се стицати у једној особи, што је јасно истакнуто и у јунакињи ове књиге.

Иако верујем да ми проблеми садашњице, у колико су уопште садањи, нису ни непознати ни далеки, морам признати, да сам прочитавши књигу „Једно дописивање" осетила револт, но при свем том, ови су редови написани у најбољем смеру. Београд.

M. M. Влајић

BELEŠKE

Prva ruska lekarka umrla. 26 maja umrla je u Lenjin gradu prva ruska lekarka, gospa A. N. Šabanova. Kao mlada devojka bila je član ilegalne revolucionarne organizacije i bila radi toga više godina u zatvoru. Po izlasku iz zatvora je študirala medicinu u Helsingforsu i posle toga je još svršila babički kurs u Petrogradu. Na njenu inicijativu je bio otvoren godine 1897 prvi medicinski institut za žene. Posle revolucije, Šabanova je radila u dečjoj bolnice u Lenjingradu i u opštinskom uredu za zaštitu materinstva. Umrla je u starosti, u 84 godini, i ostavila mnoga važna medicinska dela.

Da li smo ludi ili pokvareni? Poznati američki senator Borah piše u časopisu »Unity«: Kad se sastala u Ženevi konferencija za razoružanje bilo je 15—20 miliona muškaraca i žena bez posla (bez članova njihovih porodica) i 40—50 miliona Stanovnika raznih zemalja živelo je od milostinje, da ne umru od gladi. Ali, svake godine države izdaju 5000 miliona dolara za naoružanje, tj. 80 85% svih poreza. Da li smo ludi ili pokvareni? Da linije vreme da osećamo sramotu zbog ovih činjenica?

Udate učiteljice u Irskoj. U slobodnoj državi Irskoj u svima državnim školama od 1 aprila t. g. ne primaju više nastavnice, koje su udate. Samo one udate nastavnice, koje su bile 1 aprila već na dužnosti, mogu da ostanu.

Svetski savez za mir matera i vaspitačica održaće 29 i 30 juna prvu internacionalnu konferenciju u Kolnu, Nemačka. Zadatak ovoga saveza je da udruži žene sa ciljem da vaspitaju omladinu u duhu nenasilnog sporazumevanja među narodima. Početak ove organizacije datira iz godine 1927 i pobudu za osnivanje je dala jedna francuska majka koja je izgubila sina u ratu. U Francuskoj organizacija broji već 60.000 članova i ima svoje skupine u Engleskoj, Belgiji, Holandskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Čehoslovačkoj i Egiptu. U Nemačkoj se počela širiti ova organizacija lanjske godine i sada ima već u dvanaest varoši svoje sekcije i preko 5000 članova.

Narodni ženski savez Sjedinjenih Država Severne Amerike radi na tome da se iduće godine održi u Chikagu prilikom izložbe »Stoleće napretka« veliki internacionalni ženski kongres. Odlučio je da izda za taj kongres knjigu u kojoj će biti prikazan udeo žena na razvijanju socijalnoga i filantropskoga rada, na polju vaspitanja i naobrazbe. Pored toga Savez će prirediti izložbu, na kojoj će grafičke slike pokazivati rad i uspehe žena. Za sve ovo je američki Savez dobio poklon od 100.000 dolara od Ameriške kompanije za telegrafske kablove.

96

За штампарију „Привредник", Кнез Михаилова 3. Београд. Тел. 21-450 Живојин Д. Благојевић, Кондина ул. бр. 10

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈУНИ, 1932