Ženski pokret

баш из наше земље, и низ превара којима су изложене незаштићене и необавештене девојке. Занат подводача и трговаца белим робљем јер, изгледа, и тога чак постоји и у нашој држави ма колико да се то у јавности слабо чује не би се тако развио да власти не толерирају. Невероватно се чини да је то још данас могуће и да модерни људи бране једно стање ствари које је још у античко доба Dio Chrysostomos из Прузе осудио. Његове речи цитира у своме делу Д-р Шиловић: „О проституцији не смемо говорити као о равнодушним стварима већ морамо одлучно да изјавимо да се нико овим срамним послом не би смео бавити. Не, оваква се зарада не би смела дозволити властима, нити законито уређивати. Морала би се водити брига о томе да се мирно не гледа срамна злоупотреба тела презрених и потлачених људи, већ за то што је Бог створио човека као биће вредно штовања и као биће равноправно, које осећа и зна шта је морално а шта није... О, ви мудри законодавци и власти, који сте овакве ствари већ од почетка дозволили, као да сте нашли чудотворно средство за моралност ваших градова, пазите да вам ове отворене и јавне куће не отворе ваше затворене домове. Оне би могле постати узроком, да се они који сада терају јавно своју раскалашност са мало трошка, незадовољни овим јевтиним и лако постигнутим уживањем, са скупоценим даровима баце на слободне жене настојећи свим силама да са погибељу и великим издацима постигну оно што је забрањено.“ Овакве законодавце не само што не може да схвати један тако велики дух као Dion Chrysostoms већ много скромнији људи као што је онај лопов кога цитира Д-р Шиловић у својим „Узроцима злочина“. Лопов X. изјавио је ово: „Нека држава одреди да се сваки има пријавити који се хоће крађом бавити и нека му даде обртницу за коју може убрати велики порез. Кад проститутке могу добити дозволу и књижице за свој занат, који такође није поштен, зашто не бисмо и ми?“ Јавне куће су седиште беде и школа неморала Paul Gemahling описује ову слику са гимнастичког слета у Штрасбургу 1925 г. који смо већ rope поменули. „Дошло је 12 хиљада младих људи из свих крајева Француске. Кроз три вечери распршили се по целом граду агенти од 15 бордела у Штрасбургу да намаме ове младе гимнастичаре од 15 —20 година. Последица тога беше да су хиљаде ових младића водећи са собом дечаке од 13 и 14 година кроз ове три вечери навалили на јавне

куће. Ако се врата нису доста брзо отворила провалише их или се успеше на прозоре да виде шта се догађа у тим кућама. Кроз ово време догађале су се управо скандалозне сцене а полиција није интервенисала. Неким родитељима и учитељима успело је да извуку из чељусти ове немани коју стотину дечака, али беху немоћни да они сами сузбију ову срамотну бујицу. Када је француско јавно мишљење сазнало за овај скандал и огорчено протестовало против овог очигледног моралног кварења своје омладине, изјавила је полиција да јој бијаше управо немогуће кроз ове дане провести да се и једна и друга страна држи правилника". Полиција не само што је немоћна у много случајева као што је овај већ не интервенише ни онде где може. Она хвата одбегле проститутке које више не могу издржати живот у јавној кући и не помаже тим бедницама на други начин него да их насилно врати у исту кућу. Било би губљење времена кад бисмо овде описивали беду проститутки и њихово искоришћавање. Гђа Бедековић нам је у клубу дала врло живу слику ових жртава друштва, а исто тако се једном једна наша чланица Huje устручавала да обиђе јавне куће у Земуну у време када их је тамо још било, и да нам да слику живота у тим јазбинама. Међутим, можда ми ипак не познајемо довољно стање код нас и једна анкета у томе погледу била би од користи. Случајеви који су већ постали класични или страхоте које с времена на време читамо по новинама познати су нам. Али, колико има искоришћавања женске омладине коју нико и не зна, која не дође у новине и на суд, која се не лечи у поликлиникама, која не сврши пред јавношћу, али чија тиха и лагана трагедија није мања... С времена на време цело болесно стање данашњег друштва које је производ не само законодавства већ и васпитања избије у по коме сасвим трагичном случају као овај врло скорашњи на Дорћолу где је жртва она мала ученица основне школе. И поред свега тога велики део наше јавности још је неприступачан за здраве идеје и на погрешном је путу, јер сам после тог случаја чула да се опет почело гунђати што у великој вароши као што је Београд немамо јавних кућа и мисли се да би се овакви злочини избегли тиме. Оцеви породица почињу да уображавају да би њихове жене и кћери биле у већој сигурности кад би се бордели опет могли отворити. А како је овај случај баш јасан и показује њихову заблуду! Сви знамо да је злочинац ожењен човек. Он је био психопата, а познато је

106

ZENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932