Ženski pokret

ни Југославији признате вероисповести или које је раније закључило грађански брак). Код једне овакве одредбе не би лице заштићено новом вером могло избећи кривичну одговорност за поступке, које смо раније наводили. Не треба нарочито нагласити да при одредби као што је други одељак § 399 кривичног закона новчану казну платиће свакако увек онај, ради кога се погрешило; а ни казна затвора према верском претставнику не би строго била одмерена, јер би често било ублажавајућих околности, пошто не верујемо да би они верски претставници, који би уопште противно овом пропису свесно поступили, икад то поновили.

Па ипак ми нисмо за ове полумере. Полумера је и пропис § 399 кривичног закона, полумера би била и наша нарочита одредба. Ми смо пре за једну корениту реформу у законодавству брачног права. Ретко у којој земљи све говори у прилог принудног реформираног грађанског брака као у нашој. Брак је институција друштвом и државом призната, услов породице на којој држава почива; те је на држави и једна од првих дужности, да својим прописима да породици солидан темељ и правилно развијање, да онемогући двојне ситуације, а још мање да буде у положају да их под било каквим видом признаје. Београд

M. М. Влајић

ŽENSKO PITANJE, ŽENSKI POKRET I ŽENE

b) Tragičan položaj savremene žene

Borba žene za emancipaciju koja je još u toku jeste za ženu našeg doba od velikog značaja, zato što je otkrila sve probleme ženine egzistencije i što je uspela da ovi problemi postanu predmet najozbiljnijih ispitivanja. Kad bi se ženina emancipacija sastojala samo u dobivanju političkih prava, u slobodi studija i izboru poziva što se dugo smatralo za srž ženinih nastojanja u organizovanoj borbi — žene bi mogle biti zadovoljne s postignutim uspesima. Ali sve jasnije vidimo da dosadašnji rezultati njene dugogodišnje borbe nisu dovoljni da reše socijalno-kulturnu stranu problema. Žena je u prvom zanosu borbe i pobede precenjivala reformatorski uticaj svojih prava, što je imalo veoma često za poisledicu da je postala араtična za produženje borbe i što je morala sa mnogih strana čuti prigovor, da ima prava koja ne ume upotrebiti. Jedno i drugo pogađa samo površinu stanja, i prividni umor, prividni zastoj je značio samo da su žene došle do novog saznanja, teškog i dubokog. Naravno da niko nije mogao unapred videti sasvim određenu i jasnu situaciju u koju će zagaziti žena kao žena usled aktivnog učešća u privrednom životu, usled spajanja mnogih dužnosti. Konflikt koji je neizbežno čekao ženu u budućnosti, kad se svežu u čvor ženine generativne dužnosti sa dužnostima doma, poziva, javnog života, naslućivao se, što se vidi po tome da su se uvek pojavljivali nacrti za kolektivizaciju domaćinstva, nege dece itd.. Žena kao radnik u industriji, laboratoriju, kancelariji itd. nigde nije razočarala i rezultati njenog rada ne zaostaju za rezultatima muškaraca. Ali, po kakvu cenu postizava ove rezultate, to je drugo i teško pitanje. Porodični život današnjice traži od žene veoma mnogo, i to bez obzira na njegovu materijalnu stranu. Od žene se

prvenstveno očekuje da stvara savršenu atmosferu udobnosti, da ublažuje svako trenje, da svakom daje baš ono što mu treba. To je ogroman duševni i duhovni napor za nju, često — kad vrši intenzivno još poziv van kuće ne može zadovoljiti očekivanje koje se stavlja na nju. Ona je u neprestanoj napetosti. Usled toga ne popuštaju samo njene fizičke snage, nego se ona zapliće sve dublje u težak duševni konflikt. Žena sa pozivom i dužnostima domaćice i majke najteže oseća tragičnost svoga položaja (naravno, ako nije u shvatanju dužnosti i odgovornosti površna): ona bi htela da daje i jednoj i drugoj strani sebe celu, nerazdvojenu, a ne može. A i žena bez poziva, koja može biti samo majka i domaćica, ne živi danas onako spokojno kao što se obično crta njen život. Stostruka trenja i vrenja života ne zaustavljaju se pred pragom doma, prodiru svuda i drmaju sve i svakog. U svakoj ženi je danas porasla svest čoveka, svaka oseća da joj stara pravila o pozivu majke i domaćice ne mogu više da uteše sve njene zahteve, želje i težnje najčešće nejasno osećane i da je u njenom položaju nešto, što joj osporava njegovu sigurnost. Jedan ženski lekar sa velikom praksom je rekao o tome stanju današnje žene: žena je danas u stanju neuroze usled toga, što se njena svest diže. Tome treba da dodamo: i što tome dizanju ne može stvoriti odgovarajuće okolnosti života. Ovo stanje i raspoloženje savremene žene pogoršano je sadašnjim opštim shvatanjem seksualnog zadovoljenja. Ne samo omladina obojeg spola, nego i stariji rešavaju seksualno pitanje sasvim individualno: ne izbegavaju zadovoljenje seksualnog nagona, nego izbegavaju dužnosti materinstva i očinstva, Ovaj pojav je pre svega od ogromne štete za biološku snagu svakoga naroda. Ako ga pored toga promotrimo još sa gledišta

НОВЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

157