Ženski pokret

ce ова одредба допуни тиме, што ће се односити на малолетну децу оба пола. 5) Изјављујући нарочито задовољство за доношење одредбе о обавезном прегледу супружника пре ступања у брак, Југословенски женски савез сматра за потребно да овде напомене само још то, да се у § 9 законског пројекта нагласи, да се та лекарска уверења имају бесплатно издавати. 6) Да би се овај закон могао ефикасно спровести у живот, Југословенски женски савез сматра да је неопходно потребно предвидети увођење специјалне социјалне женске полиције, нарочито с обзиром на морално угрожену омладину и на сузбијање тајне проституције“. ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О СУЗБИЈАЊУ ПОЛНИХ БОЛЕСТИ § 1. Полне болести, у смислу овога Закона су: сифилис, гоногоксична инфекција и меки шанкр у свима облицима и без обзира на коме делу тела се налази локализација оболења. § 2. Свако лице оболело од полне болести мора одмах да се лечи. § 3. Свако лице. које оболи или посумња да је оболело од које полне болести, има право на бесплатан преглед и бесплатно лечење: а) у свим државним и самоуправним санитетским установама (болницама, универзитетским клиникама, амбулантама и т. сл.); и б) код среских и општинских лекара. § 4. Сваки лекар, који болесника од полних болести, обавезан је: 1) да обавести болесника о преношљивости његове заразне болести, о његовом обавезном лечењу и о законској одговорности ако кога зарази; да одврати болесника од ступања у брак, ако се пред истим налази,. до потпуног излечења; да болеснику преда штампано Упутство. које издаје Министарство социјалне политике и народног здравља; 2) да се код болесника обавести о извору заразе и да то достави надлежним властима, ради проверавања и предузимања потребних мера; 3) да дискретно води евиденцију болесника које лечи и да на захтев надлежне власти даје потребне податке; и 4) да опомене болесника, ако би лечење прекинуо или ако неуредно долази на лечење. Ако болесник и после опомене не продужи лечење или не поднесе доказ, да се лечи код другог лекара или установе поменуте у § 3 овога Закона, лекар је дужан да о томе учини писмену доставу надлежној власти. § 5 Лице, које лекару да лажно обавештење о извору заразе (§ 4), казниће се према одредбама овога Закона.

§ 6. Ако постоји опасност да заражено лице својим начином живота или небрижљивошћу у лечењу може своју болест да пренесе на околину, или на лица са којима долази у додир, надлежна власт ће, на основу лекарског мишљења, такво лице сместити у јавну болницу на лечење дотле, док не престане бити опасан за друге. Ово смештање треба вршити са што већом дискрецијом. § 7. Министарство социјалне политике и народног здравља предузима: 1) У вези са надлежним грађанским и војним властима све мере, да се широком пропагандом обавештавају најшире масе становништва, омладина, школска младеж и војска о опасностима од полних болести. Омладину ће, почев од њене 16 године старости, стручна лица на погодан начин обавештавати о полном животу, озбиљности и несрећама, које могу да проузрокују полне болести. За ову пропаганду користиће сва средства. као: предавања. позоришта, филм, публикације, слике, летци итд. Шефови и лекари амбуланторија за кожне и венеричне болести обавезни су да у овоме правцу покажу нарочиту делатност; и 2) отварање нових амбуланторија за кожне и венеричне болести. Шефови амбуланторија за кожне и венеричне болести старају се за отварање и одржавање Профилактичне станице при амбуланторијама. § 8. Држање јавних кућа је кажњиво дело из § 281 Кривичног законика. § 9. Лице које ступа у брак мора за венчање поднети надлежној власти уверење издато од државног или самоуправног лекара из кога ће се видети да не болује ни од једне болести наведене у § 1 овога Закона. Ако верски претставник, или претставник надлежне грађанске власти не буде добио оваква уверења од лица која желе да ступе у брак, па их ипак венча, казниће се по одредби § 399 став 1 Кривичног законика. § 10. Забрањује се лечење полне болести без личног прегледа болесника, према писму или поруци, или слањем лекова. Забрањује се свако рекламирање лекова за лечење полних болести, било да се врши усмено или путем штампе, објава, летака и т. сл. § 11. Лице. које несавесношћу, било полним сношајем или ма на који други начин пренесе полну болест на друго лице; лице које узме здраву дојкињу у погледу сифилиса код детета које болује од сифилиса; жена која болује од сифилиса а прими се за дојкињу код детета, које ову болест нема, казниће се по одредбама Кривичног законика. § 12. Министарство социјалне политике и народног здравља испитиваће социјалне узроке, који стварају и подржавају тајну проституцију, а у ци-

MART, 1933

ZENSKI POKREI

35