Ženski pokret

rom”. To je jedna smeša petroleuma, smole i sumpora, kojom su ovi naitapali drva, palili i pustili da plove po vodi. Takode u ХIX veku pri opsadi Sevastopolja, Englezi su upotrebili đulad napunjenu jednim arsenovim jedinjenjem, koje pri udisanju nije otrovno, ali koje širi jedan neizdržljiv smrad. Pa ipak, ni u velikom ratu francusko-nemačkom 18/0, ni u rusko-japanskom 1904 godine nisu upotrebljeni otrovni gasovi iako su u to vreme bili poznati baš neki najopasniji. Ideja o njihovoj upotrebi, međutim, počela se naglo širiti i stoga su velike sile u Hagu 1907 godine donele odluku da se upotreba bojnih otrova potpuno isključi u budućim ratovima. Na žalost, u svetskom ratu se pokazalo da ni jedna od zaraćenih država nije poštovala Hašku konvenciju. Ovo iskustvo treba da nas nauči da ako je moguće otklonimo sam rat, a sredstva kojima će se boriti doneće on sam po sebi. Upravo, svako će upotrpebiti ono koje će mu se činiti najrazornije i najjače. Sada da pređemo na sama sredstva. Jedno od mnogih, a koje nas u isto vreme i najviše interesuje, to je upotreba otrovnih gasova. Od 500.000 do sada ispitanih organskih jedinjenja, računa se od prilike da su 5.000 otrovnih, dakle 1%. Od ovih 5.000, u bojne svrhe samo bi se mogli primeniti oko 50. Na sreću, ne mogu se mnogo otrovna tela primeniti iz čisto tehničkih razloga: što nagrizaju metalne sudove koji služe za njihov prenos; ili pak što im je specifična težina relativno mala, ili što sa vazdušnim kiseonikom grade jedinjenja koja više nisu otrovna, ili pak što ih voda brzo uništava. Svi bojni otrovi nisu na običnoj temperaturi gasovita tela, kao što se obično misli, nego ih ima i tečnih i čvrstih. Mi ih delimo u grupe i to prema njihovom fiziološkem dejstvu. Tako grupu zagušijivaca sačinjavaju oni koji deluju na plućne organe, grupu plikavaca oni koji razaraju tkivo naše kože stvarajući plikove i rane koje dugo ne zaceljuju. U grupu suzavaca dolaze oni koji izazivaju suze i na taj način onemogućuju čoveka za ma kakav otpor; zatim grupa kijavaca koji su mahom čvrsta tela te prolaze kroz obične maske sa aktiviranim ugljem i primoravaju dat se maska skine. Njihova uloga baši jeste u tome da izazovu kijanje i skidanje maske, a odmah zatim sleduju druga jaka otrovna sredstva. U svetskom ratu ovakvo naizmenično slanje kijavaca i zagušijivaca nazvano je »šareno gadanje«. Osim gore pobrojanih grupa, imamo još dve, u koje spadaju oni, gasovi, koji dejstvuju otrovno preko živčanog sistema i najzad oni koji deluju direktno na krv.

Naravno, ova podela je samo približna, jer ima gasova koji bi mogli: po svom fiziološkem dejstvu da se uvrste u dve ili čak više grupa. Kakav će nadražaj pojedini gas da izazove kod čoveka, zavisi naročito u kojoj je koncentraciji. To znači koliko ima miligrama gasa na m 3 vazduha. No, po jačini nadražaja ne može se uvek suditi i otrovno dejstvo pojedinih gasova. Suzavci, naprimer, izazivaju mnogo jači nadražaj nego što su u stvari opasni po zdravlje. Kod suzavaca Izuzetak čini Akrolein, koji ostavlja trajne posledice, odnosno izaziva trajno slepilo, pošto deluje na samu rožnjaču oka. Kod kijavaca je, takođe, nadražaj mnogo veći nego li otrovno dejstvo. U grupu kijavaca dolaze bojni otrovi, koji sadrže većinom arsena. Najpoznatiji od kijavaca su Adamsit i Klark. Oni izazavaju kod čoveka kijanje i kašljanje a kad su u većim koncentracijama gađenje i povraćanje. No od ove vrste gasova čovek se brzo oporavi i docnije je potpuno zdrav. Nasuprot ovoj vrsti gasova stoje neki, kod kojih je nadražaj sasvim slab ili ga čak i nema, pa ipak njihovo dejstvo izaziva teške posledice, pa i smrt. Malo opširnije ćemo izneti osobine i dejstvo ovih poslednjih, jer su oni najopasniji i do sada su prigrabili najveći broj žrtava. Jedan od najotrovnijih gasova je bezsumnje fosgen. Pronađen je daleko još pre svetskog rata još 1811 godine i upotrebljavan je u industriji boja. Prvi put su ga u ratne svrhe upotrebili Nemci, pošto su se uverili da su Francuzi i ostali saveznici, već bili naučili da se štite od hlora, koji su pre toga, takođe prvi, upotrebili Nemci. Docnije se sam hlor više nije upotrebljavao, ali je njegova uloga u ratnim otrovima veoma velika, jer ulazi u sastav skoro svih gasova. Fosgen je na običnoj temperaturi gas, bezbojan je i u malim koncentracijama ima slab sladunjav miriš, koji potseća na trule jabuke. Pri tako malim koncentracijama kod čoveka izaziva pritisak u grudima i otežava disanje. U većim pak količinama njegovo je dejstvo ovakvo: udišući ga, on se skuplja u našim plućima po zidovima alveola. Nadražene alveole reagiraju na taj način, što propuštaju jedan deo plazme iz krvi. Ako gas dolazi u sve većim količinama, izlučavanje plazme uzima sve veći mah, krv se sve više zgušnjava, vazdušni kiseonik sve više dopire u krv, ugljen dioksid se sve više nagomilava, dok najzad krv ne jurne u pluća i čovek se uguši ili, bolje reći, udavi u svojoj sopstvenoj krvi. Često tada jurne i krvava pena na usta i na nos. Ako fosgen deluje u još većoj koncentraciji, onda nema ovog postepenog gušenja, nego za nekoliko minuta plućno tkivo se umrtvi i čovek je odmah gotov. Da bismo mogli

58

ЖЕНСКИ ПОКРВТ

април— maj, 1933