Ženski pokret

још једном су показали целоме свету, да жена уноси нови дух у еру човечанства, и тај дух пун љубави и жеље да конструктивни рад надвлада досадашњу тежњу за право јачег, дао је најбољег доказа за потребу уласка жена у политички живот свих народа, како би се њихов утицај у целоме свету ојачао и осетио. Посвећена је била пажња на овој конференцији појави, која се осећа у раду друштава, да се стално појављују нове интернационалне организације, које имају најчешће сличан циљ већ неким постојећим организацијама. И. а. смарта да ова појава означава увек издвајање колективне снаге жена и утиче на њено слабљење. Осећајући сву важност момента у коме живимо и потребу да се очува моћност и нераздвојеност колективне снаге жена, Алијанса сматра да је потребно поднети сте жртве, само да би се ова појава зауставила, и шта више да би се постигла што јача колаборација већ псстојећих друштава, као и евентуално њихово спајања. Управи је дат налог, да у томе правцу делује. Оснажене вером у бољу будућност, ојачане у убеђењу да феминизам мора победити за добро човечанства, напустиле смо Марсељ са тежњом да ојачамо своју снагу у раду за ослобођење жене.

Милена Атанацковић

РЕЗОЛУЦИЈЕ донете на конференцији Интернационалне алијансе у Марсељу

Право на рад а) Сматрајући да је право на рад основни услов да се сачува достојанство свакога човека, да жена као и мушкарац мора бити у могућности да развије своје способности и да сачува своју економску сигурност, констатујући да је светска криза изазвала појаву да се против раденица у извесним земљама предузму мере, које су угрозиле женама право на рад, Интернационална алијанса за право гласа и политичко васпитање жена протестује против таквих мера и захтева да се жени, било да је удата или не, признаје право на рад, да свака жена може слободно да развије све своје способноти, и да може живети од личне зараде. б) Констатујући пак да данашње стање економске депресије, као и промене у техни-

ци, могу још јаче умањити могућност запославања, и проузроковати отпуштања особља још у јачој мери, Алијанса тражи од својих учлањених организација да настоје у својим земљама, да се не предузимају никакве систематске мере општега карактера против извесне категорије раденика, а нарочито да се не предузимају специјалне мере противу жена, било удатих или неудатих. У случају евентуалног отпуштања из службе, да се захтева примена истога принципа за отпуштање како мушког тако и женског особља, а такође да се исти принцип примењује и у погледу избора приликом попуњавања упражњених места. в) Констатујући да се женама, које су незапослене, а нарочито удатим женама, врло често одређују мање суме помоћи у беспослици Алијанса препоручује својим учлањеним друштвима, да настоје да се незапосленим радницима помаже по истим принципима, без обзира на пол, и то како у погледу помоћи у беспослици, тако и у погледу накнаде осигурања против болести, у несрећним случајевима, старости итд. Ноћни рад жена С обзиром: 1) Да је међународни суд у Хагу изјавио, да се Вашингтонска конвенција, која тражи забрану ноћног рада жена у индустриским предузећима, не односи само на мануелне раденице, већ и на све остале жене, које заузимају виша звања; 2) Да је Интернационални биро рада констатовао да ни једна влада, ни једна организација није изјавила жељу да се и оне жене, које не врше мануелни рад, обухвате овом Конвенцијом; 3) Да су многе Владе сматрале, пре изјаве Хашког суда, да се ова Конвенција односи само на мануелне раденице; 4) Сматрајући, пак; а) Да је Интернационална конференција рада компетентна да изврши ревизију ове Конвенције; б) Да је мишљењем Хашкога суда сада ситуација потпуно промењена према оној, у којој је ово питање било приликом првог дискутовања о промени на Интернационалној конференцији рада 1931 године, - Алијанса тражи од Административног савета И.б.р. да у најскоријем року стави на дневни ред Инт. конференције рада ревизију ове конвенције, у циљу да се изузму из забране ноћнога рада

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ—МАЈ, 1933