Ženski pokret

žini lista s obzirom na težnje feministkinja, navodi pisac knjige „Ženski pokret u Vojvodini" veoma zanimljive pojedinosti. Nekoje od tih navodimo: „U početku, urednik (urednik je bio Arkadije Varađanin) odbacuje emancipaciju i ruga joj se. U prvom broju prvoga godišta, u rubrici: Iz ženskog društva, ima beležka o ženskom dvoboju, pa se podrugljivo tumači: „to su takozvane emancipovanke"... (str. 166 i 167). U naslednjim godinama list se često osvrće na rad feministkinja u stranom svetu, a urednik stalno dodaje svoj komentar da kod nas takav rad nije potreban, a ako bi postojao, on „bi bio samo moda". Godine 1906 predavala je u Novom Sadu poznata nemačka feministkinja i njeno predavanje je zabeležio „Ženski svet": „priznaje da je ostavila u Novom Sadu lep upečatak. Ali jako naglašava, začelo jače nego što je to predavačica izrekla u svom predavanju, da je domaćinstvo i mate instvo najpreči i najprirodniji poziv svake ženske, a za zahtev koedukacije upravo tvrdi da nije našao odobravanje".

Iako je bio urednik neraspoložen prema feminističkom pokretu, ipak „Ženski svet" donosi po koju belešku i članak o radu i težnjama feministkinja. Interesantna je sledeća beleška (str. 168): „Isto tako 1902, str. 2 beleži list sa zadovoljstvom, među rezultatima „koje nam je prošla godina dala na ženskom društvenem rasadniku‟ i to „da je i senat Kraljevine Srbije javno pretresao pitanje o javnom pravu glasanja za nezavisno ženskinje, te iako nije predlog prodro, lep je znak da su ga branili najodličniji predstavnici crkve i nauke". „Ženski svet" beleži ženske kongrese u inostranstvu i donosi o njima izveštaje, a „u godini 1908, „Ženski svet“ je već feministički raspoložen. U njemu izlazi poduži članak „Žensko pitanje..." (str. 169). Opšti talas buđenja žene širio se na sve strane... Još jednom napominjemo da je od interesa pročitati ovu knjigu. Beograd.

М. М. V.

Рад жена новинара у Пољској

Према подацима које доноси последњи број варшавског феминистичког листа «La Femme Polonaise», први женски лист у Пољској штампан је 1835. Он је био посвећен поглавито модним вестима и излазио је као такав све до 1861. Истодобно излазио је, али свега један пут годишње, други један лист «Pierwiosnek». Њега је уређивала Паулина Кракова. Доносио је углавном белетристичке чланке. Али пољске жене стварно су заступане у штампи тек после 1865. Те године почиње да излази лист талентоване песникиње и политичке раденице Марије Илницке. Њен лист, се звао «Bluszcz» («Бршљан») и излазио је сваке недеље. У том листу третирани су озбиљни проблеми у животу жене, нарочито њихово право на рад и професионално васпитање. Домаћинство и мода једва су додиривани. «Бршљан» И данас излази ма да је променио свој облик и садржај. Убрзо после «Бршљана» појављује се још један недељни лист «Tygodnik Mod i Powiesci» (Недељни лист за моду и приповести). Овај лист се нарочито ширио по многобројним пољским колонијама у Русији и Сибирији. Оба листа играла су важну улогу у васпитању више генерација пољских жена све до светског рата. Само они се нису борили за еманципацију жена и изједначење права, вероватно из бојазни да се не сукобе са конзервативним јав-

ним мњењем у Пољској. Борбу за једнакост права повела је најенергичнија песникиња Марија Турзима 1902 године преко свога листа «Nowe Slowo» «Нови Свет». Резултат те борбе био је што су демократске странке у Галицији унеле у свој програм изједначење политичких права за жене. После «Новог свота» појавило се више других листова са чисто феминистичким обележјем. Са задобивањем политичке независности, живот у Пољској развија се снажно и брзо у свима правцима. Пољским женама признато је право гласа и дата прилика да развију своје способности. «Бршљан» и даље излази, али не више као самостални лист. Око њега је створено једно издавачко друштво које пушта у јавност читаву серију публикација које се односе искључиво на жену, њен живот и рад на дому и ван дома. Поред «Бршљана» нарочито се истиче организација «Савремена жена» која издаје следеће листове: «Мој Дом», «Млада мајка», «La Femme Polonaise» (која излази на француском, енглеском, немачком и есперанто) и „Старт“, орган женског спорта. Обе те групе третирају и питања од општег социјалног интереса. Ни «Бршљан» ни «Са времена жена» немају одређен политички карактер. У том правцу вероватно ће успети «Рад жене грађанина» и «Прави пут». То су

ЖЕНСКНПОКРЕТ

СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР IрЗЗ