Ženski pokret
svoja prava. Tu ima veliku zaslugu Govékareva, koja je kao prva i dugogodišnja tajnica „Splošnega ženskega društva" u Ljubljani (osnovano g. 1901) davala pravac radu društva. Odmah pri osnivanju je otvorilo društvo prvu javnu knjižnicu u Ljubljani i priređivalo veoma zanimljiva predavanja (n. pr. Socijalizam i žena dr. A. Dermota ; Žensko pravo glasa dr. Milan Korun; Zadaci žene u porodici i društvu, Moderna žena Zofka Kveder). Govékareva je sama
davala na sastancima članica Spl. ž. dr. Iz izbora tema vidi se jasno tendencija njenog rada. Između ostalog je govorila o „Revolucionarnim strujama u ruskoj modernoj književnosti" ' o „Uspesitna borbe žena za ravnopravnost", o poljskoj književnici M Konopnickoj. Godine 1907 je na inicijativu Govékarove priredilo Spl. ž. dr. izlet u Prag i pod njenim vođstvom otišlo je 56 naših žena iz svih delova Slovenačke. U Pragu su prisustvovale sastanku pretstavnica svih slovenačkih naroda. Iduće godine je opet na njemu pobudu priredilo Spl. ž. dr. izložbu „Dete" u Ljubljaui, koja je u svakom pogledu sjajno uspela. Mogli bismo još iz svake naredne godine pokazati akcije toga društva, koje je vodila Govékareva. Svoje delatnosti nije ograničila samo na rad u društvu, nego je u tome vremenu pored svoje materinske dužnosti (gđa. Govékar ima 3 kćeri) i dužnosti uzorne domaćice radila još na drugoj strani: bila je takođe urednica mesečnog časopisa za domaćinstvo „Slovenska gospo-
dinja" (1905 — 1912). To je bio prvi časopis te vrste među Slovenkama i ona je pri uređivanju dokazala svu svoju mnogostranu naobrazbu i uvek dobro pogodila, šta je potrebno. U tome smislu moramo primiti i ceo njen rad za podizanje žene domaćice, koji se sastoji još u tome da je napisala kuvarsku knjigu „Dobra kuvarica" (g. 1903) i pet godina docnije knjigu najrazličitijih saveta za dobro vođenje domaćinstva „Dobra domaćica". Obe knjige su od važnosti još i zato, što je Govékareva velikom marljivošću sastavila slovenačku terminologiju za kuvanje i sve što je u vezi s tim poslom. Pri osnivanju Jugoslovenskog ženskog saveza je Govekareva odlično sarađivala i bila dugo godina tajnica slovenačkog dela J. ž. s. Prisustvovala je skoro svim skupštinama Saveza i zatim savesno tumačila slovenačkim ženama rad Saveza. Kada je godine 1926 proslavilo Spl. ž. dr. u Ljubljani 25 godišnjicu svoga rada, Govékareva je dala pobudu da društvo izda za tu proslavu knjigu o slovenačkoj ženi, u kojoj bi bio skupljen i obrađen materijal njenog razvijanja i rada. Knjiga je u istini izašla pod imenom „Slovenska žena". Govékareva je tu uložila toliko truda, toliko energije, pokazala se i kao urednik i kao pisac na takoj visini da će ova knjiga biti uvek najjači dokaz njenih velikih vrlina. S malim izuzetkom je morala napisati skoro sve članke sama jer su ranija obećanja za saradnju ostala samo obećanja. Kada je bila osnovana ove godine u Ljubljani banovinska sekcija Jug. ž saveza, gđa. Govékar je bila jednodušno izabrana za pretsednicu. Time su Slovenke pokazale koliko cene njeno delo, kakvo čvrsto poverenje imaju u nju kao javnu radenicu i kako je smatraju Ženom, punom mladalačkog zanosa za rad. Podvući treba tom prilikom još jednu lepu osobinu gđe. Govékar: skromnost. Štogod je uradila plodnog i korisnog, nikad nije tražila neko naročito priznanje, nikad nije umela da svoj rad iskoristi za isticanje sebe. Neka bude u tome pogledu primer svim javnim radenicama. Život g-đe Govékar može biti primer svim ženama šta se može, ako se hoće. Ona se udala mlada, odgajila troje dece i sada se već raduje svojim unučićima, uzorno vodila domaćinstvo, bila je veran drug svome mužu u negovom književnem radu za sve je našla vremena, za svakog je imala razumevanja, svima je pomagala i sama sebe je obrađivala dalje. Ta energija neka joj ostane očuvana još dugo vremena. To joj želimo za njen 60 rođendan.
Štebi Alojzija
1934 SEPTEMBAR-OKTOBAR
ŽENSKI POKRET
99