Ženski pokret

ФЕЉТОН

Најновија чешки женски роман

У данашње доба, када жене постижу стварну равноправност у људском друштву, намеће се и нама самима критичко питање: доприносимо ли ми својим радом вишим творачким вредностима? Мене највише интересује питање књижевног стварања, што жене значе у литератури. Женска књижевност је још и данас не само ствар уметности, него и ствар социјална, као што се види већ из везивања тих самих двеју речи, које не означују књижевне ствараоце по правцу њихова рада, већ по томе што припадају женској половини човечанства. Та чињеница има своје узроке у историском положају жене уопште. Прве списатељке, ако нису припадале вишим друштвеним редовима, биле су често у друштву и од јавног мнења презрене, по прилици онако исто као и глумице у оно време. Али ново доба признало је жену a с њом и књижевницу и у друштву и у уметности. Предрасуде су ипак трајале и даље, и зато су многе књижевнице писале под мушким именом, да би се бар привидно изједначиле са својим мушким друговима. Поред природне тежње за афирмацијом и остварењем њихових нада, тежиле су прве књижевнице и за тим да докажу свету, да су способне за стварање као и мушкарци, а то је многе довело до сувише наглашене мушкости; међутим се од њих тражило да у својим књижевним делима изразе управо своју женскост. У томе захтеву било је много радозналости како he жене изразити своје душевне и телесне облике, своју особеност, своје битно женско, и зато су многе књижевнице цртале саме себе и откривале своју душу свету, поверавале своје тајне, мислећи да је то та уметност која се од њих тражи. Зато се пребацивало женама да им је први суд правилан, али да не умеју анализирати. С временом су увиделе књижевнице и њихови критичари, да је уметност једна и за мушкарца и за жену, а стварност је доказала у светској литератури да ћете у делима жена наћи више такозваних мушких елемената него у делима мушкараца, а да мушкарци много пута показују у својим делима мане приписиване раније женама. Будућност he сигурно и без мушких псеудонима довести до једнакости мушкарца и

жене у уметности и пред њеном строгом дисциплином и захтевима. Циљ мога предавања je: обратити пажњу на сјајну висину данашњег женског романа, који најбоље сведочи о уметничким и сваралачким способностима чешке жене, наше словенске сестре. Изабрала сам овде неколико истакнутих чешких књижевница, које су својом уметношћу доприреле развоју и обогаћењу чешке литературе. Није то нека нарочита карактеристична женска литература, него, ја желим да вас упознам с оним што су написале за две три последње године жене које су за неколико десетина година свога заједничког рада на чешкој култури, друштвено, политички и господарски живеле много снажнијим животом него мушкарци и доживеле тако огромне промене у свом положају у људском друштву и у своме властитом народу. То је доказ да се дух жене за време кратког њеног развоја као списатељке афирмирао као равноправан. Покушаћу да вас заинтересујем за најважније романе најзначајнијих чешких књижевница. Божена Бенешова, члан Чешке академије наука и уметности, понос чешке женске литературе, открива у својим делима трагичну иронију живота. У свом зрелом делу, у коме као да и нема поступног развоја, него се у њему одмах огледа њен таленат у потпуности труди се трезвено и дисциплиновано да с личностима из својих дела из залосних разочарања и непријатних искустава стигне до друге cpeћe, но што је лична. Али пут до те cpeћe води само кроз веру да бол има у себи благословену снагу искупљења и да морални начин живота поред свих разочарања може бити ослонац за позитиван поглед на свет. Тражење правде је њено основно обележје. Ту правду тражи нарочито у својој трилогији из ратног и предратног доба. То су њени последњи романи: Удар подземни пламени и Трагична дуга. Радња тих романа збива се у малом провинциском граду, спојеном с Прагом нитима судбине. У првом делу аутор слика живот и трагичне догађаје у моравској вароши Ровинову за време прве године светског рата. У средишту догађаја је Алена Худецова, незаконита кћи фабриканта Малоте. Алена, врло интелигентна девојка, одређена је за жену своме

1934 SEPTEMBAR— OKTOBAR

ŽENSKI POKRET

101