Ženski pokret

bio osnovan na sledećim ubeđenjima: današnje prilike u celome svetu i krize koje ga potresaju, ugrožavaju koliko dužnosti i prava intelektualca, toliko i miran razvitak čovečanstva. Zato je potrebno da negujemo one duhovne snage koje su univerzalne i za koje ne postoje državne granice. G-đa Kydd, pretsednica Ženskog saveza iz Kanade, izabrala je veoma aktuelnu temu: na koji način treba da vaspitamo omladinu za zadatke građanina čovečanstva. Rekla je da je dužnost matera da navikavaju svoju decu na internacionalno ophođenje u duhu stare izreke: »Muškarac gradi ceste, a žena uči decu da idu po njima.« O ulozi štampe, filma i radia za podizanje duhovnog života, govorila je Francuskinja g-đa Dreyfus-Barney. Ocrtala je zadatak žene koji je sledeći: treba sprečiti da se ne zloupotrebi štampa, kino i radio za propagandu mržnje medu narodima, jer mržnja seje razdor i time priprema tlo za nove ratove. G-đa Cantacuzen (Rumunjkinja) je kao poslednji govornik izložila ulogu narodne umetnosti u službi internacionalne saradnje. b) Pravo žene na rad. Najveće interesovanje je vladalo ne samo među delegacijama kongresa, nego u celoj francuskoj javnosti za javni zbor koji je bio 5 jula na Sorbonni. To veče su govorile žene o goničem pitanju koje ih danas u svima zemljama podjednako potresa, o pitanju ženinog rada. Za taj zbor prijavilo je 15 internacionalnih ženskih organizacija svoju saradnju, tako da možemo reći da se čulo mišljenje žena svih kontinenata. Zbor je vodila g-đa C. Matheson, a prvi govornik je bila i našim ženama dobro poznata g-đa Brunschwig koja je govorila u ime Intern. alijanse za žensko pravo glasa. U ime te organizacije je izjavila između ostalog i sledeće: »Žene, najodlučnije odbijamo insinuaciju da mi svojim radom oduzimamo muškarcu hleb time što tražimo prava da same zarađujemo, da se možemo same izdržavati i da možemo na taj način očuvati svoje dostojanstvo. Ne dozvoljavamo da se materinstvo, koje nam donosi radost, zloupotrebljava u nameri da nas guraju iz poziva ili da nas sprečavaju zbog toga pri vršenju naših građanskih dužnosti. Protivimo se najenergičnije tome da nas u ime naših dužnosti kao domaćica koje nisu za nas teret ako ih ispunjavamo iz slobodne volje sprečavaju da ne možemo upotrebiti svoje sposobnosti i svoju nezavisnost što bolje.«

Član švedskog parlamenta, g-đa K. Hesselgren, prva žena u Švedskoj koja je postala inspektor rada, dala je pregled o zakonima i uredbama koje danas u raznim zemljama ograničuju rad žena u pozivima. G-đa M. Thibert koja je bila delegirana od Int. biroa rada, govorila je o položaju žene u pozivu obzirom na prilike na tržištu rada. Privredna kriza je naravno zaoštrila taj problem i dovela do nezdrave konkurencije između žene i muškarca. Ta konkurencija ima svoj izvor u faktu da je ženina radna snaga jevtinija, a zahtev da se ograniči rad žene ima svoj koren u strahu od jevtinije radne snage. G-đa Thibert smatra da se možemo uspešno boriti protiv tih fakata samo na osnovi načela »za jednak rad jednaka nagrada.« Zatim su još govorile: g-đa Philips, pretsednica saveza ameriških ženskih društava, o radu žena u odnosu prema demokratskoj i autoritativnoj državnoj ideji, i izvela je zaključak da ni jedna ni druga ne mogu da se potpuno ostvare bez rada žene: g-đa M. Hoheisel, pretsednica Austrijskog ženskog saveza o temi »Radna žena i osnivanje porodice«; pretsednica Udruženja univerzitetski obrazovanih žena u Francuskoj, g-đa Veillier-Duray je dala pregled o položaju akademski obrazovanih žena u raznim zemljama i kritikovala mišljenja koja mnoge žene izražavaju o svome radu. Na kraju je jednoglasno primljena sledeća rezolucija: Zbor izjavljuje da žena, udata ili neudata, ima isto pravo da radi za zaradu kao što ga ima muškarac; zbor protestu je najodlučnije protiv svakog pokušaj a da joj se otme to pravo. c) Protiv ropstva. Poslednji javni zbor bavio se pitanjem onih nesrećnih pet miliona ljudi koji su osuđeni da provedu svoj mučan život u ropstvu. Govornici su živo naslikali patnje tih robova, naročito žena i dece. Pokazali su da postoji ropstvo u najraznovrsnijim oblicima: kao prisilan rad za oduživanje, rad dece, njihovo zloupotrebljavanje za nemoralne svrhe, razni svadbeni običaji u Africi i Aziji itd. Na zboru je bila primljena rezolucija, kojom Int. ž. s. pozdravlja zaključak Društva naroda da će se boriti za otstranenje ropstva u kakvom bilo obliku ono postojalo. II. RAD KOMISIJA Kongres se bavio svim aktuelnim pitanjima javnog života. Ta pitanja pretresla su se najpre u komisijama i zaključci debata kao rezolucije predložene su plenumu. Primljene su bile sledeće rezolucije:

94

ŽENSKI POKRET

SEPTEMBAR—OKTOBAR 1934