Ženski pokret

Pitanje egzistenčnog minimuma

I. Ove godine u februaru je Jugoslovenski ženski savez sazvao veliku konferenciju iz svih delova naše zemlje da na njoj žene izraze opravdane težnje na rad i zaradu. U rezoluciji je tada traženo - pored drugih važnih stvari - i sledeće: „S obzirom da velika nezaposlenost ima kao čestu posledicu minimum za život, tražimo da država odredi minimalne nadnice, koje moraju biti jednake za oba pola. Isto tako tražimo da država nade načina da nagna poslodavce da uredno plaćaju nadnice svojim radnicima i da se postara da ukloni sve uzroke, koji od strane države za to postoje, jer su česti slučajevi da se usled neisplaćene zarade radničke porodice nalaze u najvećoj bedi, a ujedno to pojačava križu smanjujući kupovnu moć potrošača.” U kakvoj meri su bili ovi zahtevi opravdani, dokazuje nam najbolje studija g. Bogdana Krekića „Radnička nadnica." (Radnička nadnica kao privredni, socijalni i kulturni faktor. Razmatranja u prilog donošenja zakona o minimalnim nadnicama od Bogdana Krekića. Beograd 1934. Izdanje Centralnog sekretarijata radničkih komora Jugoslavije.) Odmah na početku svoje studije g. Krekić kaže: „Nadnice naših radnika i plate nameštenika pale su već tako duboko da moraju da obrate na sebe javnu pažnju." (Str. 8) Da su se uistini srozali prihodi radnog sveta na takav nivo da se njihovo smanjivanje ne može više dopustiti, za to je studija g. Krekića prvoklasan dokumenat i najrečitiji dokaz da se osigura egzistenčni minimum naročitim zakonom. U toku svoje rasprave g. Krekić je nepobitno dokazao vezu između prihoda radnog sveta i stvaranja kulture, i time je postavio pitanje minimalnog prihoda u red najvažnijih socijalnih pitanja, jer je samo materijalna sigurnost čvrsta osnova za širenje i prodiranje kulturnih težnji. Naravno da povoljno rešenje pitanja egzistenčnog minimuma zavisi od mnogih faktora i zato će njegovo uzakonjene biti veoma teško, ali će biti sigurno lakše ako pomoć dobije naročito od onog dela javnosti koji je socijalno svesan i koji oseća svoju odgovornost za dobru sudbinu zajednice. Stoga želimo da se u izlaganja g. Krekića udube naročito žene, koje uvek pokazuju da u njima gori iskonsko osećanje za socijalnu pravdu i da napregnu preko svojih organizacija sve snage da se što pre i što bolje reši pitanje egzistenčnog minimuma. II. Skoro istodobno kada je izašla knjiga g. Krekića, radnička komora u Ljubljani je objavila svoj

predlog za nacrt zakona o minimalnim nadnicama s pravilnikom za izvršenje toga zakona. Nacrt zakona i pravilnika Ljubljanske radničke komore razočarao je svakog, koji je ubeđen da se to pitanje ne može rešiti nekim birokratskim metodama, nego samo na osnovi realnih činjenica života. Realne činjenice života su pak u tome slučaju faktični troškovi skromne, a ipak pristojne egzistencije, kao što pokazuje studija g. Krekića, a ne nadnica, koju uzima Ljubljanska radnička komora za osnovu i koju danas prima radnik, jer je baš ta nadnica nedovoljna za život. Zakonski nacrt o minimalnim nadnicama radničke komore u Ljubljani zamišlja naročiti inspektorat koji će prema mesnim prilikama uređivati visinu minimalne nadnice. Da inspektorat ima smer pri određivanju minimalne nadnice, radnička komora u Ljubljani je izradila nacrt pravilnika prema kome deli radništvo na četiri kategorije: 1.) nekvalifikovano radništvo, 2.) nekvalifikovano sezonsko radništvo, 3) kvalifikovano i priučeno radništvo i 4) ista kategorija kao pod 3, a koja ima samo sezonsko zaposlenje. Za osnovu pri odmerivanju minimalne nadnice pravilnik predlaže prosečnu dnevnu zaradu radništva, osiguranog pri nadležnom okružnom uredu. Ta prosečna dnevna zarada je iznosila n. pr. meseca jula ov. g. pri okružnom uredu u Ljubljani Din. 22.57. Na osnovi toga broja dobija se visina mesečne minimalne zarade ako ga pomnožimo s izvesnim brojem, koji raste sa starošću radnika. Ljublanska radnička komora je na osnovi ovoga postupka izračunala sledeće mesečne minimalne nadnice za nekvalifikovano radništvo („Slovenec" od 9 septembra 1934 g.): Mesečno u Din. Starost muški ženski od 14—17 god 225.70—338.55 225.70-338.55 od 18—20 „ 338.55-586.82 338.55—496.54 od 20-24 „ 586.82—744.81 496.54-564.25 od 24—30 „ 744.81—902.80 564.25-609.39 iznad 30 „ 902.80 609.39 Prema ovoj tablici brojevi s kojima se pomnoži prosečna dnevna osigurana nadnica jesu sledeći: za muške 10, 15, 26, 33, 40, a za žene 10, 15, 22, 25, 27. Pošto prema izađenom pravilniku služi gore navedeni mesečni iznos mesečne minimalne nadnice za osnovu minimalne nadnice za ostale kategorije radništva, provlači se razlika između zarade muškarca i žene kroz sve prihode svih kategorija radništva. Prema pomenutom pravilniku iznosi minimalna nadnica ne-

106

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР 1934