Ženski pokret

manje da prištedi potrebno za život preko zime kada uopšte nema mogućnosti zarade. Plate trgovačkih nameštenika od 22 do 25 godina života u stotine slučajeva ne premašaju 300 dinara mesečno. A taj svet je po pozivu svome dužan još i da se lepo odeva." Nadnice srozavaju ne samo privatna preduzeća, nego i državna i monopolska. Ujedinjeni savez železničara je ustanovio da su „U železničkim radionicama i na pruzi u toku minulih 5 godina plate pale: pružnom osoblju za 50%, radioničkom za 38%, a svemu ostalom za 35%. Isplata posle raznih odbitaka koju je mesečno dobivao na ruke iznosila je: za radnika: 1930 1931 1933 u Din.: posle jedne godine 624.- 522.- 480posle osam godina 810.— 637.- 568.posle 35 godina 1175. — 950. — 850.za profesionalistu: posle osam godina 1130.- 850.- 765.posle 35 godina 1610.- 1225.- 1090.Zbog skraćenja radne nedelje na 5 dana stvarne zarade dane iznose oko 20% manje nego što je gore iskazano". Preduzeća državnog monopola u poslednje vreme otpuštaju masu radnika i radnica radi toga da bi ih, ponovnim primanjem u službu, mogli iznova da razvrstaju. Stalni radnici su imali plate 35—40 dinara, a sezonski 18 —2O. Sada se radi na tome da u što većem broju stalni radnici budu prevedeni u privremene, a privremeni u sezonske da bi im skinuli nadnice; a pri tome uprava monopola tvrdi da utvrđene plate stalnih, privremenih i sezonskih radnika - neće dirati! Ima krajeva gde su monopolska preduzeća merodavna za određivanje radničkih nadnica uopšte, u celome kraju. Kada su na primer srozane plate monopolskih radnika u Južnoj Srbiji, one su za sobom povukle i nadnice radnika na izgradnji puteva. Stvorila se situacija da preduzimač građenja puteva stvarno plaća nadnice daleko ispod visine koju bi po ugovoru sa Ministarstvom saobraćaja morao da plaća; sva velika razlika - razume se! - ostaje u džepovima preduzimača, a radnici i sva okolina koja bi od radničkih zarada videla koristi stežu kajiše. Najnovija statistika radničkog osiguranja iznela je na javu još jednu do tada nepoznatu žalosnu istinu. Naime: da uradničkom osiguranju u prvom nadničkom razredu, sa nadnicom ispod 8 dinara, nisu sve sami šegrti, nego da tu ima i čitava masa odraslih ljudi - što smo mi uvek tvrdili. Ta najnovija statistika pokazuje da je sa nadnicom ispod 8 dinara u doba starosti

od 19 do 22 godine bilo 11.927 radnika, od 23 —27 godina 2.577 radnika, 28—32 1.076, 33 —37 670, 38—42 384, 43—47 322, 48—52 218 lica, i još nekoliko stotina njih iznad 52 godine starosti. Naročito je očajno stanje radnika i radnica u našoj tekstilnoj industriji - bez obzira što je to jedna od onih naših proizvodnih grana koja je u poslednjim godinama bila, i stalno je blagodareći protekcionizmu - u visokom prosperitetu. Pred javnošću je već zabeležen i ovaj fakat: „Pred Radničkom komorom u Zemunu bio je jedan spor gde je poslodavac industrijalac uporno tvrdio da se sa svojom radnicom (ispod 14 godina) koja ga je tužila pogodio, posle četveromesečne besplatne „probe", da ona radi sa nadnicom od 40 i slovom četrdeset para dnevno. Od pedeset radnica u tome preduzeću samo njih četiri imaju preko 14 godina. A o higijenskim uslovima u toj fabrici da se i ne govori." U ovim podacima g. Krekić iznosi nominalne nadnice, t.j. one koje poslodavac faktično isplaćuje. A da dokaže još jače koliko su one nedovoljne, on zatim upoređuje cene proizvoda poljoprivrede i cene industrijske proizvodnje da ilustruje na taj način pravo, realno stanje nadnica. On kaže: (str. 25, 26, 27). „Kada se radnici žale na spuštanje nadnice, obično im odgovara da su pale i cene poljoprivrednih proizvoda, i kirije, i da sve to utiče tako da nadnice ma da su pale u sumi novčanih jedinica, u stvari realno nisu pale, nego da su šta više još i povećane. Ali to što se tako naprazno govori - ne odgovara istini. Odmah će se videti. Indeks cena radničke komore pokazuje ove indeks-brojeve za proizvode koje a) seljak prodaje: I-II-1933 I.I.1933 I.I.1934 u dinarskim novčanicama 1180 1082 960 u zlatu 107 98 68 b) seljak kupuje: u dinarskim novčanicama 1608 1548 1508 u zlatu 146 140 106 To što seljak kupuje jesu uglavnom industrijski proizvodi. Cena industrijskih proizvoda je dakle u velikoj nesrazmeri sa cenama agrarnih proizvoda. Nema sumnje da kod ovih cena značajnu ulogu igraju i javne dažbine. Ali izvesno igraju i karteli kojima industrija obiluje. Industrija dakle pored svih žalbi na sve veće javne terete, zna svoje račune. Ali njeno poslovanje je knjiga sa sedam pečata, sakriveno od javnosti. Zato industrija i može, pod plaštem misterioznosti, da se zabarikaduje protiv svih radničkih i namešteničkih nastojanja za povišenjem njihovih plata i nadnica. Po shvatanjima industrijalaca, sva razlika

НОВЕМБАР 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

109