Ženski pokret

FRANTIŠKA PLAMINKOVA

5 februara ove godine napunila je Františka Plaminkova 60 godina svoga života. Františka Plaminkova, koja je posvetila ceo svoj život radu za dobro svoga naroda, jedan je od najmarkantnijih ženskih likova u Čehoslovačkoj. Od rane mladosti je radila za oslobođenje žene, za vreme svetskoga rata za oslobođenje svoga naroda, a sada izgradnje u mladosti započeti rad. Kao učiteljica i nadzornik ženskih zanatskih škola mnogo se bavila i pedagoškim pitanjima. Plaminkova nije od onih nazovi političara kojima je stranka i njene pristalice sve, nego je političar širokog horizonta i njoj su zemlja i narod kao celina iznad interesa stranke. Od godine 1925 i dalje je senator. Kao senator je trajno član budžetskog odbora za spoljne poslove. Prema torne se vidi kakvo veliko poverenje uživa od Strane senata, jer su ovi odbori između najvažnijih u svakom parlamentu. Plaminkova je poštovana u svima međunarodnim ženskim organizacijama, i skoro u svima je član upravnog odbora i pretsednica raznih internacionalnih komisija. Nama je veliki prijatelj, i živo se interesuje za naš narod. Bila je često među nama; dolazi nam uvek sa iskrenim osećajima, i dočekivana je od naših žena uvek srdačno. Od sveg srca joj želimo da još dugo radi za svoj narod i za napredak žena celoga sveta.

Alijansa Ženskih pokreta

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У НАЦРТУ* НОВОГ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНА 3A КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ

*) Нацрт, како га је предложила комисија којој је била поверена његова израда.

За чланице Женског покрета и жене уопште мора бити од нарочитог интереса начин, на који је регулисан правни положај жене у нацрту новог Грађанског законика за Југославију. Ово из два разлога. Једно, што у нашој земљи постоје шест разних правних подручја, а друго, што је у некима правни положај жене веома неповољан. Да бисмо изложили предложену промену, задржаћемо се на оним поглављима и прописима нацрта односно предоснове како се званично назива нацрт грађанског закона за Југославију који регулишу правни положај жене као личности, супруге, мајке и штитника (тутора) а затим, њен положај у наследном праву и при брачним уговорима. Како је као образац за израду овог нацрта у главном послужио Аустријски грађански закон са новелама, који и данас важи у Словенији, Далмацији и Прекомурју, при излагању означеног дела предоснове, указиваћемо на сличност или разлику са Аустриским грађанским законом у новом и старом тексту (на снази у Хрватској, Славонији и једном делу Војводине), као и са Српским грађанским законом. На Српски грађански закон зато што је и он при изради својој пре 90 година имао за образац

Аустриски грађански закон од кога је у многоме отступио, нарочито у погледу права жене, чиме је и створио њен неповољан положај. I У поглављу о праву личности од нарочитог је значаја, што је и удатој жени призната делатна способност, што значи способаост за предузимање и вршење правних послова, а која је призната лицима способним да се сама старају о својим пословима или, како се предоснова изражава, лицима која располажу својевласношћу. Удата жена није више, противно Српском грађанском закону, у погледу делатне cпoсобности убројена у малолетне, ума лишене и пропалице, те јој је према томе призната делатна способност. Да је јасније, није јој према предоснови потребно „одобрааање поступка“ од стране мужа. Сасвим је јасно, да се у браковима у којима влада хармонија никакав важан акт не треба и неће предузимати без договора и споразума супружника; али у браковима у којима, на жалост, влада дисхармонија бар ћe бити избегнуте све непријатности малтретирања жене од стране мужа око давања овог одобрења, као и дангубљење приликом тражења интервенције старатељског суда за случај неодобравања поступка жениног од мужевљеве стране.

2

ЖЕНСКП ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935