Ženski pokret

право тражити од својих родитеља издржавање и васпитавање, према њиховој могућности, али није под очинском влашћу свога небрачног оца, већ га засупа тутор (штитник). За издржавање прво је дужан отац, затим мати (ако он не би могао) а после ње њени родитељи. Карактеристично је да се суд мора старати да се очинство призна ванпарничним путем или да се утврди путем спора, ако је то потребно ради заштите детета. Небрачна мати има право накнаде од небрачног оца детињег за трошкове око порођаја и за издржавање за 4 недеље пре и 4 недеље после порођаја, макар се дете и мртво родило. Ако би отац умро пре порођаја, мати има право на ову накнаду из његове заоставштине. Ово право захтева матере застарева за три године после порођаја. Ако небрачна мати не живи блудно, може се по њеном предлогу и пре порођаја издати налог оном, чије се очинство у датом случају вероватним учини, да код суда депонује износ за издржавање детета у прва три месеца по рођењу и за трошкове жени на које она има права, по ранијем што смо већ споменули. Докле мати може и хоће да сама васпитава своје небрачно дете, отац јој га не сме одузети, а трошкове за његово издржавање мора сносити. Али, ако постоји опасност за дете услед материног васпитања, онда ћe по томе питању донети одлуку штитнички суд. Небрачни родитељи могу се и поравнати у погледу издржавања и васпитавања небрачног детета, али то не сме бити на штету детињу. У случају смрти небрачног оца, његови су наследници дужни издржавати небрачно дете, као и мајку у погледу већ истакнутог обима њеног права. Очинска власт престаје детињим пунолетством, ако се из нарочитих разлога не продужи. Ти су разлози телесне и душевне мане, услед којих се дете само не би могло издржавати ни старати о својим пословима, као и ако је дете склоно расипништву. Ова власт може престати и раније, ако дете, које је напунило 18 година то затражи или на предлог пристане, наравно уз одобрење суда. Тим ослобођењем ступа у права и дужности пунолетног лица. Кад се кћи малолетна уда, о њеној особи стара се муж, али у погледу њене имовине отац има права и дужност стараоца (скрбника). Вршење очинске власти може бити и обустављено, ако отац изгуби делатну способност, ако буде лишен слободе по казни дуже од године дана, или ако своју власт злоупотреби, у ком се случају поставља штитник детету

или се отац ставља под надзор суда и са њим се поступа као са штитником. Туђу децу може усвојити свако, ко нема своје деце, или ко се није заветовао да неће ступати у брак. Усвојилац мора имати пуних 40 година, а усвојеник мора бити млађи од усвојиоца бар l8 година.(Српски грађански закон захтева 15 година у разлици, не одређујући минимум година усвојиоцу). Без ових ограничења допуштено је усвојити само своје небрачно дете, ако се оно не може позаконити браком родитеља. Усвојење уопште не може бити условно, нити ограничено одређеним временом. Не може се усвојити свој брачни друг, ни брат, ни сестра, као ни сродник у правој линији. Уговор о усвојењу мора да је састављен у облику јавно-бележничког акта или оверен од суда (уопште да је у облику јавне исправе) и треба да га потврди суд. Права из усвојења су ова: усвојеник добија породично име усвојиоца (што је битно), затим између усвојица и усвојеника, као и његових потомака, наступају усвојењем иста права као и између брачних родитеља и деце (у колико закон што не изузима). Поочим стиче очинску власт. Усвојеник овим не губи права према својој рођеној породици, али не ступа у сроднички однос са сродницима усвојиоца. Права између усвојеника и усвојиоца могу се уговором одредити али тако, да се битна страна усвојења не мења и права трећих лица сувише не крње. Овај се однос може и раскинути, али само уговором између усвојиоца и усвојеника. Овај уговор мора бити у истом облику, као и уговор о усвојењу. Најзад предоснова предвиђа и примање деце ради неге (установа која одговара нашем садањем храњеништву). У овом се случају не могу применити права и обавезе, која важе за усвојиоца и усвојеника. Сем тога, они који примају дете. на негу, немају права на накнаду трошкова око те неге. Али ако хоће странке да о овоме склопе уговор, суд га мора потврдити, нарочито из обазривости због евентуалног сужавања права детета или због тога што би му се налагале неке нарочите обавезе. IV Поглавље о штитништву, скрбништву и помоћништву даје нам нове изразе, јер смо до сад знали за туторство и старатељство. Штитништво одговара туторству, а скрбништво и помоћништво старатељству. У главном је разлика између штитништва, скрбништва и по-

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1935

ЖЕНОКИ ПОКРЕ! 1

7