Ženski pokret

ког рада, тако убитачног баш по материнство. У животу старих Римљана био је један век у коме су кућу бремене жене китили цвећем. У старој Атини кућа трудне жене била је неповредиво заточиште чак и за злочинце. Ренесансно сликарство сматрало је идеалом женске лепоте бремену жену.

Данашња жена не тражи ни цвећа ни привилегије кад у мукама носн новог грађанина. Она тражи само да јој се омогући да без трзавица и брига изврши свој првенствени природни задатак рађање и одгој деце. Вршац

Анђелија Милићевић

учитељица

Uticaj profesije žene na brak

Dr. Aleksandar Kostić, profesor beogradskog univerziteta, javnosti poznat po anketi koju je cijeli jedan stalež vodio o tome da li njegovi prevodi seksualne literature spadaju u pornografiju, bombarduje u „Politici" od 10 marta publiku učenim i moralnim pridikama. Tu se ugledni profesor razniježio nad teškom sudbinom uposlenih žena i njihovim teškoćama da održe brak. Kamo sreće da se razniježio nad sudbinom neuposlenih, koje ne znaju otkud da prehrane svoju siročad! Gospodin profesor sentimentalno uzdiše nad umanjenim plodom uposlenih matera i nad njihovim strahom od djece. I sve u njihovom interesu! Međutim taj bi učeni zaštitnik slabijih trebalo da zna, da bi morao najprije da onemogući učestvovanje žene u industriji, poljoprivredi i trgovini, a tek tada da stigne do žene činovnice, privatne i državne, čiji je položaj s finansiske Strane i obzirom na rad ipak povoljniji za uposlenu Ženu i njenu decu. Zašto se g. profesor nije pozabavio činjenicom da one žene „kod kuće“, a to su 80% naših žena. t.j. seljanke, obavljaju teške poslove neposredno i prije i nakon porođaja? Zar seljanka nije gore eksploatisana od bilo koje fabričke radnice i činovnice, koja barem za porođaj ima svoj zakonski dopust? Da potsetim čitaoce samo na članak „Patnje žene“ od gde Nade Katanić u prošlom broju „Ženskog pokreta!“ A naravno da slični pojmovi o higijeni babinja i poroda važe po cijeloj našoj lijepoj domovini. Dok ovih 80% naših žena stradaju u ovim primitivnim odnosima nad kojima može da proplače i daleko manje sentimentalan čovjek od g. profesora, zar da se dotle na nas znalački primenjuju statistike iz savremenih prilika jedne kulturne zemlje u kojoj trudna žena barem vidi liječnika! Zar g. profesor može da misli da se polovina čovječanstva može služiti njegovim uputama i direktivima, kao da u stremljenjima

savremenog društva nema nikakovih boljih direktiva ni srećnijeg rješenja do njegovih? Dakle à la Hitler i Mussollini ženi opet Wilhelmov četvorokut: Küche, Kirche, Kleider, Kinder. Kao da, odašiljanjem i zadnje industrijske i intelektualne radnice kući, ne bi žena zadržala svoje mjesto u poljoprivredi, na Primorju čak prikovana us veslo, i u cesto mnogo napornijem i nehigijenskijem kućnom obrtu, i kao da ne bi bila još potčinjenija ambijentu, kad bi je izbacili i iz ovo malo javnog života, gde ipak postojano stiče glas. Inače, uvijek isti g. profesor, dobrohotno dozvoljava čak i emancipaciju samo ne znam u čemu? Isključenjem žene iz javnog života postaće njen položaj još jadniji i još podložniji tiraniji okoline, a društvo bi još manje znalo za njena prava i slobodu. Kako bi bilo da pozovemo u pomoć Ataturka da rastumači g. profesoru da može postajati i jedno dobro socijalno zakonodavstvo sa svom zaštitom žene, djece i majke (ali koje se primenjuje u praksi) i jedan dobro plaćeni rad (jednaka nagrada za jednaki rad), pa da žena radosno vrši svoje dužnožti majke i javne radnice. Tvrđenje da žena javna radnica bježi od materinstva obična je neistina, pošto ona teži unapređenju i usavršavanju svoje ličnosti i prema tome materinstvu. G. profesor se zaletio. Jer ako pretpostavimo da su svi navodi tačni u što ne sumnjamo zar nije onda savremenije ukloniti uzroke, izjednačiti ekonomsko-socijalni položaj, razviti općenite pojmove o higijeni i potrebama trudne žene, majke i djeteta, upotpuniti, a još važnije primenjivati socijalno zakonodavstvo. Uposlenoj majci treba omogućiti da doji i prehrani svoje dijete, a ne da ono zbog toga propada. Uostalom kod nas zakon i predviđa, samo ne znam da li se to uvijek i vrši, dječja zabavišta uz fabrike i određnni odmor za dojenje.

44

ŽENSKI POKRET

MART-APRIL 1935