Ženski pokret

живање издржавања од мужа, ако она нема личне имовине или зараде, у свима земљама законом су експресивно жени и деци дата, али готово нигде та права нису строго обезбеђена. Стога несавестан отац свуда лако може избећи ову своју обавезу. Да ово право деце и супруге не би остало само мртво слово на хартији, конгрес тражи да се у свима земљама најенергичније ради на томе, да се под строгим законским санкцијама (казне) примора родитељ на ову обавезу. Успешно решење овога питања очуваће од пропасти много дете и многу породицу од растурања. 2) Велико интересовање је привукла расправа једног од најглавнијих захтева сваке феминистичке организације једнак морал за мушкарца и жену, који мора бити заснован на међусобном поштовању. У томе правцу се морају васпитавати нове генерације, и у томе смислу морају се доносити нови закони. Жене траже да са себе скину срамоту ропства, која под видом легалне проституције погађа њих најтеже, а стварно је најстрашније ругло човечанства. Стога конгрес захтева да се у свима земљама укине свака законски толерирана проституција. 3) Tpeћa тачка је било питање економске равноправности мушкарца и жене. Економска равноправност је битан услов слободе човека. Стога, док се жени не осигура економска слобода, она не може бити равноправна ни слободна. Девиза „за једнак рад, једнака награда" мора бити примењена у свима позивима мануелних и интелектуалних раденика и раденица. Свима препрекама, које се стављају жени у позиву, а нарочито удатој жени, није се ни у једном моменту, ни у једној земљи могао постићи никакав резултат у погледу финансијских и економских побољшања. Напротив, кад год су такве мере биле предузимане, резултат је био негативан: беспослица се само преносила са једне групе радника на другу, а опште прилике остале су исте. Стога је конгрес примио следећу резолуцију: да би се одбио напад на право жене на рад и зараду, да би се нарочито заштитиле удате жене од тога напада, да би се радној жени осигурала сва економска права, и примена досадашњих стечених права, морају се ујединити све напредне снаге жена у свима земљама да организују отпор у томе погледу. У томе циљу нека се створи у свима земљама стална кооперација свих женских друштава, заједница свих просвећених жена, било

да оне обављају какав позив или не, да се постигне солидарност међу женама без обзира на њихово занимање, без обзира да ли зарађују, или се посвећују само породици. Ту заједницу жена ојачати удруженим снагама просвећенога мушкарца, који је прожет уверењем да равноправност у једноме народу може бити загарантована само онда ако обухвата оба пола људске заједнице. 4) За задобијање политичких права жена конгрес је и овога пута могао констатовати известан напредак. И поред реакције која се у свету oceћa у погледу економског положаја жене, од последњег феминистичког конгреса 1929 године до данас, забележени су успеси у погледу политичког ослобођења жене: две земље Јужне Америке, у којима су жене биле дуго затворене у строгом породичном кругу, Бразилија и Аргентина, изједначиле су жене у политичким правима. Оно што се на овоме конгресу најјаче подвукло, то је победа феминизма у Турској. Турска жена је постигла потпуно изједначење са мушкарцима у политичким и грађанским правима. Седамнаест жена налазе се данас у турском парламенту. Оне су са нама, женама из целога света, акламирале победу новога духа у новој Турској држави. Сматрајући да су политичка права свакога грађанина најјача подлога за његов удео и сарадњу у државној заједници, конгрес је закључио да жене морају истрајати у борби за изједначење у политичким правима са мушкарцима у свима земљама. 5) Ступањем у политички живот многих држава, жене морају допринети да се ојача утицај мирољубивог духа међу народима. У својој држави жене морају радити на томе, да код свих народа продре свест да је дужност свакога цивилизованог народа да тежи успостављању мирољубивих и пријатељских односа са другим народима, да се развија смисао човечанске солидарности, без обзира на друштвене класе и расе, и да се свима средствима обезбеди ауторитет Лиге народа, која, оставља свакој држави потпуну унутарњу слободу, али тражи да се интернационалне тежње једнога народа простиру само донде, док не угрожавају битне животне интересе и правичне тежње другога народа. Само се тако може обезбедити међународни мир, који је главни услов за бољу будућност човечанства. У резолуцији за мир, која је донета, испољено је гледиште феминисткиња, да рат не проузрокују само економске прилике, већ и

МАЈ-ЈУНИ 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ