Ženski pokret

силе оне који управљају и владају да се заинтересирају за њихове потребе, да им удовоље и да их заштите. Преко изабраних претставника они имају могућности да заштите своје интересе у управи и законодавству, да утичу на правац вањске политике, на начин сарадње са сусједним државама, на решавање међународних спорова, на међународну трговину итд. Осим тога политичка и грађанска права дају прилике сваком мушком грађанину да активно управља и одлучује у мањим самоуправним телима као у опћинским одборима, бановинским већима, задругама итд. где он води бригу о здравству, просвети и управи свога краја. Познато нам је да свака влада чим осети у народу друго расположење него је међу њиховим посланицима, расписује изборе и препушта народу да одлучује о својој судбини. Мушкарац дакле, са својим политичким правима активно суделује у државним пословима, он управља и влада. Према томе чему служи право гласа мушкарцима, јасно нам је зашто и женама треба. И оне хоће да стварају законе, да утичу на начин управе, да утичу на целокупну вањску и унутарњу политику своје државе, јер су и оне чланови те државе. По демократском схватању држава је творевина народа и њена власт треба да се врши у корист свих њезиних чланова, без разлике економског стања и спола. Зато сви чланови треба да суделују на основи једнаких права при уређењу државе. Један део овога захтева т.ј. без разлике економског стања проведен је бар у принципу, а што се тиче разлике у сполу при вршењу власти у држави, ту су још велике разлике. Многима који се нису дубље заинтересирали за женска питање, на жалост и многе жене, које мирно, материјално обезбеђене живе повучено у свом дому и не слуте како је у случају потребе закон немилосрдан према њима. Само неколико примера: Чл. 147. Гр. зак. говори о такозваној очинској власти, т.ј. оцу припадају нека права над породицом као глави породице. По чл. 148 може отац своје неодрасло дете одгојити за онај сталеж за који држи да је за њега најбољи. Отац управља имовином недорасле своје деце коју она сама стичу. Мати нема нити у одлучивању судбине своје деце никакве речи, нити икаква права над својом децом. Какав углед може имати мати пред својом децом кад она сазнају да она нема никаквих права над њима, док их отац има, У случају смрти оца жена

ни онда не може управљати својом имовином и имовином своје деце. Она мора имати мушкога тутора. Надаље по чл. 1237 Гр. зак. узима се да је имовина стечена за време брака по супругу и да само њему припада. Ради овога параграфа уништена је многим женама егзистенција, јер се каткада после године и године напорног сарађивања и стицања са мужем нађу на улици било због раставе брака било због смрти мужа. У случају раставе, женина егзистенција обично зависи од мужевљеве увиђавности, јер се законске одредбе о издржавању жене врло лако изиграју. А како се може очекивати да he муж који је већ из било којих разлога напустио и занемарио своју жену, добровољно преузети на себе дужност њеног изражавања? Према чл. 2 Зак. о судијама женска лица не могу бити судије. Ова неправда образлаже се тиме што су жене пристрасне, да не могу одржати потребну строгост него се лако сажаљевају и гану над туђом несрећом. Као да је главна сврха судије да казни пошто пото и као да жена у многим преступима не би могла да каже меродавнију реч него мушкарац. Ми бисмо се жене исто тако с правом могле потужити да су мушки судије пристрасни када се ради о нашим споровима. Увек се спомиње како је прва и најсветија дужност жене дужност материнства. Међутим у случају раставе макар и ради мужевљеве кривице, мати може задржати своје дете и то женско до 7 година, а мушко до 4 године. Да ли је мушки законодавац који је стварао тај закон могао помислити што значи за матер раставити се од свога детета и предати је у руке туђој жени да га она одгаја? Наравно, ако је растава брака ради женине кривице, онда нема никаквих права на своју децу. Надаље жена нема никаквог удела у одређивању смерница унутарње и спољне политике. А зар и жену не могу интересирати питања висине и наплата пореза, питања цена свих потребних артикала за живот? Зар њој може бити свеједно куда води вањска политика владе, да ли та политика обезбеђује мир и сигурност њене породице? И ње се тичу спретност или неспретност владе у вођењу државних послова. Такав је положај жене: пред законом запостављена, без могућности да утиче на вршење власти у државној заједници а дужности жене у друштву u државв веће су вего мушкарца. С правом се може рећи да је жена данас и поред све своје привидне сло-

SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935

ZENSKI POK RET

89