Ženski pokret

националност удате жене, и друга на изједначење жене пред свима земаљским законима. Прва конвенција гласи: Неће се чинилпи никаква разлика међу грађанима разног пола што се тиче њихове националности, како у самим законима, тако и у примени тих закона. Друга конвенција гласи: Државе потписнице ове конвенције се обавезују, да чим ратификују конвенцију, да изједначе жене са мушкарцима у свима правима на територији која стоји под њиховом јуриспруденцијом. Септембра године 1934 потписнице прве конвенције, потпомогнуте од стране извесних европски држава, међу којима се налазе: Совјетска Русија, Чехословачка, Турска и Југославија, упутиле су генералном секретару Друштва народа следећу претставку: „С обзиром на ограничења која се у целом свету чине у погледу права жене, права на зараду, права на студирање, права да могу вршити извесне јавне функције или обављати слободне професије - и с обзиром на међусобну зависност националности и права на рад, делегације следећих држава траже да се на прво заседање комисије за националност удате жене стави на дневни ред Конвенција за изједначење жена у погледу националности, као што су је примиле републике Јужне Америке, на конференцији одржаној у Монтевидеу. Исто тако потписнице друге конвенције, само без икакве сагласности делегација осталих држава, тражиле су од генералног секретара Друштва народа, да се и доношење друге конвенције стави на дневни ред овогодишњег заседања. Пропратно писмо гласи; „Сматрајући да је Друштво народа једна интернационална организација, која има за циљ, да брани људска права, потписане делегације сматрају да је хитно потребно да се Д. н. позабави фактом да се све јаче чине удари на права и слободу жене; сматрајући да Д. н. не може имати искреније сараднике за свој миротворни рад од жена целога света, мишљења су да Друштво народа треба да ода женама признање тиме, што ћe нарочиту пажњу посветити свему ономе, што прети положају жене. Како ћe се питање националности удате жене решавати на идућем заседању Друштва народа, потписнице ове претставке траже да се на дневни ред идућег заседања не стави само питање националисти, већ такође и питање целокупног статута за ж&не, подвлачећи нарочито Конвенцију, донету у Монте-

видеу (децембра 1933 г.) и потписану од črpane четири јужноамеричке државе, у циљу да се укине свака законска разлика заснована на полу грађана. Молимо такође Скупштину Друштва народа, с обзиром на хитност овога питања, да се обавести што пре о стању ствари, с обзиром на актуелни критични положај жене“. Поменуте две конвенције биле су дакле изнете у прошлом септембру пред скупштину Друштва народа. Наравно да су интернационалне женске организације које су пре тога рока много интервенисале у Друштву народа у прилог примања конвенција, са великим интересовањем чекале какав he став заузети скупштина Друштва народа. Најмање што се очекивало је било то да ће скупштина узети у претрес питање националности удате жене и да he бити повољно решено. Но, то очекивње се није испунило, јер се joш увек велики број држава противи таквом решењу као што га предлаже нацрт конвенције јужноамеричких држава. Што тиче другог питања, потпуног изједначење жена пред законом, оно је много теже и много компликованије. То питање задире у целокупно закодавство, и тражило би измену свих врста закона у разним земљама: политичких, грађанских, кривичних и социјалних. Прво би се морало разделити између Друштва народа и Интернационалног бироа рада а после сам принцип потпуног изједначења у целокупном законодавству сваке земље могао би да дође са аргументованом препоруком прекв Друштва народа свима његовим члановима у виду конвенције, За развитак равноправности између мушкарца и жене у свакидашњем животу свакако је од огромне важности, да се о правима жене уопште једном проговори и на томе, данас најширем интернационом форуму. Многи су очекивали да he Друштво народа одбити расправу о другој конвенцији. Оно то није учинило. Али није се испунило ни друго очекивање, да he бити једном дефинитивно решено питање националности удате жене које се протеже кроз интернационалне форуме већ пет година. Друштво народа је по своме обичају одредило да се оба питања још „студирају" и донело у том погледу резолуцију, у којој препоручује: 1.) Да секретаријат Друштва народа позове све владе да му пошаљу тачан материјал о положају жена пред законима; 2.) Да секретаријат позове све интернационалне женске организације да изнесу своја опажања у погледу примењивања

ДЕЦЕМБАР 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

125