Ženski pokret

hyjy на рад у библиотеку, међу којима има професорски, учитељица и чиновница Министарства просвете, и које према спреми и способности врше разне послове у библиотеци. Универзитетска библиотека у Загребу, највећа и најуређенија библиотека у држави, примила је прву жену још 1909 г., г-цу др. Елзу Кучеру, садашњег библиотекара ове библиотеке. После ње ушле су и прве жене писари (писачице), са вишом пучком школом. После рата постављене су за секретаре жене које су вршиле најразличније библиотечке послове. Друга жена са факултетском спремом је r-ца Ева Верона (1929), садашњи библиотекар ове библиотеке. Помоћне послове врше три чиновнице. И овој библиотеци се упућује на рад известан број женског особља које се распоређује по разним пословима. Државна библиотека у Љубљани има само међу библиотекарима једну жену, г-ђу др. Мелиту Пивец - Стеле (1920). Административне послове врши опет једна жена. Као што се из овог кратког прегледа види, жене су по нашим главним, државним библиотекама заузеле положаје стручног, помоћног и административног особља. У општинским библиотекама оне су, како ми изгледа, у малом броју. Али у Библиотеци Општине београдске и управа и особље је у женским рукама. Од оснивања ове библиотеке управља њом г-ђа др. Марија Илић - Агапова. Од особља су две универзитетски образоване жене и четири са мањом спремом за помоћне послове. Жене улазе постепено и у остале библиотеке: научне, стручне, школске, административне и друге, и њихов је број све већи. Откуда то да жена после рата освоји нагло ову професију? Та појава није чисто до-

маћег карактера, она је интернационална, општа. Жена је у библиотекарском раду показала одмах своје позитивне особине: велику стрпљивост у оним пипавим пословима око каталога, који се састоје из комбинованог научног, механичког и техничког израђивања, затим уредност која је један од битних захтева за ову службу, и нарочити, може се рећи, урођени смисао за „вођење куће". И у врло важном раду са публиком жена показује чисто педагошки такт, предусретљива је, услужна. Захваљујући тим особинама, благотворним за ову струку, жене су освојиле места у библиотекама целога света. У многим земљама оне су бројно потисле мушкарце. У нашој земљи жене освајају ову професију, као што су и наставу. Жена воли библиотеку као што воли кућу, и као што воли школу. Њој не смета ни то што ова служба, нарочито због економске кризе, није довољно награђена и што не пружа изгледа на каријеру. Код нас је то још теже зато што нема закона о библиотекама који би поправио стање библиотека и положај библиотечког особља. Треба, заиста, имати много идеализма па радити посао недовољно плаћен. Жене показују и ширег интереса за библиотекарство као струку. Оне раде у стручним, библиотекарским удружењима и истичу се својим преданим радом на побољшању библиотекарства. У нашем Друштву југословенских библиотекара женских чланова има више него мушких. Секретар друштва је Милица Војиновић, библиотекар, и у управи друштва леп је број жена. Наше жене раде још са успехом и на стручној литератури и на библиографији. Љубица Марковић књижничар Универз. библиотеке у Београду

Питање равноправности жена у законима свих земаља пред Друштвом народа

На дневни ред заседања Друштва народа септембра месеца г. 1935 стављено је било питање изједначења жена пред законима у земљама, чланицама Друштва народа. Нашим читаоцима је познато да је већ дуже година пред Друштвом народа изношено питање националности удате жене, у циљу да се удатој жени остави слобода у погледу њене националности, у случају да се уда за странца, или ако у току брака муж промени националност.

Ово питање, иако je о њему решавано у неколико махова, до данас је остало отворено, и није добило никакво конкретно решење пред Друштвом народа. Јужно америчке државе, чланице Друштва народа (Пера, Куба, Боливија, Панама, Доминиканска Република, Мексико, Аргентина, Хаити, Хондурас и Урагвај) на једном конгресу јужно америчких држава, донеле су две конверенције: једна конверенција се односи на

124

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ДЕЦЕМБАР 1935