Ženski pokret
О једнаком моралу
На примједбе многих да је цинизам баш данас говорити о једнаком моралу, т. ј. о најизграђенијој форми морала, ми тврдимо: иако дјела људи данас негирају морал, а својим моралом многи постизавају своју материалну обезбеђеност и власт, или оправдавају преживјеле конвенције. ми оправданост тврдње да морал постоји и да има тенденцију да се усавршава, налазимо у психологији човјека и културној хисторији народа, Морал је тежња људске свијести за хармонијом у себи и око себе. Та индивидуална тежња имала је одувијек и свој колективни израз у форми неписаних и писаних обичаја и закона из свих епоха људске еволуције, по којима су људи желели да се равнају како би ту хармонију постигли. Њихова жељена хармонија није уистини била она, којој тежимо данас ми. Она је била израз тадањих њихових духовних и умних стања, изражених и формулисаних од појединаца, у своје доба умно и духовно најизграђенијих личности. Како би провођење њихових прописа постигло што јачу извршну моћ, дато им је божанско, т. ј. над или изванљудско обиљежје, а личности које су им дале израза, ако нису биле симболичке или митолошке, сматране тумачима божије ријечи и пророцима, постале су организатори религија. Тако су религије од најдавније прошлости до данас задржале службено признато право да постављају и да бране већ постављене моралне принципе. Упоредо са религијама налазимо из најстаријих времена покушаје појединих личности да одреде свој став према манифестацијама природе у човјеку и ван њега. Ти људи су стварали филозофске системе, окупљали око себе једномишљенике и образовали школе; и медитативне личности са својим схватањима морала па и данас још морају да се опредијеле за неки од постојећих филозофских система. ако желе да њихови закључци постигну карактер научне озбиљности. Филозофи се у својим закључцима нису ослањали на мистериозна збивања и божанска откровења, на обећања неке cpeћe изван органскога живота и подређивању свег органског неком фантастичном циљу, него су своја искуства црпли из личног схватања, разумијевања и просуђивања и из истине , какву су могли у своје вријеме да упознају. Из тих разлога, филозофије нису биле у стању да
створе за своја убеђења неке покрете масе, какве су стварале религије. Међутим, многа морална начела, и то баш она, најодлучнија за вођење здравог нормалног живота, садржана у религијским и филозовским прописима показала су се двосмисленима и недослиједнима, и нису се могла одржати. Морални принципи садржани у религијама зато што: 1) религије траже вјеровање, а не истраживање; 2) што у религијама право тумачење „божије ријечи“ присваја извјесна група људи, који од те професије угодно живе. Живећи од те посредничке функције те групе људи умјесто да приближе човјека његовим „божанским тежњама, усавршавању“, оне га одбијају и повећавају јаз између људи и њиховог Бога, како би своју интервенцију осигурали (римски аугури, опраштање грехова, молитве за побједу оружја и т. д.); 3) што из истих разлога ниједна религија неће да се користи резултатима умнога рада људи и њиховим новим спознањима о природи, него сваку нову истину гуши и зауставља. а ако је мора признати, удешава је на свој начин и за своје сврхе. Fülöp Müller: Istorija jezuitizma.) Морални принципи садржани у филозофским системима немају практичне вредности, јер су аристократско, бескрвно интелектуализирање (интересантно до душе као манифестација духа, као поезија) и непримењиви због једностраности, због недовољне јасноће, која би искључила двоструко и вишеструко тумачење и контрадикторно примењивање. Да је тако било, није ни чудно ни опасно, јер су како је већ прије речено и религије и филозовски системи и њихови морални принципи израз свог времена. Али да принципи увијених филозофија и петрифицираних религија још и данас хоће да воде човјека, који је у природним наукама, у психологији и социологији далеко закорачио и када су сазнања из ових области позната и масама, а отварају им се веће могућности спознавања, опасно је, јер ствара дуализам, да не кажем анархију, умјесто хармоније, што се нарочито опажа и има фаталних последица у погледу моралних принципа који се односе на сексуалитет човјека, а о којима треба нарочито да говоримо.
2
ŽENSKI POKRET
JANUAR - MART 1936