Ženski pokret

1.750 beglučara primilo je za kmetovsku zemlju 37,012.500 dinara. Za beglučku zemlju 122,500.000 dinara. 1.988 bogataša primili su za begluk i kmetove svega 376,728.623 dinara. 63.012 sitnosopstvenika primili su za kmetove 167,371.365 dinara. 63.012 sitnih beglučara primili su za begluk 210.900.000 dinara. 63.012 siromašnih muslimana primilo je svega dinara 378,271.365. Prema tome svaki je bogataš s glave na glavu naplatio svaki dunum zemlje poprečno po 88.50 dinara, a svaki sitnosopstvenik svaki dunum naplatio je po 70 dinara poprečno. S obzirom na ukupan iznos površine kmetske i beglučke zemlje naime na sumu od 9.660.000 dunuma i s obzirom na isplatu te zemije bosansko-hercegovački muslimani u vezi sa agrarom ovako su zainteresovani sa plaćanjem agrara: Bogataša svega 3½ % naplatilo je za agrar 376,728.623 dinara. Sirotinje muslimanske 96½ % naplatilo je svega 378,271.365 dinara. Omjer u procentima: 1988 bogataša musiimana naplatili 48%. 63.012 sirotinje muslimanske naplatili 52%. Pojedinačno zainteresovan je za isplatu agrara u Bosni i Hercegovini: Svaki bogataš sa 189.501 dinar. Svaki siromah sa 5.843 dinara. Na berzi: Bogataška hiljadarka vrijedi 60 din. beglučka. Sirotinjska hiljadarka vrijedi 40 din. kmetovska. Ovo uzimamo s obzirom na činjenicu, da su bogataši više zainteresovani sa beglučkim obligacijama, a sirotinja sa kmetovskim. Upuštati se u dalju analizu, suvišno je. I sa ovim imamo jasnu sliku. Dakle, bosanski »beg«, »aga« i »spahija«, to su tek prazne titule. Stvarnost je da je u tom feudalnom društvu tokom historije, formirano jedno posebno društvo, društvo siromaha od 63.012 t. zv. kmetovlasnika. Oni ni u kojem slučaju prije svjetskog rata nisu mogli opstati sa mizernim prihodima nekoliko kmetovskih selišta, nego su se morali latiti nekog drugog posla, uvijek u svojstvu samostalnog proizvođača. To je ona svagdašnja pratilica feudalnog poretka u historiji. Često se moglo po Bosni i Hercegovini zapaziti kakovu malu kafanicu, bakalnicu, sitnu zanatsku radnju, pa čak i hamalsko uže sa naslovom: »Rizabeg«, »Adembeg«, »Asimaga«, »Aganspahija« itd. Silom prilika, mogao je jedan nazovibeg, aga ili spahija zapasti često i u najkrajnju bijedu. Takovih je bilo mnogo. Njih je bila većina. Činjenica pak,

da je to ostalo nezapaženo tako oštro kao što se to danas drastično ističe, to je samo bitna oznaka feudalnog poretka, makar i u zadnjim ostacima njegove naturalne proizvodnje. Istina bilo je i takovih slučajeva da se radom u privredi i štednjom došlo i do manjeg beglučkog posjeda. Međutim, ti su slučajevi vrlo rijetki. Značajan uspjeh u privredi, koji bi se pokazao kod siromašnijeg muslimanskog stanovništva, mogao je imati samo građansko-privredni karakter i obično je ostajalo pri tom. Dakle unutar feudalnog društva bosansko-hercegovačkih muslimana, još prije likvidacije agrarnih odnosa formiralo se je tokom historije društvo siromaha njih 63.000 kao socijalna suprotnost prema 1988 bogataša begova, aga i spahija. Suprotnost koja je na zgarištu prošlog imperijalističkog rata, u ruševianma svoje građanske sitne privrede našla pustoš i pored toga samo još nelikvidiran agrarni odnos sa svojih 2 najviše do 10 kmetovskih selišta i po nekoliko dunuma beglučke zemlje. Da je stanje ovih ljudi zaista bilo očajno, o tom jasno govori hitna pomoć agrarne politike sa plaćanjem rente i hakova, i da je poslije ovim sitnosopstvenicima za razliku od svih ostalih bogataša kmetovska zemlja plaćena po 70 dinara na dunum pri isplati kmetovskih selišta. Dakle, agrarna reforma u Bosni i Hercegovini rastrgala je lažne okupatorske maske sa društvenog života bosansko-hercegovačkih muslimana i mi vidimo ovo stanje: Bosansko-hercegovački muslimani nisu zatečeni od agrarne reforme u cjelini kao feudalni gospodari. Naprotiv zatečena je neznatna manjina feudalnih gospodara njih 1988 i 63000 sirotinje t.zv. sitnih kmetovlasnika. U muslimanskom feudalnom društvu ovi su stvarno pretstavljali neformiranu, dakle začetu radničku klasu. Klasu, koja je čekala agrarnu reformu da bude stvarna proleterska klasa klasa beskučnika, dok naprotiv, ona manjina prestavlja jedan uzan krug malograđanske klase na čelu sa krupnim veleposjedom. To je tačno kao što je istina, da su naši siromašni muslimani u Bosni i Hercegovini s obzirom na svoj ekonomski položaj nosili samo lažne titule. Prema tome nimalo drukčije, nego kao i kod ostalih naroda u historiji, mi vidimo to bosansko-hercegovačko društvo po vjeri, kako se likvidacijom agrarnih odnosa raspada u svoje sastavne dijelove. 1.) Radni narod, narod bez kuće i kućišta proleteri ili jedan ogroman div mase, radnička klasa. Izuzev mali broj građanske inteligencije, uposlene u službi vladajuće klase, karijerističke inteligencije zadovoljne sa unosnim položajima, zadovoljne sa samim sobom, imamo

JANUAR - MART 1936

ŽENSKI POKRET

23