Ženski pokret

ipak je u Dubrovnik došla delegacija organizacije »Hrvatske žene«, i tražila da učestvuje na Kongresu. Internacionalni ženski savez, po članu 3 tač. 9 pravila, nije mogao dopustiti da organizacija Hrvatske žene učestvuje na Kongresu pored Jugoslovenskog ženskog saveza, za koji su one javno izjavile da ga ne priznaju. Posle odbijanja zahteva »Hrvatske žene« nastala je situacija, koja je mogla da izazove impresiju kod delegata na Kongresu, da Jugoslovenski ženski savez nije legitiman pretstavnik ženskih udruženja iz Jugoslavije. S obzirom na sve gore izloženo, izjavljujemo sledeće: 1) Jugoslovenski ženski savez od svoga početka teži tome da udruži veći broj jugoslovenskih žena, udruženih i u srpskim i hrvatskim i slovenačkim društvima. 2) Jugoslovenski ženski savez mora, prema pravilima, da izdvaja iz svoga rada sva politička pitanja, stoga saradnja sa organizacijom »Hrvatske žene« nije bila do sada omogućena, pošto je delatnost te organizacije pretežno politička. 3) Jugoslovenski ženski savez najenergičnije odbija tvrdnju organizacije »Hrvatske žene«, da joj Jugoslovenski ženski savez nije izlazio u susret, jer mu se ona do danas nikada nije obratila nikakvim zahtevima. Molimo sve delegate da veruju da je Jugoslovenski ženski savez uvek spreman da dođe u dodir sa organizacijom »Hrvatske žene« i da sarađuje sa njome, ali naravno samo na bazi svoga programa i programa i statuta Internacionalnog ženskog saveza. Takođe moramo da naglasimo da je u našem Savezu učlanjen najveći broj ženskih nepolitičkih društava, iz svih krajeva zemlje. To je dokaz da kod naših žena preovlađuje tendencija da se ostvare naše zajedničke težnje, a da se izdvoji sve što bi moglo da prouzrokuje nesporazume. Molimo delegate da veruju da naš Savez žali što je početak rada mogao biti uznemiravan neopravdanim postupkom organizacije neučlanjene »Hrvatske žene«, postupkom koji ništa nije nagoveštavalo. Dubrovnik, oktobra 1936 god. Jugoslovenski ženski savez Ova dokumenta su rečit dokaz da se »hrvatska delegacija« služila sredstvima koja su u kulturnom svetu nepoznata, kada se vodi borba za pravednu stvar, i dokaz su da se pravednoj stvari rđavo služi, ako je vode ličnosti, koje nemaju dovoljno jak osećaj odgovornosti. Moramo da priznamo da se usled akcije »hrvatske

delegacije« u Dubrovniku nijedan od stranih delegata nije zainteresovao za hrvatsko pitanje. Dakle, akcija »hrvatske delegacije« je potpun neuspeh. Do duše moramo priznati da je mašta i tu korigirala stvarnost. Gđa Vinka Bulić na pr. pisala je u »Novoj dobi« da je zboru bivše Hss u Dubrovniku, koji se održao neposredno iza kongresa, prisustvovala gđa Plaminkova, senator Čehoslovačke, i čak sama pretsednica Internacionalnog ženskog saveza Lady Aberdeen. U isto vreme kada se održao zbor bivše Hss u Dubrovniku, 11 oktobra u devet časova do podne, ja sam sa g-đom Plaminkovom razgovarala u Herceg Novom! A Lady Aberdeen se celo to do podne odmarala u hotelu Imperial. Ali neka veruju Hrvati u maštu g-đe Bulić, koja se pokazala posle kongresa kao odličan agitator za »generala hrvatske delegacije« i koja je svojom fantazijom svesrdno pomagala da se blamaža »hrvatske delegacije« pretvori u »sjajnu pobedu«. Ovu stvar sam napomenula samo stoga da se vidi sva »verodostojnost« dubrovačkih aktera. IV. Jugoslovenski ženski savez je bio spreman da olakša »hrvatskoj delegaciji« učestvovanje na kongresu, ali takvoj koja bi bila legitiman pretstavnik onih organizovanih hrvatskih žena koje nisu članovi njegovi, samo da je takva delegacija našla za vredno da mu se obrati, da sporazumno s njime traži najbolji način istupanja na kongresu. Takav korak nije bio učinjen, naravno iz prezrenja prema »Jugoslovenskom« ženskom savezu. Da je Jugoslovenski ženski savez u nacionalnom pogledu potpuno ispravan, o tome se može uveriti svak, ko pregleda njegov sedamnaestogodišnji rad do samog kongresa u Dubrovniku. (Da napomenem samo njegovo držanje prilikom žalosnih događaja g. 1928 u skupštini, njegov stav, kada su htele izvesne ličnosti da se izjasne neke njegove sekcije za »jugoslovenstvo«, na fakt da je mirno primio seljake koji su učestvovali na otvaranju kongresa u Dubrovniku i bili okićeni hrvatskim zastavama itd.). Ali Jugoslovenski ženski savez ne može i ne sme da ulazi u nacionalna pitanja, kada ona postanu predmet političke borbe. Da se ne pridržava strogo toga načela, dolazio bi u položaj da kaže danas »ovo je belo«, a sutra za istu stvar »ne, crna je«. ako velika većina naših žena misli da naš Savez ne sme da ima jednu konsekventnu političko-neutralnu liniju, onda neka to kažu na narednoj skupštini i stvar se može mirnim putem urediti. Neka kažu: u ovoj zemlji žene nemaju zajedničkih briga, nemaju zajedničkih te-

54

ZEN S K I P0 K RE T

SEPTEMBAR -DECEMBAR 1936