Ženski pokret

b) efikasnom prinudom roditelja da vrše svoju dužnost prema vanbračnom detetu i c) nzjednačenjem vanbračnog deteta sa bračnim u srodničkom naslednom pravu, kako u odnosu prema svojim roditeljima tako i prema njihovim srodnicima. 6) Omogućiti i ženi da bude staratelj pod istim uslovima kao muškarci. 7) Izjednačenje žene i muškarca u naslednom pravu u gradu i na selu (bila inokosna porodica ili porodična zadruga). Omogućiti i ženi da bude svedok pri testamentu pod istim uslovima kao muškarci. 8) Slobodno i neograničeno raspolaganje supružnika sopstvenom imovinom. U vezi sa ovim: a) ukinuti pretpostavku, da je muž prećutni upravljač ženinom imovinom uz odgovornost samo za glavnicu; b) ukinuti pretpostavku, da je u sumnji o poreklu stečene imovine u braku stečena imovina muževljeva, već za takav slučaj predvideti zajednicu stečenog dobra; c) ukinuti ustanovu miraza. 9) Uzakonjenje ženinog rada u domaćinstvu kao profesija. 10) Predvideti obavezno osiguranje za slučaj razvoda braka, kojim bi se koristio supružnik koji za razvod nije kriv, a materijalno je neobezbeđen (ili slabije obezbeđen od drugog supružnika). IV KRIVIČNI ZAKON Sadašnji položaj Odredbe koje se odnose specijalno na ženu, nalaze se u posebnom delu krivčnog zakona i to: u glavi XVI koja govori o krivičnim delima protivu života i tela, u glavi XXI koja se odnosi na krivična dela protivu lične slobode i sigurnosti, glavi XXIV koja nabraja krivična dela protivu javnog morala i najzad, u jednom propisu glave XXVII, i to u delu krađe i utaje, u kome predviđa specijalni oblik krađe i utaje između supružnika. U glavi koja govori o krivičnim delima protivu života i tela od značaja je propis § 171. On predviđa da će se bremenita žena, koja sama svoj plod pobaci ili drugom dopusti da joj to učini, biti osuđena zatvorom do tri godine. U osobito lakim slučajevima, sud će moći, prema ovom zakonskom propisu, po slobodnoj oceni kaznu ublažiti, a nebračnu majku, ako je sama izvršila pobačaj, i svake kazne osloboditi. U glavi XXIV, koja govori o krivičnim delima protivu javnog morala, govori se o povredi morala putem bluda. Za ova dela predviđena je većinom kazna robije ili strogog zatvora, a kad je predviđena robija obično je određen maksimum, jer je on kod svih ovih dela manji od opšteg maksimuma zakonom određenog (20 god.). Robija je naročito predviđena za obljubu ženskog lica uopšte (bilo udato ili neudato, maloletno ili punoletno) ako je obljuba izvr-

šena putem prinude, dovođenja u nesvesno stanje, zloupotrebom stanja duševno bolesne ili maloumne žene; za obljubu specijalno ženskog lica mlađeg od 14 godina i za podvođenje u zemlji ili u kom cilju odvođenja lica u inostranstvo. Jedino za krivično delo iz § 276 ove glave predviđen je običan zatvor, ali on ne sme biti manji od šest meseci prema ovom zakonskom propisu. § 276 odnosi se na obljubu polno neporočne maloletne devojke, koja je navršila 14 godina, a na obljubu je navedena zloupotrebom poverenja. S obzirom na ovaj paragraf, karakteristična je odredba i § 277 iste glave, koji predviđa: ko se koristi nevoljom neporočnog ženskog lica pa ovo na obljubu ili bludnu radnju s njim ili nekim drugim navede, kazniće se strogim zatvorom. Za ovo krivično delo iz § 277 iako je zakonodavac predvideo kao kaznu strogi zatvor, iz čega bi se dalo zaključiti da ga smatra težim od dela iz prethodnog paragrafa § 276 ipak nije predvideo minimum kazne, ni kad je u pitanju obljuba. Prema tome minimum bi bio zakonski, a to je sedam dana. Predlozi i objašnjenje Napominjemo da po jugoslovenskom krivičnom zakonu žena ne trpi od nejednakog tretiranja, već bi se odredbe njegove, koje se odnose na ženu, mogle podeliti u dve grupe. One, koje normiraju krivična dela u kojima je sama žena krivac ili sukrivac i one, u kojima je isključivo žena oštećenik. Tim odredbama mogla bi se postaviti primedba samo u pogledu zakonom predviđene kazne. Po učinjenom izlaganju, u glavnim potezima, položaja žene po jugoslovenskom krivičnom zakonu, naš je predlod: 1) Da se u § 171 i za bračnu majku predvidi oslobođenje od kazne u slučaju opšte bede. (N.pr. sirotinja, mnoga deca, bolest u najužoj porodici, nezaposlenost. Ovo naročito stoga, što kod nas nije sprovedena racionalizacija rađanja). 2) Da se kod § 277 za obljubu predvidi minimum kazne, koji mora biti veći od zakonskog minimuma. Predlažemo šest meseci. V SOCIJALNO ZAKONODAVSTVO Sadašnje stanje U socijalnom zokonodavstvu u Jugoslaviji postoje specijalne odredbe za ženu u sledećim zakonima: U zakonu o zaštiti radnika (1922 god.); U zakonu o osiguranju radnika (1922 god.); U zakonu o radnjama (1931 god.). Odredbe koje se odnose na ženu sledeće su: 1) Noćni rad žena je zabranjen u svima industriskim i zanatskm preduzećima. 2) Zabrana rada ženama dva meseca pre i dva meseca posle porođaja postoji prema zakonu o zaštiti radnika, za koje vreme se predviđa i naknada od strane socijalnog osiguranja.

10

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Јануар-фебруар