Ženski pokret

članska izkaznica Zveze gospodinjskih pomočnic in hišnih delavk v Ljubljani. Ha филологији и књижевности опажа се све већи успех и јавља се све већи број женских писаца. Од Дивне Вековић био је изложен француско-српски речник, затим књижевне расправе: од Исидоре Секулић, једна од њених одличних критика, Петар Кочић, Анице Савић —Ребац Предплатонска еротологија, Вукосаве Милојевић, La theorie des passions du pere Senault и друге. Од хрватских жена било је: од Наталије Викерхаузер, Englischer Unterricht, Marlurg 1897, Goethes Iphigenie, Данице Ведековић, Gramatika eksperanta и Rječnik, Марије Колудровић , Slovnik ruskog jezika, Јелене Колин, Engleska gramatika, Божене Шумпф, Petite grammaire. Затим, из књижевности: Камиле Луцерне неколико књига: Assan Agas Gattin, Maxim Crnojević, Das Ballandendrama der Sudslaven и Protheus Goethe; од Аде Брох, Die Frau in der anglosachsischen Poesie и Past victories; Аделе Милчин oвић, Dragojla Jarnevićeva; Славе Пециновски — Растовчан, Preradović Lina Lieder и Kapperova Lazarica; Зденке Марковић, Das Drama bei Nyspianski, Ани Целе, Theatre de Musset, Милице Богдановић, Лав Толстој, Маријане Краљ, Славке Гргинчевић. Словенке су изложиле из ове области: Марије Боршник, France Levstik in Prešernova kči, Ернестине Јеловшек, Spomeni na Prešerna, Силве Трдина, Josip Murn Aleksandrov. Из историје и културне историје био је леп број дела? Марије Илић Агапов, Историја Београда, Јелене Лазаревић, Енглескиње у српском народу, Лене Јовичић, Pages фrom here and there и друге. Хрватице су изложиле већи број дела, старијих Каролине Улман, Theater Almanach Esseg 1848, Марије Јамбришак, Znamenite žene 1885; затим Милице Богдановић,, Car Julijan Apostat, Владојле Коларић, lz povijesti Bosne, Антоније Kaсовиц-Цвијић, Vatroslav Lisinski, Ружицке-Строци, Prve javne pozornice, Јелке Hepnћ, Šibenik u kugi, Bepe Сто jић, Hronologija jugoslovenskih zemalja. Од словеначких je било претставничко дело Мелите Пивец-Стеле La vie economigue des Provinces illyriennes. За ет нографију и фолклор наша жена показује живо интересовање. Са успехом је започела рад на овој струци Савка Суботић — О нашим народним тканинама и рукотворинама, затим је обилно радила Јелица Беловић-Бернаџиковска која је штампала у Београду, Загребу и иностранству. Изложени су били од ње: Српски народни вез и текстилна орнаментика, Народни вез, Tehnološki rječnik Hrvatski narodni vezovi, Die Sitten der Sudslaven, (Dresden 1918). Данас су запажене Љубица и Даница Јанковићеве — Народне игре. Од хрватских жена: Мара Чоп-Марлет, Sudslavische Frauen, Budapest 1888, Милена Мразовић,

Bosnisches Skitzenbuch, Leipzig 1900, затим прилози од Јелке Шуфлај, Бранке Франгеш, Маријане Хонеберг-Гушић, Ане Павловић-Михалџић, Драге Ковачевић-Дугачки, Вере Котак и Лине Богдан-Бијелић. Изложено је било више дела из природних наука и медицине: од Марије Гојковић Улога воде у образовању биљних облика, Марије Вајс, Душевни развитак детета, Смиље Kocтић-Joксиић, Klinički pregled pribora za disanje, Марије Лемешић (ca Браниславом Јовановићевом) Ručna knjižica za klinička, laboratorijska ispitivanja; Јелице Петровић Les variations du pied plat suivant l'age, Надежде Станојевић, Нега одојчета и Вилме Јанишеве-Рашковић, Биологија жене и друге. Од хрватских дела, Зденке Семелић, Sur les 1—2 naphtophenazoximes, Geneve 1920, Јелице Тот, Јелене Колин, Мире Брајтенфелд-Машек, Prilog klinici tumora hipofize, Бранке Акачић-Вуковић, Ljekovito bilje Jugoslavije, Зоре Клас, Nova fotobakterija iz Jadranskog Mora, La presence de iode chez les algues adriatigues, Physiologie der Kakteen, Eine neue Thorea aus Jugoslavien, Зоре В онеш, Emphiridende Materie. Словеначке жене су изложиле: Марије Дебељак, Plezalna tehnika, Штефаније Хумек, Prehrana ро novih zdravstvenih načelih, Миле Светличић-Шлибар, Lepodržne vaje za mladino in žene и Moderna ženska telesna vzgoja. Из овог дугог ређања књига може се добити општи утисак о научној радозналости наше жене, њеном интересовању за разна научна питања којима она приступа све разноврсније. Наравно да је међу овим књигама више научних прилога него дела од веће вредности, али се при том не сме сметати с ума да наша жена улази у науку постепено и да јој је од скора приступила. Зато и већи број дела има више релативну вредност. Али непобитан факт је и то да се већ и у науци јављају жене као озбиљни радници и да ћe их временом бити све већи број. Феминизам, борба за права жене и њена идеологија, био је на изложби претстављен многим делима. У центру је био зборник Српкиња, затим су била груписана издања женских друштава, споменице (Добротворне задруге Српкиња, Женског друштва, Јеврејског друштва, Конгреса жена и Женског савеза, Женски покрет у Војводини). Затим, списи и расправе о феминизму од Марије Големовић, Савке Суботић, Зорке Jaнковић, Женско питање, Алојзије Штеби, О saradnji društava, Le travail de feministes yougoslaves, L'achivite des socieles feminines en Vougoslavie, Паулине Албале, Радмиле Петровић-Радојичић, Марије Стансфилд-Поповић, Милице Цветковић, брошура Pravo glasa za žene и друге. Од хрватских дела су: Славе Пециновски-Растовчан, Ženski pokret и otpuštanje žena iz službe, од сло-

Јануар-фебруар

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

19