Ženski pokret

пред властима и начину управљања иметком супружника. Закон треба да разазнаје власништво једног и заједничко имање оба супружника. Рад жене у домаћинству има исту вредност као и рад другог супружника изван куће. Тај предлог, који је израдила сама гђа Пламинкова био је тема небројених саветовања у свима заинтересованим институцијама, а суперревизиона комисија обећала је да ћe извршити исправке у предлогу. Године 1931 изашао je с малим изменама елаборат те комисије. На питање Лиге народа о статуту жена у Чехословачкој, Влада је одговорила да у погледу на потпуну равноправност мушкараца и жена у свима гранама породичног права у чехословачком законодавству за сада није могуће мислити, као ни на реформу породичног права, које би жену апсолутно изједначило с мужем. (Жене су, разуме се, протестовале против оваквог предлога). Првог априла предложила је влада предлог, али без измене породичног права. Међутим, чешке феминисткиње су срећне што у својој средини имају напредних мужева и на највишим положајима, који деле њихово мишљење. Гђа Пламинкова цитира речи једног свог колеге сенатора који се слаже с тим да данашњи закон заиста не одговара духу времена, да је патријархалан и писан тако, као да је заиста мушкарац бољи, а жена гopa него што су то у ствари. Још мисли да ћe се морати узети у обзир све примедбе жена, да коначно победи вековна чешка демократска традиција. На женама је сад каже гђа Пламинкова, да интензивним радом докажу члановима комисије да грађански закон може и мора увести потпуну равноправност жена, ако жели да се држи правне праксе и устава. Даље је гђа Пламинкова говорила, како чехословачки закон иначе регулише живот жена. Сваки је студиј приступачан данас жени. Приступачни су јој све слободне професије. У јавној служби раде жене под истим условима као и мушкарци. У политици има жена сва активна и пасивна права. Тако барем пред законом. Али гђа Пламинкова подвлачи, како написани закон не значи још и његово стварно примењивање у пракси. Он је тек прва етапа у борби за остварање феминистичких идеала којој неминовно следује друга етапа, борба за примену закона у свакодневној животној пракси, равноправност каква је постојала некад за хуситских времена. „Треба прихватити од некадање Аустрије све позитивно што је она могла да створи у јој столетној еволуцији, а избацити све што је

негативно остало од ње и што се противи и чешком духу и његовој демократској свести", подвлачи гђа Земинова, потпретседник „Бенешове" странке. Ко жели да види једног народног трибуна, да чује сјајног говорника, демагога у најбољем смислу речи, тај треба да чује гђу Земинову кад говори пред ширим форумом. Трезвена, сконцентрисана у разговору у најужем кругу, постепено cвe више шири границе тог круга чим се нађе пред већим аудиторијем. Пробија зидове дворане у којој су се овога пута сакупиле готово саме жене, да усталаса свим просторијама парламента и чисто је видимо како прелази по таласима своје живе речи низ Дунав, да у Смедереву успали масу сакупљених мушкараца. У разним варијантама понавља ову Масарикову тезу: „ Политика није зато ту да појединац дође до положаја, до власти, да ње дође до великог материјалног благостања, чак и до великог богатства, политика треба да је у првоме реду израз дубоког патриотизма истинске жеље да сваки човек својим радом принесе нешто општем друштвеном и националном прогресу, политика је дужност скопчана с тешком одговорношћу." Гђа Земинова истиче како су се чехословачкe жене систематски спремале заједно с мушкарцима, како за дело ослобођења своје отаџбине, тако и за активан рад у слободној својој самосталној држави. Двадесет година најозбиљнијег рада претходило је данашњем њиховом успеху. У почетку своје феминистичке акције доводиле су жене на своје састанке и интелигентне мушкарце, антифеминисте, да чују њихова мишљења о вредности жена уопште, њиховим интелектуалним и радним способностима, како би потиснуле у себи све те евентуалне негативне склоности и способности развиле се у пуноправна бића свесна својих дужности и права. Јер, једино у борби с духовитим а јаким противником, изоштрава се дух и расуђивања, као што се стиче и већи размах снаге а тиме и радна способност. Данашња чехословачка жена може да уђе у све позиве, једино у свештенички и војнички не. Па и то није далеко, нарочито последњи. По закону, свака је жена до педесет година обавезна да за случај рата служи војску (у санитету, збрињавању и смештању пучанства и деце, и тако даље) а постоји и законски предлог по коме би се увео обавезни војни рок за сваку жену од 17 до 30 године. Чехословачки народ и чехословачка жена су мирољубиви, свим силама залажу се за пацифизам и обрану демократије у свету, но стално им прети опасност од њиховог фашистичког суседа.

Број 3-4

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Страна 35