Ženski pokret

T. G. Masarik 7-III-1850—14-IХ-1937

Teško je izrazili rečima ono što osećamo o značenju i veličini Masarika. Bio je veliki državnik i veliki reformator, svojevrstan filozof realnog zbivanja i najuzvišeniji humanista, a sve te odlike imale su svoj duboki, uvek živ izvor u tome što je on bio svagda, i u najtežim časovima, pre svega čovek u punom smislu vrednosti koju dajemo tom pojmu. Pravi čovek to je sve što uopšte možemo da zamišljamo da je dobro, blagorodno, čisto, i što ostaje jednako, nepokolebljivo i tada kada se nosilac tih odlika sukobljava sa rđavim ličnostima, sa rđavim uređenjima društva, sa lažnim prorocima i neskrupuloznom nasrtljivošću političkih i socijalnih demagoga. Kako reagira čovek na prikrivenu i neprikrivenu zlobu, neiskrenost i nepoštenje, da li podleže i sam se spušta do tih nižina, ili stoji visoko iznad svake i najmanje moralne slabosti u torne se izražava ili veličina ili ništavilo vrednosti čoveka. Masarikov život je bio prepun teških i gorkih doživljaja, i morao je da bude takav, jer je on često potpuno osamljen vodio borbu protivu onoga, protivu čega je ona najteža, protivu malih i velikih nepravda, protivu lenjosti samostalnog razmišljanja ogromne večine, i stoga je takva borba toliko teška, protivu laži u javnom životu. Ništa, ni osamljenost, ni pretnje nisu ga sprečavale da produži tim putem do kraja svoga života. Masarikove odlike čoveka potencirala je do krajnih granica, do onih gde prelaze več u legendarno veličinu, ogromna, neiscrpna volja za radom. Masarik, iako naučnik po pozivu, nije rezultate naučnog rada čuvao za sebe i mali krug stručnjaka, nego je ovaj spokojni milje napustio da dobivenim rezultatima oplođava politički i socijalni život. Pošao je svesno u političku borbu, i vodio je dosledno, strogo, bez kompromisa, bez popuštanja u pitanjima istine. Stoga je njegova predratna partija „realista" i bila malobrojna, jer ovakva načela u političkoj borbi ne privlače, i ona ne dopuštaju da se politika spusti na nivo trgovine sinekurama i službama, što je za mnoge veoma primamljiva politička „doktrina" Mase opet nije mogao Masarik da povuče sobom, jer nije umeo da hvali sam sebe i da pretstavi svoj program kao jedini spasonosan. Njegovo shvatanje o moralnim i etičkim motivima za javan rad nije mu

dozvolilo da poveže pojam: politika i demagogija. Politika mu je bila suviše velika stvar da bi je mogao uprljati demagogijom. Njegov nacionaiizam i patriotizem takođe nije se mogao prilagoditi običajnem shvatanju. „Mene privlači takva ljubav za otadžbinom koja ume da razmišlja i dostupna je kritičnem posmatranju, a ne takva koja smatra za pravo sve što nosi nacionalni plakat", kaže Masarik. Vođen takvim načelima on je nemilosrdno raskrinkao sve laži o originalnosti „Kralodvorskih" i „Zelenogorskih” rukopisa, koje su proglasili lažni patriote i nacaonalni šovinisti za narodne svetinje. I kada se pokušavalo da se nacionalna borba rasplamti lažima o ritualnom ubijstvu hrišćanskog deteta do besnila, Masarik se digao, tražio i našao istinu. U tim borbama on je bio skoro potpuno osamljen, rulja mu je razlupala prozore, naučnici mu nisu pomogli, političke partije su bile oportunističke, to jest bezbojne on sam je stajao usred visokih talasa lažnog nacionalizma i patriotizma, jak sam u sebi, neoboriv u svojoj moralnoj nadmoćnosti. Zatim je došla njegova borba u Fridjungovom procesu i takozvanom „veleizdajničkom" procesu u Zagrebu i opet se diže on sam protivu svemoćne austrijske birokratije i diplomacije. Moć je crpao iz svoje duboke vere „da istina pobeđuje”. Kada je došao svetski rat, Masarik je imao već 64 godine, a ipak kakvom besprimernom energijom je započeo svoju najsilniju političku borbu borbu za ostvarenje slobodne države Čehoslovaka. I uspeo je. Uspeo zato što je svuda i uvek govorio istinu, što nije potcenjivao protivnika, što ga nije vodila u borbi mržnja prema protivniku, nego ljubav prema svom narodu. I uprkos strašnih posleratnih političkih, socijalnih i ekonomskih kriza i trzavica, nesigurnosti i spletaka, on je uspeo da konsoliduje državu, da stvori od Čehoslovaka državni narod, gord na svoju zemlju i zato spreman za svaku žrtvu. Raditi za svoje ubeđenje bez nasilja, raditi u skladu sa večitim zakonima morala, raditi uvek sa najčistijim sredstvima tim oružjem je pobeđivao Masarik. Takav način borbe mu je doneo besmrtnost.

Alojzija Štebi

Iz Masarikovih dela

Masarik o svojim roditeljima Majka je imala na mene veći uticaj no što ga je imao otac; otac je bio bistar, ali prost, „glava" u kući je bila majka. Bila je Hanakinja, a rasla je

medu Nemcima u Hustopeču, i stoga je samo lagano savladivala češki jezik. Svoje troje dece bili smo veoma živi neizmerno je volela; možda sam joj bio ja najmilije dete, ali više je to zaslužio

Страна 26

ЖЕНСКИ П O KP E T

Број 3-4