Ženski pokret

duzimači, ili udate za muškarce preduzimače, tako da njini kapitali ostaju u zemlji. Dakle, autor članka iznosi sledeće podatke: po popisu stanovništva iz godine 1930 je u Sjedinjenim Državama Severne Amerike skoro 11 miliona žena u raznim zvanjima, što čini natpolovičnu većinu od svih zaposlenih. Od ovih 11 miliona, pola miliona žena ima samostalan poziv: lekarke, advokati, učiteljice i nastavnice svih tipova škola. U pedagoškim zvanjima učestvuju žene i muškarci skoro na ravne delove. Presečno žene sa samostalnim pozivom zarade godišnje po 1.200 dolara, sve ukupno primaju dakle dve milijarde dolara. Ostalih 9 i po miliona zaposlenih žena su službenici u trgovinama, fabrikama, kućama itd. Njinu zaradu je teško pravilno preceniti, a sigurno iznosi po 500 dolara godišnje, što čini ukupno oko sedam milijardi dolara godišnje. Zatim se autor članka osvrće još na novac, koji izdaju žene kao domaćice. U Sjedinjenim Državama Severne Amerike presečno se troši godišnje

70 milijardi dolara za potrebe domaćinstva, i od ove svote troše žene same ili za svoje porodice oko 80%. Na osnovu izloženih činjenica autor članka tvrdi da Amerikanke postaju pravi finansiski diktatori, i da je stvarno stanje američkog života veoma slično nekadašnjem matrijarhatu u starom Egiptu samo sa razlikom što Amerikanke imaju, zbog svoga ogromnog udela u privrednom životu mnogo jači uticaj ili će ga dobiti na što su ga imale žene na prestolu u Egiptu za vreme Ptolomejaca. Možda nije više daleko vreme, zaključuje autor, kada će žene veoma jako uticati na industriju Čelika, petroleja, eksploziva, i kada če iskoristiti svoj uticaj u naročite ženskom pacifističkom smislu. Već se opažaju prve klice specifične ženske privredne organizacije, kao što je npr. pokret g-đe Curtis, koja poziva žene „da zaštite svoje investicije protivu nekih čudnovatih poduhvata muškaraca kao i protivu izvesnih mahinacija, koje se pojavljuju u nekim legislativnim telima".

Beleške

DELEGAT JUGOSLOVENSKOG ŽENSKOG SAVEZA NA POGREBU MASARIKA. Jugoslovanski ženski sivez zastupala je na pogrebnim svečanostima Masarika potpretsednica J. ž. s. g-đa Milena Atanacković. Uoči dana Masarikovog pogreba Čehoslovački ženski savez je priredio komemoraciju, na kojoj je najpre senator g-đa Plaminkova očrtala život i rad Masarikov i izložila njegovo veliko razumevanje za ženski pokret, kome je uvek ukazivao svesrdnu pomoć. Zatim je g-đa Atanacković u ime naših žena odala poštu velikom borcu Masariku, koji je svojom besprimernom moralnom hrabrošću i svojom nepokolebljivom verom u pobedu istine učinio ogromne usluge za napredak nacionalne borbe, koju su vodili Hrvati i Srbi u bivšoj Austro-Ugarskoj Monarhiji i nemilosrdno raskrinkao mahinacije ove nekadašnje velike sile protivu male Kraljevine Srbije. Sva naša ženska udruženja su prilikom smrti Masarika izrazila svoje saučešće zvaničnim pretstavnicima Čehoslovačke Republike, Savezu žena u Čehoslovačkoj i Masarikovoj porodici.

JEDNA 40-GODIŠNJICA. Godine 1897, dakle pre 40 godina, izašao je u Trstu prvi slovenački ženski časopis „Slovenka". Prvi urednik je bila poznata slovenačka književnica Marica Nadliškova-Bartolova, koja je ove godine proslavila 70-godišnjicu života. O pravcu prvog slovenačkog časopisa kaže g-da Paula Hočevar u članku „Kako smo Slovenke dobile prvi ženski list" („Jutro" od 13 septembra t. g.) sledeće: „Zaslugom urednika Marice Nadliškove-Bartolove nije bio naš prvi ženski list neki bukvar za početnike, nego

ženski list u pravom smislu. Kada je Ivanka Klemenčičeva posle tri godine primila uredništvo „Slovenke", mogla je lako podići nasledstvo Marice Bartolove na stepen odlične ženske revije. „Slovenka" je bio napredan, savremen ženski list. Pored književnosti tu se raspravljalo o različitim socijalnim i ženskim pitanjima, i to otvoreno, borbeno u duhu moderne feminističke ideologije. Ovaj list je probudio mnogo mladih ženskih snaga za aktivan rad ili pisanjem ili u organizacijama". NOVI „ŽENSKI POKRET!" osnovani su ove godine u Novom Sadu, Somboru i Vršcu, a u Nišu je sastavljen osnivački odbor, koji če u najkraće vreme da sazove osnivačku skupštinu Zenskog pokreta. Svima novim Pokretima želimo mnogo pravog uspeha uradu.

Članice „ženskoga pokreta" u Beogradu su učestvovale 26 septembra na osnivačkoj skupštini „Ženskog pokreta" u Somboru, i to g-đe Vera Kićevac i Olga Josipović. G-đa Vera Kićevac je održala tom prilikom predavanje o ciljevima ženskega pokreta. Skupštini u Somboru je takođe prisustvovala članica novosadskog „Ženskog pokreta" g-đa Lani i pozdravila skupštinu. 14 novembra je više članica beogradskog „Zenskog pokreta" posetilo novo osnovani Pokret u Vršcu. Tu je opet g-đa Vera Kićevac održala predavanje o svima pitanjima, za čije rešenje se zalažu žene, okupljene u feminističkim organizacijama svih zemalja i ujedinjene u alijansi.

Страиа 46

ЖЕНСКИ ПО K PET

Број 3-4