Ženski pokret

Isto je i kod muškarca. Da postoji kod žene još neka druga vrsta osećajnosti ne! Kažu da je žena religiozno osečajnija, da je pobožnija, a da je muškarac u većoj meri razumsko biče. Istina je sledeča: u crkvama vidamo više žena i dece nego što viđamo muškaraca. Ali to ne znači da je žena pobožnija, nego znači da je i ona društveno biče kao što je i muškarac. Iz društvenega života je izbačena: muškarac sedi u kafani a šta da radi bednica, prepuštena sama sebi? Da su muškarci iskreniji, oni bi pobožnost žene protumačili drugojače. Žena je tako tvrde stvorenja za molitvu i crkvu. Ako je tako, zašto nisu te pobožne žene pastori i parohi, nego su na tim mestima bezbožni muškarci? Kako je to moguće? Biće potrebna još duga borba dok i crkva ne prihvati drugojače shvatanje o porodičnom životu i odnosima izmedu muškarca i žene. Crkva postavlja muškarca iznad žene, jer daje celibatu preimučstvo nad brakom. Ovakvo mišljenje o celibatu i braku je osnova obedenja da je žena biče niže vrste. Ovo ocenjivanje uslovljeno je faktom da je crkva nastala u varvarsko doba kada je žena bila još rob. Samo ako podižemo shvatanje o veri, možemo da izmenimo ovakva mišljenja. Ko želi da postigne neka uzvišenija pojimanja vere, mora se truditi da odnosi između muškarca i žene budu uzvišeniji, mora raditi na torne da svet stekne uverenje da treba shvatiti te odnose moralnije i uverenje da su brak i celibat po vrednosti jednaki. Glavno je samo kako uopšte žive muškarac i žena, jer neko lakd podnosi brak, a drugi ne. Sto se tiče javnog života, mišljenja sam da je opravdano da žena učestvuje u njemu: u privredi, politici, uopšte svuda. U privredi je več priznata jednakost; u radničkim krugovima rade muškarac i žena podjednako, Koliko se naprežu mudre glave, filozofi i teolozi s dokazivanjem da se porodica ne sme upropaščavati. Ali pred njinim očima mora milioni žena da ruše porodicu, a sve ih übečtuju da je ženino mesto u porodici. Zašto puštaju da ona odlazi u fabrike? Da II nije to dokaz da mora privredivati takode žena kao što mora i muškarac? Muškarac je stvorio za sebe podelu rada, a ženi se nameče svaki i najteži fizički rad bez obzira na to da li ga podnosi ili ne, Kada posmatram telegrafistkinje i telefonistkinje, vidim kako one imaju uistini težak posao, i mislim kako strašno mora da utiče ovaj naporan rad na živce. Ovakve vrste ženinog rada smatramo za nešto, što se razume samo po sebi. Naši seljaci ne misle drukčije. Naš seljak u Ceškoj i Moravskoj radi isto onako kao što radi žena, a žena isto kao što radi on. Zajedno rade u polju, samo što žena pored toga još kuva, i taj rad je isto toliko naporan. Seljak i radnik rešili su dakle to pitanje; nerešeno je samo za privredu višeg razreda. U sred-

njem staležu, tu gde se počeo razvijati luksuz, ženin rad je problem, i pitaju se šta treba žena da radi. Stoga i dolazi u pogledu ženinog rada do pogrešnih pojmova. Što se tiče političkog života, žena mora učestvovati u njemu u istoj meri kao što učestvuje muškarac. Žene su već delima dokazale da mogu politički raditi. Do sada uistini nije bio običaj da žena ulazi u politički život; uzrok je u faktu da se politika smatra kao preostatak starog ratovanja, dakle nečega što je nasilno. Pošto žene nisu ratovale, bile su otstranjene iz političkog života. Carevi, kraljevi, svi odlični ljudi su bili vojnici. To spajanje politike sa vojništvom je uzrok što žene nisu mogle ulaziti u politiku. Ali svuda gde smatraju politiku za nauku sređivanja i uređivanja društvenog života, gde smatraju politiku za moralnu nauku, svuda tamo učestvuju žene u političkom životu. Iskustva koja su tu stečena dokazuju da je žena u politici sasvim na svome mestu. Da se pri tome dešavaju i greške, to nije nimalo strašno, jer je politika nešto novo za žene. Da se pokaže čak i neka nepotpunost u političkoj delatnosti žena, ni to nije dokaz da žene ne bi smele učestvovati u politici. Uopšte žena koja ide sa duhom vremena i razvojem doba ima mnogo teži položaj, no što je to slučaj kod muškaraca, jer nju vidi svak. Kada razgovaram sa ženama koje rade u javnom životu, svaka mi prizna da mora izvršiti svaku stvar mnogo bolje nego što je izvrše muškarci, jer svak prisvaja pravo da motri na njen rad. Ono što svet oprašta muškarcu, ne oprašta ženi. Takav položaj da mora biti uvek na straži traži veliku potrošnju živčane snage. U boljim društvenim prilikama žene će da rade u javnosti i politici. Kada one dobiju slobodu političkog delanja, ne treba misliti da će se svaka žena baviti politikom. Kažu da će naš narodni život propasti ako žene stupe u politički život. U Austriji je 516 poslanika; recimo da bi bila polovina od njih žena. Da li će biti to propast narodnog života? Neki tvrde da i radi ekonomskog momenta ne smemo siliti Ženu u politiku. Sasvim pogrešno. Muškarac, kažu, navikao je na takmičarsku borbu, a žena nije, i kao slabija podleći će muškarcu, a njima će zbog toga biti teško. Dalje tvrde da bi se oštetila radna pijaca, jer muškarac već sada s mukom zarađuje. Lekar tvrdi: mi sami nemarno šta da jedemo, a da dođu još žene i da nam konkurišu, šta posle? Sasvim pogrešno zaključivanje. Ako muškarac izdržava Ženu, koja ne može da zaradi, on mora da vodi takmičarsku borbu. Ali ako žena sama zarađuje, neće biti potrebno da muškarac toliko juri za zaradom. Kada muškarcu nije potrebno da se brine za Ženu, jer ona privređuje sama, njemu je položaj olakšan. Žena može svuda da radi, povećavala bi

Страна 30

ЖЕНСКИ П O KP E T

Број 3-4